недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:14
ИНТЕРВЈУ: Катја Шефер, регионална саветница у УН Хабитату

Изазови које носи раст градова могу прерасти у могућности

До 2050. године две трећине човечанства на планети живеће у урбаним подручјима
Аутор: Драган Вукотићпонедељак, 02.03.2020. у 21:00
(Фото приватна архива)

У оквиру Глобалне медијске иницијативе Уједињених нација за циљеве одрживог развоја (ЦОР), чија је „Политика” једина чланица у овом делу Европе, у фокусу се овог пута нашао ЦОР 11 – одрживи градови и заједнице. У чему се огледа важност овог концепта у свакодневном животу, за наш лист објашњава Катја Шефер, регионална саветница у Програму УН за људска насеља (УН Хабитат).

„У суштини, концепт одрживих градова и заједница настоји да подигне квалитет живота у свим људским насеобинама, укључујући урбане, руралне, али и просторе међу њима. Идеја која је у његовој сржи не ограничава се искључиво на обезбеђивање безбедног и приступачног становања и основних услуга, него и на стварање могућности за бољу зараду, јавни превоз, као и доступност јавних простора и садржаја за рекреацију. Подсетила бих овде на поруку некадашњег заменика генералног секретара УН Јана Елијасона да ће битка за одрживи развој бити добијена или изгубљена управо у градовима”, истиче Шеферова.

Какви су тренутни изгледи за исход те битке?

До 2050. године две трећине човечанства ће живети у урбаним подручјима. Овакав брзи раст довешће до бројних изазова у областима заштите животне средине, друштвене укључености свих, као и питања уређења инфраструктуре. У том контексту, свакодневни посао УН Хабитата је фокусиран на склапање партнерстава са представницима власти на државном и локалном нивоу, на универзитету, са цивилним друштвом и приватним сектором како би ови изазови прерасли у нове могућности.

Који су највећи изазови у остварењу ЦОР 11 у региону западног Балкана?

Ове године обележавамо почетак деценије акције на путу ка остварењу циљева одрживог развоја до 2030. године. У Србији, на пример, стопа сиромаштва у руралним подручјима (10,5 одсто) двоструко је већа него у урбаним (4,9 посто). Највећи изазов приликом достизања ЦОР 11 представља управо неуједначен развој различитих региона, али сличан тренд је приметан и унутар самих урбанизованих подручја. Од изузетне је важности да прилику за развој добију све друштвене групе попут жена и девојака, као и рањиве групе укључујући и појединце с инвалидитетом или мигранте, без обзира на то да ли живе у руралним подручјима, малим градовима или космополитским срединама. За постизање ЦОР 11, као уосталом и за све друге циљеве одрживог развоја, од велике је важности укључивање представника локалних власти и њихових заједница. Градови и општине поседују суштинско знање о ситуацији на терену и њихово укључивање – од планирања до оцене пројеката – од незаменљиве је важности за остварење циља о одрживим градовима и заједницама.

Србија, а нарочито велики градови попут Београда, суочавају се са реалном опасношћу од загађеног ваздуха. Пошто сте недавно били овде, можете ли да дате неки предлог како би ситуација на том пољу могла да се поправи?

Квалитет ваздуха заиста представља једну од најозбиљнијих претњи у градским срединама на западном Балкану. Граничне вредности које је успоставила Светска здравствена организација често се премашују. Експерти Програма за заштиту животне средине УN процењују да, на пример, само у Београду, 1.004 случаја смрти годишње могу да буду доведена у везу с изложеношћу загађењу. Највећи извор загађења јесу застареле фабрике, возила, системи за грејање. Управо су то изазови са којима се Београд суочава. Ширење мреже система јавног превоза како би се смањила употреба приватних аутомобила или инвестиције у еколошки прилагођене електране могли би да допринесу поправљању ситуације.

Велики проблем представља и све већа економска неједнакост између сеоских и градских средина…

Градови у Србији пружају приступ бројним могућностима за све, а велики распон економских активности дешава се управо у урбаним подручјима. Сеоска подручја у земљи су мање економски развијена и често се суочавају са егзодусом обучене радне снаге и депопулацијом. Посебно је међу младима заступљена миграција са села у градове или у иностранство, у потрази за бољим могућностима. Унапређење основних услуга и стварање бољих могућности за зараду кључно је како би оваква подручја постала привлачнија за младе. Осим тога, поправљању ситуације могу да допринесу и фискалне мере као што је смањење пореза или правне олакшице како би се подржало предузетништво у сеоским срединама. Такође је неопходно ојачати регионалне урбане центре, како би се смањио притисак на велике градове. Синергијско дејство оваквих мера има потенцијал да повећа квалитет живота у економски заосталим регионима у Србији.


Коментари1
c8914
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
До 2050 год. ће 2/3 човечанства живети у градовима. Што би све овчице пасле по ливадама и пропланцима када могу да се све утерају у тор,кажу глобалисти.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља