среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 03.03.2020. у 11:45 Иван Тасовац

Славиши велико хвала

„Владалац” је неочекивано субверзивни филм о личним фрустрацијама и политичкој стагнацији у делу српске опозиције, о непраштању успеха и границама људског разума
(Фото Пиксабеј)
Фото М. Ђоковић

Славиша Лекић није ни свестан колико је направио добар филм. Јесте да је ту остала гомила нејасноћа, типа: како је уопште могуће да Вучић никада није рекао ни једну једину паметну ствар, а да је истовремено крао мисли, реченице и читаву политичку платформу од препаметне српске опозиције? Али „Владалац”, у крајњој инстанци, и није филм о Вучићу. „Владалац” је неочекивано субверзивни филм о личним фрустрацијама и политичкој стагнацији у делу српске опозиције, о непраштању успеха и границама људског разума.

Како је Славиши Лекићу пошло за руком да навуче своје саговорнике да демонтирају сами себе пред камерама слободарске Н1 за мене је прилична мистерија.

„Владалац” је прича о људима који су се у Слобино време, макар и декларативно, залагали за демократске принципе, да би их се, додуше, олако, по доласку на власт, одрекли. „Владалац” је епопеја о пропуштеној шанси српске политичке елите израсле из некадашње Демократске странке и о људима који су ментално остали заробљени у тамном вилајету деведесетих. „Владалац” је, пре и после свега, поема о регресији политичког речника.

Славиша Лекић разоткрива оне који су се мењали тако што су постајали гора варијанта себе самих, јер остати исти представља само малограђански сан, и оне који мисле да имају богом дану лиценцу да вређају све људе који су, радећи на себи, преузели одговорност како нам не би увек и за све у историји Србије било одговорно неко „кенгурово мудо” или „белосветски педер” – по речима духовног вође српске опозиције и субјективно независних новинара, Војислава Шешеља.

У свом ауторском пројекту Славиша Лекић вешто наводи духове деведесетих, оваплоћене у разне Петричиће и друге Прпе, да оптуже Вучића за све пошасти цивилизације и сопствених недаћа – изузев еректилне дисфункције. Што, наравно, ни на који начин, не представља потврду њихове функционалности. Али нас подсећа да у демократији свако може слободно да изражава своје ставове и има могућност да бира и буде биран. Наравно, под условом да се не завуче у мишју рупу и прогласи бојкот када треба да свој рад стави на демократску вагу редовних изборних процеса.

Немам ја проблем с њима као што ни они немају ама баш никакав проблем с Вучићем. Суштински, српска титуларна елита има проблем са Србијом која бира на демократским изборима и с европским и међународним организацијама које их повремено, истина млако, али ипак подсете на то.

Али ће зато иза њих остати, ако ништа друго, „Владалац” као фантазмагорични игроказ и сведочење о њима самима, о њиховом личном, политичком, мисаоном и језичком суноврату. Славиши велико хвала!

Директор Београдске филхармоније и некадашњи министар културе

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари17
67766
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Филм је лош. Могао је да буде добар, јер тема пружа невероватно много материјала, а очигледно ни финансирање није представљало проблем. Али уместо да испуни своју сврху и да разобличи владајућу структуру, филм углавном преноси дубоке мисли већином потрошених личности које по мом мишљењу нису ништа боље. Три сата протраћеног времена.
Nele
Od čoveka koji je više vremena u životu proveo za klavirom nego sa knjigom u ruci ne može se očekivati dubina filozofsko sociološkog promišljanja i objektivne percepcije stvarnosti društva u kojem traži više od onog što mu lične sposobnosti dopuštaju. Otužno je i zgađuje svakog poštenog čoveka to javno podaništvo, taj mentalitet vazalstva do dna radi mrvica sa stola sizerena.
Видоје
На репертоару маестра Тасовца најприкладније би било да се нађе Сметанина "Продана невеста".
Заврам
У лиду текста је истина о "творцима" овог нижеразредног филма. Аутор и учесници су постигли сасвим супротан ефекат. Хвала Ивану Тасовцу. П. С. Волела бих да је неко од "ипозиције" (ћера МБ Мојсиловић, као мала говорила), бар издалека погледао народ у Балканској, у моме граду, окупљен испред седишта СНС...
Vesna
Opsta iluzija je da su se penzije i stanovi uplacivali godinama i da na to svi imaju pravo. Svi du ti fondovi, ja pretpostavljam nestali u dotacijama neisplativih preduzeca, opet ratova, unistene industrije itd. Ako nije tako onda neka se neko javi da me razuveri. Dolazim povremeno u Srbiju i vidim i probleme, ali ipak i napredak u svakom pogledu. Ali ako sve ovo kazem u prisustvu prijatelja - samo ste me ne pojedu. Ali opet bez argumenata. Dopis gospodina Tasovca pogadja u metu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља