петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.03.2020. у 08:26 Милош Лазић

Бекство од прошлости и транге-франге бизнис

Ко су кумови који калдрмишу пут у Европу надевајући радњама дуж негдашње Фишегџијске чаршије стране и многима неразумљиве називе
(Фото Небојша Марјановић)

Какве услуге муштеријама нуди дућан „Play states Elite”, шта се може купити у бутику „Leather stor”, а шта у сличном под фирмом „Natura Siberica”? Или у „The manual Co”? За продавницу поетског назива „Extreme Intimo” дало би се наслутити којешта, али не и за „Toyzzz”, мада са онолико слова З у логу назив најпре вуче на спавање, или бар досаду.

Ту су још и „Win-Win”, „Bonatti”, „Royal”, „Pandora”, „Optiplaza”, „Froddo”... Чак се и комшијска бакалница подичила новим, енглеским називом. А како је кренуло, мало ко би се изненадио када би радња Богословског факултета са црквеним потрепштинама и пригодном литературом стешњена уз чешку амбасаду, наспрам кафеа „St. Mark’s Place” у сенци Цркве Светог Марка, данас-сутра осванула под називом – „Аccessories SPC”.

Уз ту радњицу, од шездесетак у низу, богатство српског језика, углед ћирилице и здраву памет муштерија чувају још само браварска радионица за нарезивиње кључева, извесна банка са штедионицом, пекара с бурегџиницом и неки адвокат. Једино они!

Ако верују да се напредак огледа у страним називима, грешна им душа. Уосталом, постоји она стара изрека која вели: поштуј своје, да би га и други поштовали. А овако, случај рогобатних именовања радњи неодољиво личи на панично и прилично хаотично бекство од прошлости, тим пре што се обично иза блештавих фирми бутика скрива јевтино торбарење са продавањем магле. „Транге-франге бизнис”, из пословног речника честитих трговаца с богатијим искуством.

Можда је реч о некаквом чувању традиције, али нејасно је чије? А ако неко помишља да тиме калдрмише пут у Европу, сигурно ће забасати.

Тај део Смедеревског друма некада се звао Фишегџијска чаршија због неколико дућана за продају барутних пуњења за пушке острагуше која су се нудила упакована скупа с оловним зрном у мале фишеке од „масне хартије”.

По сведочењима академика Александра Дерока и др Михајла Андрејевића (у књизи „Београд у сећањима 1900–1918”), речени део Цариградске џаде, од Владановца, старог српског гробља на Ташмајдану, имао је само неколико баруџиница, каменорезаца и радњи са погребном опремом, док је већина радњи, које су махом држала браћа Мојсијевог закона, нудила већ изношену јевтину одећу и обућу намењену убогим суграђанима.

Дуж улице, а по ободу данашњег парка, биле су нанизане приземне кућице с таквим радњама које би данас у фирми вероватно понеле и описну одредницу – second hand shop (продавница робе из друге руке).

Ту су биле и три тада чувене кафане: „Два дуда”, у којој су таборовали амали и кочијаши, „Смедерево”, где је певала прослављена Кајче Циганче, и највећа „Сабља димискија” која је под сводом и у башти окупљала ондашње спортисте и локалну бараберију.

„Димискија” је важна и због тога што је на њеним темељима и на угледу гостију 1937. године изникла кафана „Мадера”. И славни „Гргеч” на крају овог низа, док није пресељен на другу страну чаршије, да би његов трон и углед, а нарочито кухињу, баштинио напредним Србима омиљени „McDonald’s”.       

Слично је било и прекопута, „на парној страни” џаде, а тај део града је почео да мења лик тек по окончању Великог рата. Лик, али не и садржај. Зато би, у духу модерних идеја што промичу градским улицама, тај део Булевара краља Александра требало преименовати у „Paper cone city”, што у слободном преводу са енглеског језика може значити – фишегџијска чаршија. Лепше је, а и прилично светски... Још када би уз светске називе увели светски квалитет, а задржали домаће цене, мало ко би им зановетао.

Коментари17
cfbd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Misko
Србија је посебна по питању моде и Покондирена Тиква јој сасвим одговара. Никада нисам видео толико примитивизма. Скоро сва имена предузећа ресторана, бутика су на енглеском језику. Шта рећи о убацивању речи енглеског који већина незна, али модерно је јер "певајућа елита - шунд музичари" води главну "модну "реч. Па, довољно је приметити да 2 милиона људи гледа Фарму и тада вам је све јасно. Примитивизам је болест која се лечи кроз неколико генерација. Највећи кривац је држава.
Бранко Срб Козаковић
Писац с правом грди покондирену потребу трговаца да именују своје радње енглеским и туђинским речима и писмом. Али, у исто време и сам у свом речнику негује наслеђене турцизме, који су део преденглеског окупационог наслеђа - још горе, нашег добровољног потурчавања речника (комшија, муштерија, џада, чаршија,.. су неки које видимо у напису). У сваком случају, туђинштина нам не мањка, паче! Туђим перјем се китимо и очкеујемо поштовање. Но, то је слика нас самих - то смо ми. А, то је поражавајуће.
Олен
А онда можемо отићи корак даље и заправо анализирати колико тих турцизма које смо прихватили су заправо речи персијског језика. Не заборавимо да су Турци првобитно били примитивно племе у централној Азији. Културу и префињеност су покушали да преузму од Персијанаца и Грка.
Киза
Рече аутор: "...Још када би уз светске називе увели светски квалитет, а задржали домаће цене, мало ко би им зановетао..." Домаће цене скоро свега су углавном исте, а неке (рецимо "кежуал" гардеробе и тех. робе), су и вишеструко веће! О квалитету те стране робе не бих! Можда би исправније било "да врате некадашњи квалитет домаће робе и ондашње цене"! Не знам да ли сам у праву, само наглас размишљам!
Jolli
Šta je uradila gospođa Tačer kada su Arapi počeli da kupuju nekretnine i otvaraju radnje sa arapskim natpisima? Pitam se kada će u Srbiji nestati pokondirenih tikvi? Mene prisiljava da pišem latinicom jer tastatura neće da prihvati ćirilicu.
Srki
Vaš primer jasno ilustruje kako dolazi do ovoga. Hoće tastatura da prihvati ćirilicu. Još tamo negde od 1995. je podrška za većinu svetskih pisama na računarima postigla veoma visok nivo. Međutim, treba i naučiti koristiti računar. Za upotrebu različitih pisama, instalacija samog pisma na računar traje minut, aktiviranje pisma sekund do dva. Danas reći "tastatura neće da prihvati ćirilicu" je samo lenjost.
Београђанин
Није то питање тастатуре већ одабира језика-писма а то се може лако средити пошто Microsoft има уграђену ћирилицу. То се може подесити кликом на ,,SR'' у доњем десном углу екрана.
Djordje
Jednom recju uzas. Zivim van Srbije vise od 20 godina, u engleskom govornom podrucju i svaki put kada dodjem za Srbiju,zgrozim se od takvih natpisa ali i govora ljudi koji kao da se utrkuju ko ce vise engleskih reci da upotrebi. Koliko sam mogao da vidim i koga za to krivim, su televizija i stampa,koje kao da nemaju urednike koji ce da izbace sve te nakaradne kovanice. Krivica je naravno i od onih koji su zaduzeni za ocuvanje Srpskog jezika pri drzavnim ustanovama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља