уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:07

Раде, а доказују да су путовали до посла

Упркос јасном Закону о раду и ставу Касационог суда да радник има право на накнаду за превоз без поступка доказивања, по новом „мишљењу” Министарства финансија мора да приложи фискалне рачуне за трошкове доласка на посао
Аутор: Озрен Милановићпетак, 28.02.2020. у 22:50
Фото А.Васиљевић

Крај месеца се ближи, а хефталица нема довољно. Веома тражена роба, а на тржишту влада несташица. Радни људи Србије масовно су ових дана у потрази за том малом алатком. Уместо да оде у историју, поново служи, зачудићете се за шта. Да сваки радник захефта свој доказ уз пријаву и изјаву како је стигао и колико је потрошио овог месеца не би ли био на послу или, у преводу – радио. Многе фирме ту стварчицу нису одавно требовале, а ако је и имају, недостаје им „муниција”. Сасвим нова појава су и редови на бензинским пумпама, али не у трци за бензин него у мољакању да им се тутне у руке рачун за гориво.

Уочена је и нова мода у такси превозу – такозвана лажна вожња. За 100 динара може да се пазари десет празних блок-рачуна. Неки радници су питали могу ли уз помоћ два сведока, као познати и прихваћени начин доказивања у Србији, а све у недостатку фискалних потврда, да доказују како су имали трошкове превоза од куће до посла. И назад, наравно. Не може – одговорили су им упућени правници. А и да може, мора да се печатира код нотара, а ту је онда скупља дара него мера.

Цео циркус је изазван мишљењем Министарства финансија које је, пак, „спирално” изазвало ову пометњу. Измењен је члан 18. Закона о порезу на доходак грађана, који је у примени од 1. јануара 2020. године и у који је унето да се „не плаћа порез на накнаде документованих трошкова превоза за долазак и одлазак са рада”. Убачени придев „документовано” је направио тај хаос. Јер реч „документовано” наглашава захтев да само постојање веродостојне рачуноводствене исправе омогућава послодавцима књижење и исплату накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада запосленима, да би се тако користило поменуто пореско ослобађање.

Само ретке добростојеће фирме решиле су тај нови државни гаф тако што су запосленима уделиле месечне картице за бензин или ваучере који су опорезовани. Остали тумаче „мишљење” на разне начине, довијају се, смишљају, нагађају...

Правници у неким фирмама онима који подносе рачуне за купљени бензин чак траже копију возачке и саобраћајне дозволе на увид. Радници се буне због противзаконитог задирања у приватност, јер су многи послодавци већ анкетирали раднике у жељи да сазнају како путују од куће до посла и назад.

Сви су забринути, боље речено збуњени, јер се не зна колико ће најављене измене убудуће захтевати додатног рада администрације, колико папира, колико хефталица, јер, рекосмо, уз захтев се сваког месеца у прилогу хефтају рачуни као доказ. Два милиона радника пута, на пример, пет папирића, то изађе десет милиона листића месечно, 120 милиона годишње, плус фасцикле, сталаже и собе без влаге под кључем... А све не би ли порезнике дочекали спремни и чисти.

Да би било још смешније и жалосније, све је у чистој супротности са одлуком Врховног касационог суда, у којој стоји да „запослени има право на накнаду за превоз и нема обавезу да то доказује”. Правни став усвојен је 5. априла 2016. године.

За ову прилику, кога год правника смо питали да објасни са правне тачке шта је то „мишљење”, он се збунио. А Министарство финансија је све урадило не на основу закона, већ баш на основу свог „мишљења”. Јавна је тајна, а и преовлађујуће мишљење, да је све ово смишљено као конкретан притисак на фирме да запосленима купују „бусплус” месечне карте. Случајно, накнада трошкова превоза је 2.990 динара, а исто толико кошта и месечна „бусплус” маркица за прву зону. Ето финог начина да се тај новац извуче од „шкртих” Београђана. Сви остали градови и запослени у њима су колатерална штета болећивости према београдском „бусплусу”.

Питање је шта ће бити са местима које немају јавни превоз, а радници аутомобиле, што је иначе статистички преовлађујући број. Шта да приложе? Питај бога – одговор је лаконски.

У случају запослених који на рад долазе пешице, бициклом или било којом другом врстом превоза чији се трошак не може документовати, то практично значи да неће имати право на накнаду за превоз. Ту долази питање и за правнике, али и за министра Синишу Малог. Макар Мали би, шале се ојађени радници, морао да зна шта ту фали. Онима који се возе бициклима, тротинетима, који иду пешке, који долазе са комшијама делећи рачун за бензин… трошкови превоза су сад под знаком питања ако желе да остану поштени и принципијелни.

Рецимо, ауто-стопер – како да наплати и шта да наплати од фирме? Како бициклиста? Да донесе рачун за гуме? Да ли да пешак приложи рачун за патике? Шта са онима на боловању ако не доставе рачун? А они који станују у фабричком кругу или на фарми на којој су запослени? Шта прилажу? Шта са онима који принципијелно или из других мотива не желе да доказују да долазе на посао? Остају ли без накнаде?

Читав је низ таквих питања која би била смешна да нису тужна. Раднике с правом занима чији је „блистави ум” све ово смислио. Ако, рецимо, хоће да сипа пун резервоар и износ је око 7.000 динара, тај рачун не важи за следећи месец, већ радник мора сваког месеца да сипа по 3.000 и да носи рачуне. Није ли то још један удар на сиротињу? Јер богате возе службени аутомобили и није им много стало до бедне накнаде за превоз.

Залуд се премијерка хвали убрзаном дигитализацијом пословања, укидањем печата и папира, јер ово никако не сличи и не спада у тај хвалоспев. Посечене шуме због новог утрошка тона и тона папира, екологија и све што иде уз то, ретроградна су мера која демантује владу да жели да модернизује и упрошћава пословање.

Како истичу у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД), додатни годишњи трошкови за превоз радника компаније са 1.500 запослених биће око 2,3 милиона динара, у случају да нема распрострањене пословнице. Преведена на целу државу, ова рачуница изнеће око 3,5 милијарди динара.

У НАЛЕД-у сматрају да је плаћање пореза на исплаћене трошкове превоза за запослене у колизији са мерама владе усмереним ка смањењу фискалног оптерећења дохотка и смањењу административног оптерећења пословања. Осим тога, оваква јавна политика је супротна подизању неопорезивог износа зарада. Зато је НАЛЕД са Саветом страних инвеститора, Америчком привредном комором и ПКС-ом, упутио допис Министарству финансија да допуни и ревидира своје мишљење.

Многи који су погођени овом мером рачунају да ће је онај који ју је увео што пре повући и манути се ћорава посла.

Има решења

Из угла радника, излаз из овог зачараног круга је могућ, али и напоран. Радник може да одбије да подноси рачуне, па ако му послодавац не исплати новац, судским спором ће сигурно добити оно што му по закону припада. Међутим, колико нам је судство брзо, томе може да се нада тек за десетак година.

 


Коментари24
cdb7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag Krstić
Po Zakonu, ako imate povredu na radu nema umanjenja naknade (bolovanja) već se ono isplaćuje u visini od 100% proseka zarade u prethodnih 12 meseci. Na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla nemate pravo.
Предраг Кудра
Пуних месец дана био сам на боловању и свакодневно ишао на терапију.На "дознакама",уз шифру болести заокружено је и "повреда на раду"."Превоз"-право на маркицу ГСП-а, ми није обрачунато-уз приложени рачун за гориво,(јер нисам долазио на посао), а умањена зарада,по закону, обрачуната.Иначе ,на терапије сам одлазио-"летењем".
Бухен Мирјана
Овде, где ја живим већ 60 година, мора да се све доказује са оригиналним потврдама и рачунима и да докажете да сте имали те трошкове за које тражите да вам врате новац. Ако немате такве доказе онда заборавите све! Овде има пореска управа веће право, него него криминална полиција. Шта ви мислите од чега живе и опстају државе у западној Европи? Поздрав МБ
hmmm
Nešto vas iznenađuje stav ministra finansija o radnicima i građanima Srbije u odnosu na poslodavce?
Miki
Ne dokazuje se putovanje do posla već troškovi tog putovanja. Oni koji to dokazuju su privilegovani, jer mogu dobiti veći iznos od cene mesečne karte javnog prevoza. Zbog toga moraju dokazati koliki su tačno ti troškovi, ali u razumnim granicama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља