субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 27.02.2020. у 17:17

Загађење ваздуха у Србији дуго занемарен проблем

(Фото Славица Ступарушић)

Загађење ваздуха у Србији је, мада реалан, дуго и у континуитету занемарен проблем који захтева хитно решавање, оцењено је данас на дебати о загађењу ваздуха, уз најаву надлежних да се убрзано ради на мерама које ће донети побољшање у тој области.

„У Србији су доминантни извори загађења ваздуха индивидуална ложишта, али се не могу занемарити ни индустријска постројења”, рекао је директор Агенције за заштиту животне средине Србије Филип Радовић.

Говорио је у дебати „Борба против загађеног ваздуха у Србији - Да ли процес приступања ЕУ може бити од помоћи?” коју су организовали ЕУ центар и Центар за европске политике.

По његовим речима, у Србији постоји 25 таквих индустријских постројења која су у категорији европске директиве о прекограничном загађењу и које плаћају накнаду на годишњем нивоу.

Објаснио је да је циљ тих накнада да их дестимулишу да наставе са производњом емисија и уложе у модернизацију постројења и нагласио да је Електропривреда Србије (ЕПС) највећи емитер загађујућих материја у Србији.

По његовим речима, охрабрујуће је што ЕПС тренутно спроводи пројекат од 200 милиона евра чији је циљ смањење емисија, а у току су и пројекти неколико стотина милиона евра, који би требало да се спроведу до 2025. године.

„Најважније је да термоенергетска постројења која су највећи загађивачи, уз модернизацију опреме редукују емисије”, казао је он.

Радовић је најавио да би ове године, уз помоћ ЕУ, у Србији требало да буде отворено још 17 мерних станица за мерење загађења ваздуха.

Шеф сектора за сарадњу Делегације Европске уније у Србији Ингве Енгстром рекао је да је загађење ваздуха утиче лоше за здравље људи и економије у читавом свету.

Он је рекао еколошка реформа кошта, али да је још скупље уколико се ништа не чини, подсетивши да је ЕУ предводница у решавању проблема заштите животне средине и да се акције против загађења ваздуха спроводе још од 70-тих година прошлог века.

Енгстром је указао да и поред свих предузетих мера у ЕУ стотине хиљада људи умире од здравствених проблема проузрокованих загађењем животне средине.

По његовим речима, следећи корак ЕУ је Зелени договор за борбу против климатских промена који доноси предлог да Европа буде први континент који ће бити без емисије угљен-диоксида до 2050. године.

Он сматра да у заштити животне средине могу да се предузму краткорочне мере попут ограничења саобраћаја, бесплатног јавног превоза, док би на дуже то могло бити омогућавање приступа грађанима и привреди обновљивим изворима енергије, смањење коришћења чврстих горива.

Енгстром је казао да је политичка одлука да ли ће се у Србији примењивати европско законодавство и стандарди који би, уколико се примене, довели до унапређења животне средине.

Подсетио је да је ЕУ у последњих 15 година донирала више од 400 милиона евра за унапређење животне средине, оценивши да ситуација може бити боља, али да је важно да је Србија на правом путу.

Сарадник Центра за европске политике Зоран Сретић сматра да ; да би процес приступања Србије ЕУ могао да утиче на унапређење законодавног система чијом применом би могао да се побољша квалитет животне средине.

„Од ЕУ можемо да очекујемо одређени ниво притиска, али он зависи од политичке агенде. Ако постоји мотив ЕУ да Србија брзо приступи Унији биће и притиска, али ако политички мотив није довољно разрађен, не бих превише очекивао од ЕУ”, рекао је Сретић.

Он је указао да у Србија није урађена анализу стања у животној средини, па ни по питању квалитета ваздуха, јер неме довољно података о томе како би се видело каква је заиста ситуација на терену.

Сретић је казао да нема података шта се променило од доношења Закон о заштити ваздуха из 2009. како би на прави начин могло да се делује.

Као пример несагласности Закона о заштити ваздуха и ситуације на терену, навео је индивидуална ложишта, која се последњих месеци истичу као један од највећих загађивача, али у закону не постоји ниједна казна која се односи на физичка лица која користе та индивидуална ложишта у својим домаћинствима.

Представница Министарства заштите животне средине Душица Радојичић казала је да Министарство ради на побољшању квалитета ваздуха прецизирајући да се ради на припреми специфичним планова имплементације за спровођење директива ЕУ, у вези са квалитетом ваздуха.

Додала је да се ради и на анализи постојећих прописа који се односе на квалитет ваздуха, како би се та област унапредила, али се ради и на анализи мониторинга квалитета ваздуха, какве су мерне станице.

„Почела је и израда Стратегије заштите ваздуха, као једног од најважнијих инструмената за управљање у области квалитета ваздуха”, казала је Радојичић.

Истраживач у Еколошком центру „Станиште” Дејан Максимовић оценио је да друштво и власт у Србији дуго и у континуитету занемарује проблеме у животној средини.

„Наша организација је анализирала политичке поруке током изборних кампања и утврдила да у последње четири изборне кампање ниједна политичка странке није упутила ниједну еколошку поруку”, рекао је он, наводећи да то показује да заштита животне средине није тема за доносиоце одлука.

Максимовић сматра и да зато не треба да чуди што јавност не реагује на еколошке проблеме док се не деси загађење ваздуха као пре пар месеци.

„Поред тога што је животна средина политички и друштвено занемарена, на њој се и економски закида у континуитету и на свим нивоима, односно новац намењен екологији се ненаменски троши”, казао је он.

Коментари5
a2211
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бинср
Загађење, смеће, пси луталице, блато, непокошена трава поред пута, оронуле фасаде, бесправна градња, сеча дрвећа, рупе на путевима, све задимљено од цигара. Туга Божија колико је земља запуштена, неуредна и прљава..
Akihiro Masaaki
"Индивидуална ложишта су доминантан извор загађења". Посебно на Новом Београду, рецимо, где се сви, опште је познато, греју на дрва и угаљ...
Леон Давидович
Фосилна горива су за сада незаменљив извор емергије, поред свих других извора. Једна Немачка која толико говори против угља диже огромну термоелектрани на угаљ, али наравно са добрим системима за пречишћавање гасова.Србија има угља и суштина је да га треба користити, али зато се мора улагати у савремена постројења за пречишћавање гасова и складиштења продуката сагоревања.
Dule Astro
Meni je ipak najluđa stvar filter na Kostolcu plaćen 130 miliona dolara, da bi se po njegovom aktiviranju pokazalo da emisija štetnih čestica uopšte nije smanjena, pa je filter isključen do daljneg. Prvo to treba ispitati, pa onda da rešavamo druga pitanja. I dobro je što je jasno rečeno ko su glavni zagađivači i da mere Vlade najmanje dotiču te zagađivače i da se više bave sporednim faktorima (saobraćaj)
Mioljub Stankovic
Dule Astro verovatno misli na postrojenje za odsumporavanje, koje je izgradjeno i puišteno u pogon a onda iskljuceno jer verovatno nema krčnjaka za njegov rad a filter tj. elektro filter služi za otklanjanje pepela oko 100 tona na sat po bloku,iz dimnih gasova i njemu ne treba ništa drugo osim da je ispravan. Sa pepelom je problem jer su deponije neuređene, diže se prašina i zagađene vode odlaze u reku i podzemne vode

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља