четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 03.03.2020. у 18:00 Маријана Авакумовић
КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМ

Министар финансија обећава пензије од 430 евра

Другу индустријску револуцију смо покушали, трећу смо прескочили, а четврту нећемо пропусти – рекао је Мали поводом индустрије 4.0, која је главна тема овог форума
Синиша Мали (Фото Танјуг)

Од нашег специјалног извештача
Копаоник – Просечна пензија ће бити 430 или 440 евра на крају 2025. године. С тим питањем у вези већ смо започели разговоре са Међународним монетарним фондом. Швајцарска формула је сјајна, али хоћемо још више да дамо и да се одужимо својим најстаријим суграђанима, који су највише поднели терет реформи – овим речима је министар финансија Синиша Мали на Копаоник бизнис форуму објаснио зашто се после два месеца од усвајања швајцарске формуле размишља о новом начину усклађивања пензија.

Према његовим речима, пројекција је да ће до 2025. БДП наше земље износити 73 милијарде евра, док ће у наредној деценији чак бити удвостручен.

До таквог резултата Србију ће довести стабилна макроекономска политика, јавне финансије и улагања од 14 милијарди евра у оквиру програма „Србија 2025”.

То улагање, како је објаснио, подразумева да сви грађани Србије добију водовод и канализацију. Потом је планирано девет милијарди евра у изградњу путева и пруга. Здравству је намењено 600 милиона евра. Образовању и дигитализацији 600 милиона евра. Посебан акценат биће стављен на унапређење пословне климе за долазак страних инвеститора.

– Другу индустријску револуцију смо покушали, трећу смо прескочили, а четврту нећемо пропусти – рекао је Мали поводом индустрије 4.0, која је главна тема овог форума.

Министар финансија је нагласио да је 2019. била економски једна од најуспешнијих за Србију, због завршетка мера фискалне консолидације и велике стопе раста, која је износила 4,2 одсто. У последњем кварталу износила је чак 6,1 одсто, упркос увођењу квота на извоз челика и приштинским таксама, када смо били први у Европи. Стопа раста у јануару ове године износила је чак 6,5 одсто.

Нагласио је да влада води одговорну политику, рекавши да је учешће јавног дуга у БДП-у испод 50 одсто, док је 2015. јавни дуг имао учешће 75 одсто БДП-а.

Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, рекла је да је удео проблематичних кредита смањен на 4,1 одсто, а према последњим подацима, динарска штедња износи 83 милијарде динара, што је само делић показатеља који потврђују финансијску стабилност земље. Она је подсетила да је инфлација у Србији ниска и стабилна седму годину заредом и да се у просеку креће око два одсто.

– Економском политиком коју смо спроводили готово осам година створили смо повољан амбијент за инвестирање. Данас говоримо о Србији с ниском инфлацијом, знатно повољнијим условима финансирања, релативно стабилним курсом динара, једноцифреном стопом незапослености, Србији с уређеним јавним финансијама, у којој се смањују регионалне разлике и обнавља и подиже инфраструктура, уводе савремене услуге које омогућавају брже, лакше и јефтиније трансакције – рекла је гувернерка НБС.

Табаковићева је казала и да је постигнута и очувана стабилност цена, да је промењен приступ у вођењу монетарне политике и да се уз много мање трошкове постиже много више.

Гувернерка је навела да је НБС у периоду од августа 2012. до данас купила на девизном тржишту око четири милијарде евра, а да се и даље говори о курсу динара од око 117,5 динара за евро, што је промена мања од једног процента. У том периоду готово су удвостручене нето девизне резерве.

– Поједини, опет врло ретки, критикују нас да вештачки одржавамо јак динар, а ја им поручујем да би без наших интервенција динар био још јачи, што и управо изнет податак потврђује. Реаговали смо на краткорочне екстерне шокове, без утицаја на тренд курса, и интервенције су биле ређе него у претходном периоду – навела је гувернерка НБС и подсетила да је у децембру Џеј Пи Морган, једна од најцењенијих финансијских институција у свету, у извештају о очекиваним макроекономским и финансијским кретањима у земљама у развоју за 2020. оценио да је српски динар реално вреднован.

Табаковићева је навела да извоз српске робе и услуга од 2013. расте по просечној годишњој стопи од око 11 одсто и да је његова вредност удвостручена са 11,5 милијарди евра на 23,4 милијарде евра. Учешће извоза робе и услуга у бруто домаћем производу повећано је са 34 одсто на 51 одсто, а покривеност увоза извозом повећана је са 67 одсто на 84 одсто.

Према њеним речима, извоз наше робе и услуга задржао је снажну динамику и у 2019. упркос успоравању глобалне тражње, чак је, уз раст по стопи од 10,5 одсто у 2019, убрзао раст у односу на 2018, када је износио 9,6 одсто.

Гувернерка је нагласила да су само у последње две године инвестиције определиле три четвртине раста. По том основу, учешће фиксних инвестиција у бруто домаћем производу од 2015. до 2019. повећано је са 17,5 одсто на 24 одсто. Ове године НБС очекује даљи раст њиховог учешћа на 24,5 одсто.

Jан Кес Мартијн, шеф мисије ММФ-а у Србији, задовољан је реформама које је српска влада спровела, али према његовим речима, потребна је много већа стопа раста БДП-а, која је у Србији по глави становника нижа него у земљама чланицама Европске уније.

– Приоритет је да се одржи фискална дисциплина. Србија је доста урадила и успела је заиста да одржи здравим своје јавне финансије. Тај фискални простор је боље искористити за инвестиције него за потрошњу – сматра Мартијн.

Један од кључних изазова, по његовом мишљењу, јесте демографија. Ова тема провејава код већине говорника на Копаоник бизнис форуму. Он је навео да је 420.000 људи емигрирало из Србије између 2008. и 2017. године и да очекује да ће се то погоршавати када се Србија прикључи ЕУ, као што је био случај с Румунијом и Хрватском.

Инфраструктура је последњих година побољшана, али још има простора за њено унапређење.

– Морамо да видимо да ли у буџету има простора за велике инвестиције. Потребно је повећати механизам управљања и контроле пројеката да би се за уложени новац добила права вредност – нагласио је представник ММФ-а.

Према његовим речима, сива економија и даље има велики удео у бруто друштвеном производу у односу на просек Европске уније. Тај удео је износио 25 одсто између 2015. и 2017. године, сада је пао, али је и даље висок.

Коментари21
185f3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sofija
Mi nismo na obali mora to je nas hendikep , oni jesu i mogu da ucenjuju, jer ako se ne prodje preko njih , tesko je i skuplje dalje. Mi nemamo takav polozaj ,to je razlog, ne nikakva ljubav.
Decak
Penzije od 430 Evra na kraju 2025 God ? Da li to vazi samo ako SNS pobedi na aprilskim izborima i ostane na vlasti ?
violeta
Mali obecava ,,velike,, penzije ? To nije problem, problem je da li verujete u to ?
Simka
Pred izbore obećanja... a šta će sve biti do 2025 g. I kolko će sve poskupeti , to ne priča !
Jeremija
Šta ga košta?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља