среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 07.03.2020. у 18:00 Филип Радовић

Последице климатских промена

(Фото Пиксабеј)

Седамнаест од осамнаест најтоплијих година забележено је од почетка 21. века. Чак једанаест процената светске популације тренутно је рањиво на утицаје климатских промена као што су суше, поплаве, топлотни таласи, екстремне временске непогоде и пораст нивоа мораНа недавном Светском економском форуму у Давосу климатске промене биле су на врху дневног реда. Како се последице климатских промена у свету интензивирају, тако се све више говори и о решењима – јављају се предузећа, владе, непрофитне организације, појединци (нарочито млади), научници и други. Разговори су се одвијали у отвореним панел дискусијама, ходницима и приватним салама за састанке. Иако постоје многи заговорници промена, већина стручњака каже да би напредак требало да буде много бржи како би се спречила глобална катастрофа.

Један од закључака је да је конверзација која је вођена током неколико дана показала да је немогуће занемарити стварност: планета која се загрева мења геополитику и озбиљно прети економији онаквој какву познајемо. Година 2016. је била најтоплија забележена до сада. Подаци до којих су дошле НАСА и НОАА показују да су глобални просеци у 2016. били за 0,99 степени Целзијуса виши од просека 20. века. Седамнаест од осамнаест најтоплијих година забележено је од почетка 21. века. А чак једанаест процената светске популације тренутно је рањиво на утицаје климатских промена као што су суше, поплаве, топлотни таласи, екстремне временске непогоде и пораст нивоа мора.

Око дворана конференцијског центра у Давосу, генерални директори и министри, политичари и познате личности разговарали су о о томе како да се ситуација поправи. Дискусија је ишла и у смеру тога да нас је раст БДП-а изневерио као мерило друштвеног здравља и да су неопходне нове мере за ублажавање климатских промена.

Већина људи, макар и површно упозната са климатским променама зна да оне представљају дугорочни ризик који може довести до потапања обала и угљенисаних градова. Ипак, то питање је годинама било секундарно за корпорације заинтересоване за краткорочне добити, као и  за владине службенике који у тој тему нису видели могућност добијања политичких поена. Тако је то питање остало маргинално, а фокус је усредсређен на економију.

Климатске промене постале су очите. Аустралија је запаљена (па након тога и поплављена). Топлотни удари погодили су већи део света прошле године, укључујући и Западну Европу. Концентрација угљен-диоксида (CО2) у нашој атмосфери је од 2018. године највећа до сада, а ту се говори о претходних три милиона година. У последњих пет година, цех климатских катастрофа у САД прешао је 525 милијарди долара, што је скоро трећина трошкова отклањања последица природних катастрофа 1980. године. У међувремену, климатски активисти су присилили корпоративне лидере да их барем саслушају.

Ризици које представљају климатске промене истакнути су и пре почетка конференције, објављивањем глобалног извештаја о ризику Светског економског форума. Свих пет главних ризика се тичу климе и животне средине, укључујући екстремне временске непогоде, неуспех у успоравању емисије штетних гасова и улагања у адаптацију, уз губитак биолошке разноликости.

Владе неких земаља, попут Сједињених Држава, уопште не реагују. Друге, рецимо владе земаља ЕУ, већ су учиниле много, па је даље смањење емисије штетних гасова у атмосферу отежано. У међувремену, земље у развоју морају да смисле како да даље развијају своје економије, а да ограниче повећање концентрације угљен-диоксида..

За Србију је добро што су том скупу присуствовали њени највиши званичници  (првенствено ту мислим на председника Вучића) и што је имала прилику да се информише о тренутним релевантним глобалним изазовима који и њу погађају.

Директор Агенције за заштиту животне средине

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари2
cc653
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nidža
Вулкани, земљотреси, кретање тектонских плоча... доказ су да је земља "жива" планета, а свако живо биће које хоће да се реши вируса подиже температуру.
Bane
Moja pokojna baka je još pre pedeset godina govorila - prošli svet je propao u vodi a ovaj će u vatri...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља