среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.03.2020. у 18:00 Раде Дробац

Србија између „Истока” и „Запада”

(С. Печеничић)

Крилатица из наслова има две димензије, једна је вештачка јер намеће политички избор између западних сила данашњице (САД, ЕУ и НАТО) и Руске Федерације (РФ), а друга је друштвено-историјска и односи се на утицаје западне цивилизације (Аустрија, Аустроугарска, Немачка...) и источњачке (Турске пре свега, али и Визаантије) на нашу земљу и народ кроз историју, при чему је она реална и основана.

Задржимо се на првој димензији, која је и актуелна. У свом освајачком походу на РФ „Запад” Србију, која му упорно „пружа отпор” – тако они доживљавају њену независну политику – „оптужује” за политику неутралности, као да је то неки грех, затим да седи на „две столице”, при чему Србија седи на једној столици, али својој, и напокон да се није определила ни за „Запад” ни за „Исток”, као да се то мора. Србија се притиска да се „коначно” определи за „Запад” јер се он представља као цивилизацијски, политички, економски, безбедносни па и у сваком другом погледу напредан и пожељан. За разлику од „ретроградног” „Истока” где, наводно, „влада тиранија, сиромаштво, обесправљеност и безакоње”. Циљ свих тих притисака је потпуно покоравање Србије и њен улазак у НАТО, чиме би се отворио слободан пролаз на „Исток”, ка РФ, без „непријатељских џепова” у позадини.

Огромна машинерија за „обећања, притиске и уцене” „Запада” већ десетинама година даноноћно на све начине ради да у Србији промовише све „западно” и кроз то сопствене геополитичке и геоекономске интересе. Покушава да нам их натури као наше, па се ЕУ описује као цивилизацијско достигнуће, „срећна европска породица народа”, а НАТО као „заједница високих вредности и принципа и гарант наше безбедности”. Саботира се сваки наш покушај да самостално живимо и радимо, да дефинишемо а камоли остваримо своје интересе, да бирамо савезнике и остварујемо активности, компромитују се сви наши потенцијални савезници. „Запад” је у Србију инвестирао огромна финансијска средства, уложио је време, труд и капацитете кроз бесомучну пропаганду, потплаћивање, подмићивање, уцене и претње и, наравно, обећања која ће заборавити чим оствари своје интересе. Користи се свим познатим и мање познатим методама, каналима и средствима, као и безбројним медијима и интернет порталима (што их финансира и њима управља),  који покушавају да сакрију или да деформишу чињенице које су неумитне.

Међу те чињенице, које никада не смемо изгубити из вида, спадају – војна агресија НАТО-а на СРЈ, срећом и захваљујући храбрости српске војске и старешина, неуспешна, упорно настојање да се Србији на силу отму Косово и Метохија (КиМ), део њене суверене територије, бомбардовање нашег народа у БиХ током грађанског рата у овој бившој југословенској републици, подршка и помоћ „Запада” сепаратистичким властима у Хрватској током грађанског рата у тој бившој југословенској републици а посебно у операцији „Олуја” када је огромна већина Срба из Хрватске протерана и опљачкана, затим подршка свим оним снагама које су водиле и воде агресивну и непријатељску политику према нашој земљи и народу, разноразне економске и друге санкције, уцене и претње, лажна обећања и споразуми којих се нису држали, и много тога другог.

Дакле, „Запад” је увек настојао да нас на нешто натера, да нам нешто отме, да нас мења и да нас, ако ништа друго, критикује и блати. Све са циљем да на рачун наших територија, добара и интереса, оствари своје стратешке интересе. Прокламована политика „штапа и шаргарепе” углавном се сводила на штап, обећања нису испуњавана, договори су изигравани, чињенице извртане, мотиви и циљеви заташкани и скривени.

На крају, када другачије није могао да се оствари циљ, према непослушним, слободољубивим и правдољубивим Србима, употребљавана је сила, убијани су војници, цивили, деца, рушени путеви, инфраструктура, болнице, институције, фабрике, електране и др. Зато и не треба да чуди што је огромна већина српског народа против НАТО-а, а самим тим и против „Запада”.

Руска Федерација, с друге стране, иако није много улагала у Србију, ни новца, ни труда, ни времена, ни политичке, па ни такозване меке моћи, у кључним тренуцима је помогла Србији и помаже јој и данас. Без РФ би одбрана КиМ била немогућа, у Савету безбедности Уједињених нација је кључни фактор одбране виталних интереса Србије, помаже нашој земљи у кључним економским сферама – војнотехничкој сарадњи и енергетици. При томе, за разлику од „Запада”, РФ своју подршку и помоћ ничим не условљава. Једнако је важно и што су и Србија и РФ на мапи геополитичких планова „Запада” виђене као „непријатељи”, што су оба народа слободарска јер не желе да буду ничији поданици и што су кроз векове, поред многих сличности и историјских контаката, у многим ситуацијама међусобно помагали , колико се то могло.

Иако можда звучи претерано да је Србија помагала РФ, за то ипак има основа. Споменимо само чињеницу да је у Другом светском рату херојски отпор народа у Југославији, у огромном проценту Срба, одложио напад Хитлера на СССР за неколико месеци, што је било од непроцењиве користи за припрему одбране, и такође, ако је и данас РФ крајња мета продора либералног капитализма на „Исток”, вишедеценијски херојски отпор Срба (СФРЈ, СРЈ, СЦГ и данас Србије) окупацији НАТО-а опет је дао прилику РФ да ојача и оспособи се за одбрану, ако буде, не дај боже, то потребно.

Амбасадор у пензији, заменик председника Београдског форума за свет равноправних

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа
Коментари13
4bd54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevo
Kada biste analizirali trecu i najvazniju dimenziju, Srbi protiv Srba! Kad se suocimo sami sa sobom. Samo jedna ilustracija: momentu najvece ugrozenosti Srba u BiH, na izbore su izasle 84 politicke partije! Ovaj argument govori sve o nama. Isto je i u Srbiji! Bande se bore za kazan i privilegije, upravo se sada pozicionaraju, pregrupisu, razradju strategiju, prelecu, dolecu, podmecu, petljeju...da se kazan osvoji! Srbije nema ni u osmom padezu! To je nasa tragedija!
Radomir
Iskreno, Politika odavno nije objavila nešto ovako dobro. Odlična analiza stanja i sve čestitke autoru teksta.
Hajduk Veljko
Mi uporno zanemarijemo jako bitnu geografsku cinjenicu, mi po polozaju pripadamo Evropi. Granicimo se sa zemljama koje jesu u Evropi. Kulturoloski pripadamo Evropi, muzika, film, knjizevnost,slikarstvo..Milioni nasih gradjana zivi I radi u toj istoj "skapanoj" Evropi. Nije I'm lose, I cak salju par milijarde evra godisnje u oradzbinu. I niko se ne gadi tih para.
Борис
Све тачно. Потписујем.
Амбасадор
Иако се слажем са већином онога што је аутор написао, ипак звучи лакомислено да бивши амбасадор напише: “При томе, за разлику од „Запада”, РФ своју подршку и помоћ ничим не условљава. ” Надам се да нам амбасадори нису наивни. И за Русе, као и за све друге народе, увијек постоји неки интерес

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља