уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:23

Нови устав по мери јаке Русије

На референдуму 22. априла народ ће гласати о променама конститутивног акта које ће Русију учинити социјално оријентисаном и „суверенијом”
Аутор: Биљана Митриновићпетак, 28.02.2020. у 22:52
Владимир Путин на седници радне групе за припрему уставних амандмана (Фото EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Sputnik/Kremlin)

Рад на амандманима на руски устав практично је завршен, одређен је и датум (22. април) када ће се на референдуму народ изјаснити о предложеним изменама. Нови устав је изазвао велику заинтересованост како грађана у Русији, који су слали своје предлоге, тако и на Западу, јер су очи политичких ривала упрте у пут који ће званична Москва овим уставом трасирати.  

У среду је на седници радне групе за припрему уставних амандмана, којој је у Кремљу присуствовао и председник Владимир Путин, одлучено да, ако амандмани буду одобрени на референдуму, нови устав одмах ступи на снагу. Руска Федерација ће, према новом уставу, бити социјално оријентисана, „суверенија” држава, која има више поштовања према својој историји и традицији и шири свој руски идентитет.

У „социјалном блоку амандмана” су предложене одредбе о циљаној социјалној подршци, индексирању пензија и минималне зараде, обавези државе да обезбеди доступност медицинске неге, повећа приходе грађана и посебну бригу води о деци. У фази давања предлога вођене су жустре расправе о очувању традиционалних породичних вредности и успостављању брака као заједнице мушкарца и жене.

Путин је рекао да се једна од важнијих измена које се уносе у конститутивни акт односи на поштовање руске историје од времена царева до Совјетског Савеза, током којих се развијала као и сада.

„Не можемо и не смемо рећи или усадити у свест да наша прошлост нема никакве везе са нашом садашњошћу. Ако то учинимо, нећемо имати будућности”, рекао је Путин, објашњавајући да се Руси морају ослободити подела на „беле” и „црвене” и да суверенитет може ојачати само држава која осећа континуитет и вредност своје историје, традиције и искуства: и социјалистичког и царског, националног и независног.

Један од предлога амандмана односи се на препознавање значаја историјског наслеђа и вере. Он гласи да „Руска Федерација, обједињена хиљадугодишњом историјом, вером и идеалима предака, препознаје историјски успостављено државно јединство”. Што се тиче народа и језика, формулација гласи: „Државни језик Руске Федерације на целој њеној територији јесте руски, као језик народа који формира државу у мултинационалној унији равноправних народа Руске Федерације.”

Нови устав обележава и инсистирање на неговању руског идентитета, који се огледа кроз бригу и подршку „сународницима у иностранству”, али и ономе што је Путин сажео у реченици из амандмана – да је „очување етнокултурне и језичке разноликости загарантовано на територији Руске Федерације”.

Руски медији су пренели значајно објашњење посланика Државне думе Вјачеслава Никонова, који је, заступајући амандман о заштита права и интереса сународника, рекао да би они, ма где живели – у далеком Уругвају или ту близу, у Донбасу – требало да постану одговорност Русије.

„Изузетно је важно очувати сверуски културни идентитет који нам омогућава да одржимо духовно јединство руског становништва. Заједно са нашим сународницима, заједно са руским држављанима, много смо јачи”, рекао је он.

Никонов је говорио и о још два амандмана које је подржала радна група: један од њих односи се на чињеницу да Русија одаје почаст браниоцима отаџбине, брани историјску истину, не дозвољава фалсификовање историје и умањује значај људског дела у одбрани отаџбине. Други амандман формулише вредности и принципе руске спољне политике.

Важно место међу тим вредностима заузеће поштовање принципа недопустивости мешања у унутрашње ствари државе, што је суштина јачања суверенитета земље. Уз њих су и они предлози које је Путин изнео 15. јануара, попут забране званичницима да имају друго држављанство и дозволу боравка у иностранству, те нови који су се појавили током расправе, као што је амандман о забрани отуђења територије.

Кључни је амандман на приоритет руског устава над међународним правом – који ће сада такође допунити овлашћење Уставног суда да утврди да ли су одлуке међународних судова извршне у Русији. Путин је нагласио да је то „директно повезано са заштитом руског суверенитета и сузбијањем покушаја мешања у унутрашње ствари”.

Онима који сматрају да је промена устава прилика да Путин направи маневар како би остао на власти и после завршетка мандата 2024. године, руски председник је у среду поручио да ступање на снагу измена и допуна које се односе на овлашћења председника не може да одложи нове председничке изборе. Осим тога, Путин је подсетио да ће одређена уставна овлашћења шефа државе бити пренета на Думу и Савет Руске Федерације.

Агенција Асошијетед прес је констатовала да су многи, када је Путин предложио измене устава прошлог месеца, то видели као део његових напора да остане на власти када му истекне садашњи председнички мандат. У вести је наведено да нацрт измена устава не указује на то како би Путин остварио тај свој циљ и да на састанку радне групе у среду нису расветљени разлози за велику уставну реформу, као и да је „нејасно зашто се сада ради на промени устава”.


Коментари14
2bb3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Паметно. Не сме се заборавити ни царска ни социјалистичка традиција, јер обе имају и добрих и лоших страна. Треба усвојити добро и запамтити лоше да се не понови. Кад једног дана стране у грађанском рату који још увек траје у Србији схвате да ниједна нема тапију на истину, можда ће неко мудар предложити сличан Устав. А као што су неки овде приметили, Русија је за Америку непријатељ и иако знају да није тако, у АП-у имају задатак да је прикажу као земљу ужаса којом самовољно влада један човек.
Boris
Tipično zapadnjačko razmišljanje. "Ako Putin ne menja Ustav da bi se krunisao za cara, zašto to radi? To sigurno nisu čista posla." Za njih sve ima skrivene motive jer ih i sami uvek imaju. Proglasili su Putina za baba rogu i sad im je problem da protumače nešto što je potpuno razumno i normalno. A meni su sve te izmene ustava baš takve: razumne i normalne.
I eat cannibals
Последњих 15-ак година живим на релацији Београд - Беч - Владивосток, па имам јасну слику шта Руси мисле о себи а шта о њима мислим запад. За запад је Русија била добра док је народ стајао гладан у редовима за хлеб а мафија и тајкуни владали, а Руси то искуство не би да понове по цену да буду "недемократе". И АП све то врло добро зна, али је једноставније представљати 150 милиона становника ривалске земље кроз визуру једног човека: злог, корумпираног и недемократе. А Путин није ништа од тога.
I eat cannibals
Пре 6 година сигурно 70% робе широке потрошње у Русији је било западног порекла. Данас је преко 70% из Русије и трећих земаља. Роба поручена преко Алиекспреса стиже било куда у Русији за недељу дана. У Србији се чека и два месеца. Ако неко потегне SWIFT као оружје, то ће створити одређене тешкоће, али ће бити заобиђено. Не пљују Руси у бунар него онај ко се одрекао тржишта од 150 милиона купаца. Русија је деведесетих пружила руку ка западу и добила по њој. Ми у Србији добро знамо тај осећај.
Препоручујем 24
Дејан.Р.Тошић
Поштовани, све што сте навели су неоспорне чињенице. Русији једино што фали јесте свој SWIFT систем плаћања. Значи, не треба Руси да пљују у бунар из ког воду пију.
Препоручујем 9
Војин
Велики Бизмарк је, постоји више извора (Каниц), био Лужички Србин. Када је направио велику Немачку од око 4о германских државица, често ратујућих, рекао је да му је највећи задатак да успостави добар контакт са Царском Русијом. Балкан је широк појам, а Србија је на самом ободу Централне Европе.
Коста
„Не можемо и не смемо рећи или усадити у свест да наша прошлост нема никакве везе са нашом садашњошћу. Ако то учинимо, нећемо имати будућности.” Е, кад би то и Срби схватили, али тешко.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља