уторак, 07.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:43
МИРОВЊАЦИ ИЗ СРБИЈЕ У ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ (3)

Опасност од маларије и уједа шкорпија

Врућине достижу 37 степени, али субјективни осећај је да је и топлије. – Слободно време особље болнице проводи у спортским активностима, читању, посети пијаци сувенира или опуштању у неколико локала
Аутор: Милан Галовићнедеља, 08.03.2020. у 21:55
(Фотографије Министарство одбране)

Због географског положаја, свеприсутног сиромаштва и опасних болести, Централноафричку Републику (ЦАР) називају „Црно срце Африке”.

– Најчешћа је маларија, али се срећу трбушни тифус, грознице као што су денга и чикенгунија, жута грозница, туберкулоза, сида, уједи разних инсеката и шкорпија – објашњава потпуковник др Вељко Милић, кардиолог.

Он ради на ВМА, асистент је на Медицинском факултету ове установе и има искуство из три ротације у Бангију, а био је у мисији у Чаду. Говорећи о обољењима, каже да је најзаступљенија фалципарум маларија, која може да поприми драматичан мождани облик са брзим смртним исходом.

– Ипак, редовним узимањем лека за превенцију маларије, ношењем дугих рукава у раним јутарњим часовима и у предвечерје, употребом репелента и мреже против комараца своди се на минимум могућност да се разболи неко ко се придржава ових мера. Ако се неко и разболи, доступни су тестови и размаз крви који потврђују клиничку сумњу и потребу за неодложном антималаријском терапијом. Наравно да је болница снабдевена свим антималарицима у облику таблета и инјекција. У лечењу се придржавамо препорука Светске здравствене организације – каже др Милић (на слици).

Он истиче да у сваком тренутку сва опрема мора бити исправна и да не сме да недостаје ниједан лек. Стоматолошка ординација, лабораторија и рендген морају да раде свакодневно, а технички проблеми се решавају у ходу. Наши саговорници наглашавају комплексност задатка опремања болнице уређајима, возилима и материјалом из Србије који је извео тим Генералштаба ВС с пуковником Миливојем Пајовићем и потпуковником Емилом Кирковом из Центра за мировне операције на челу, на чему су им захвални.

Припадници нашег контигента смештени су у контејнерима за становање, такозваним коримаксима, оплетеним ребрастим лимом и изолацијом. Реч је о површини од 32 квадратна метра, имају климу и у њима су смештене две или три особе.

– Задовољни смо смештајем. Кувари припремају наша јела од намирница које задовољавају све хигијенске стандарде. Користи се флаширана вода за пиће која је хигијенски исправна и има је у довољним количинама. Оно што је највећа благодет, поред наведеног, јесте да стално имамо струју захваљујући снажним агрегатима УН и довољно воде за туширање, с обзиром на велике врућине које достижу 37 степени, а субјективни осећај је да је и топлије – објашњава др Милић. Радно време болнице је од 8 до 17 часова, суботом до 12 сати, али подразумева се да постоји непрекидно дежурство. Спроводи се јутарња визита, а на састанку код команданта болнице анализира се здравствено стање сваког пацијента. Болница има стационар са 20 кревета, плус интензивна нега с три кревета. Постоји ординација опште медицине, али специјалистичке – интернистичка, хируршка, ортопедска, гинеколошка, рендген с искусним радиолозима способним да ураде све врсте ултразвука и лабораторија.

Слободно време особље болнице проводи у спортским активностима, читању, обиласку пијаце сувенира или опуштањем у пар локала. Изласци изван објеката УН подразумевају наоружану пратњу. На поменутој пијаци продавци већ говоре српски, као и што наши мировњаци знају понеку реч на санго језику.

Петком увече УН организују дружење у ресторану УН, а са звучника се чују и хитови са подручја бивше Југославије на задовољство припадника мисије из Србије, али и држављана бивших република који раде при међународним институцијама у ЦАР. Наравно, сви су свесни да хитан позив дежурног лекара болнице може прекинути дружење...

Тишина као најава насиља

Кретање по Бангију је дозвољено само у групи и моторним возилима. У току вожње морају се поштовати саобраћајни прописи и не прелази се брзина од 40 километара на сат због великог броја саобраћајних удеса. Врата на возилима увек су закључана јер је било отмица и много крађа. У возилу макар један припадник мора бити наоружан, објашњава др Милић.

У ситуацијама када напетост у граду порасте, обавезно је ношење панцира, шлемова и наоружања за сваког припадника.

– Оно што је карактеристично за Банги јесте да до ескалације насиља може доћи врло брзо за само неколико минута. Обично пре тога одједном престане саобраћај и завлада опасна тишина. Ујутру када отворим очи, када чујем звуке труба са мотора и возила, миран сам, зато што сам сигуран да је стање редовно. Плашим се тишине – каже др Милић.

Када дође до нереда, највећи проблем је испред главне команде мировне мисије, која је опасана зидовима и налази се преко пута базе.

 – У више наврата смо испред болнице налазили остављене људе са страшним повредама главе, тела и екстремитета од мачета. Свако кретање по Бангију се планира, извештава дежурни контингент и одржава се радио-веза. За случај немира, свако прецизно зна своје обавезе – истиче наш саговорник.
 

КРАЈ


Коментари0
e870f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља