субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08
48. ФЕСТ

Фехмију и Богдановићева о првом заједничком филму „Син”

петак, 06.03.2020. у 13:13
Снежана Богдановић и Уликс Фехмију на Фесзу (Фото: Танјуг/Р. Прелић)

Уликс Фехмиjу и његова супруга Снежана Богдановић први пут су се нашли заједно на истом пројекту и то као брачни пар у филму „Син” Инес Тановић, који говори о момку који се читавог живота бори са чињеницом да је усвојен.

Говорећи о својој улози Фехмију је за Танјуг нагласио да је важно питање колико данас млад човек има подршку у оквиру породице, а камоли од друштва, као и да је важан аспект филма одговорност родитеља према својој деци, била она усвојена или не. „Мислим да је одговорност наше генерације као родитеља који у овом тренутку имају децу тинејџере у томе да им обезбедимо будућност која неће имати везе са нашом прошлошћу. Ми јесмо прошли кроз страшан период, закинути смо за младост, били смо невине жртве у датим околностима, све се одједном окренуло наопачке и постало јако ружно, али ми смо морали да изађемо из тог социолошког феномена и престанемо да се осећамо као жртве”, казао је Уликс.

Он је навео и да када се човек определи да буде родитељ мора да преузме одговорност за тај нови људски живот, да им пружи одговорност и сигурност, а да нажалост, њихова генерација то није урадила те је „учињен лош посао”.

Богдановићева је додала да родитељи морају престати да очекују од детета да разуме њихове грешке, тежак живот, поднесену жртву... „Морамо престати да оправдавамо наше ставове и учинке према њима, већ да схватимо да морамо само да будемо ту и да подржимо дете. Њима је потребно разумевање, а не треба да очекујемо њихово разумевање за нашу жртву”, рекла је Богдановићева.

Уликс је додао да му у филму није жао родитеља, јер су они самосажаљиви над својом судбином и ништа нису урадили да тај несрећни живот који су они имали заобиђе њихово дете и да спрече да и оно живи у лошим околностима.

Глумица је казала и да нико не сумња у намере родитеља јер су оне „увек из добре намере”, али примећује да је „пут до пакла поплочан најбољим намерама”.

Кључ проблема друштва с ових простора, сматра Уликс Фехмију, лежи у колективној амнезији и пасивности, у прихватању позиције жртве и вери у сопствену немоћ. „Осећао сам се и ја тако, али сам схватио да нико не може да ти одузме твоју интимну борбу и моћ коју градиш у свом микрокосмосу унутар породице где се трудиш да сачуваш праве вредности. Када међу собом чувате то, постоји шанса да се вредности мултипликују”, рекао је Фехмију.

Богдановићева је додала да јој је велики изазов био да игра жену – урбану Босанку, интелектуалку због карактеристичног акцента и говора. „Инес је била врло храбра да се бави нетипичном породицом из Сарајева, поготово таквом темом која није свакодневна у тим крајевима”, навела је глумица.

Упитана да ли планирају повратак у Србију, она је одговорила да када човек једном оде и измести се, много му је лакше да одлази и да се враћа, јер схвата да припада свуда и нигде.


Коментари6
b6289
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sale
Ne žive u Srbiji, igraju u "bosanskom" filmu, sa predpostavlenim podtekstom, i dele lekcije o generacijama i vaspitanju dece. Ako sam dobro razumeo.
Miki
Nije jasno čija generacija je uradila "loš posao"? Govoriti o generacijskim greškama potpuno je pogrešno. Izgovor ne može biti ni u generaciji niti u društvenim okolnostima. S druge strane deca moraju poštovati roditelje, a to nije moguće ako nisu svesna šta su roditelji učinili za njih. Lako je deliti lekcije iz zaštićene društvene pozicije.
Talicni Opanak
Imam jako snazno postovanje za Bekima Femiua I suprugu Branku Petric. Svetski ljudi, sirokih pogleda, od kojih se moglo puno nauciti. Vi, Uliks ne mozete biti "daleko" od njihovih principa zivljenja, I to se vidi kroz vase odluke u zivotu. Vi I Snezana ste nove snage na koje smo ponosni. Pozdrav I puno srece.
Svi putevi vode u Sarajevo...
Film o urbanoj zeni Bosanki, intelektualki iz Sarajeva, sa karakteristicnim sarajevskim akcentom i govorom... (da sam pekar koji nocu radi, da li bi mi ikad rekla "janje moje bijelo" : sarajevsko "Bijelo dugme"). Svi putevi vode u Sarajevo... Savjet, Uliksu : ako hocete da odlicno govorite "sarajevskim dijalektom" angazujte kao savjetnika sarajevskog glumca iz one cuvene "Top-liste nadrealista" Branka Djurica-Djuru, a koji, sretno ozenjen ljepoticom Slovenkom, zivi u Ljubljani.
Петар Велики
Пут који води у Сарајево, води у проклету авлију. Тај град је џамахирија у малом. У Сарајеву по попису из 1991 живело је око 157.000 Срба У муслиманском делу Сарајева по попису из 2013 живи 1.333 Срба
Препоручујем 20
Bekim Fehmiu i Jean-Paul Belmondo
Gospodine Ulikse, Vas otac, Bekim Fehmiu, bio je u jugoslovenskom filmu ono sto je Jean-Paul Belmondo bio u francuskom filmu. S tom razlikom, sto je Bekim Fehmiu bio mnogo, mnogo, zgodniji od Belmonda. Uz to bio je i - "lafcina".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља