понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.02.2020. у 22:55 Ивана Албуновић

Малим произвођачима олакшана продаја хране од 1. марта

Нови прописи ће омогућити излазак на тржиште домаћинствима за чије су локалне производе полице великих трговинских ланаца и даље недоступне
(Фото Д. Јевремовић)

Националним прописом који ће се примењивати од 1. марта биће олакшана трговина произвођачима непрерађене и прерађене хране биљног порекла.

Ови прописи односе се на мале произвођаче брашна, пецива, тестенине, воћних сокова, производа од термички обрађеног воћа и поврћа, сушеног воћа, поврћа, зачина и биља, као и туршије, прерађених гљива и хладно цеђених биљних уља. Храну могу да продају само на територији Србије.

Овим правилником о производњи и промету малих количина хране биљног порекла пољопривредним газдинствима ће бити омогућено да легално прерађују примарне биљне производе и тиме обезбеде приходе. Они који буду уписани у регистар своје производе моћи ће несметано да продају директно у газдинству, на зеленој пијаци, у малопродајним објектима, доставом на кућну адресу и на манифестацијама. То важи за све фирме и предузетнике који производе и прерађују најмање 50 одсто хране пореклом из сопственог газдинства. Процењује се да ће на овај начин излазак на тржиште бити олакшан многим домаћинствима за која су полице великих трговинских ланаца недоступне.

Они су често били и на мести инспекција, јер њихов статус није био регулисан. Суштина је да се традиционална производња на неки начин стандардизује, што ће значити и већу одговорност за произвођаче.

– Постојала је потреба да се великом броју пољопривредних газдинстава да могућност да легално прерађују пољопривредне производе. Производни објекти на газдинству или они други, искључиво мањих капацитета, мораће да буду уписани у Централни регистар и мораће да испуњавају опште и посебне услове хигијене – кажу у Министарству пољопривреде и додају да су прописане и максималне количине хране које газдинства могу да произведу у току године како би остварила могућност продаје на овај начин. Под малим произвођачима сматрају се, рецимо, они који на газдинству производе до 32 тоне брашна, 16 тона воћних сокова или сушеног и кандираног воћа, као и до четири тоне сушеног поврћа, ароматичног и зачинског биља…

Држава је по истом принципу олакшала пословање и малим произвођачима месних производа, још у јануару 2018. године. У ту категорију сврстани су они који недељно продају максимално 200 литара млека, 500 јаја или 100 комада живине. Овој групи припадају и они који за продају имају до 100 килограма месних прерађевина недељно. Дозвољене количине могу бити и веће, у случају да робу нуде регистроване мале млекаре, кланице или прерађивачи меса. Услов је да своје производе пласирају само на домаће тржиште.

На питање „Политике” да ли ће потрошачима бити загарантована и безбедност тих производа, у Министарству пољопривреде тада су рекли да „флексибилнија продаја не значи да стандарди безбедности не постоје, већ да се, напротив, уводи ред на тршите”. У изради правилника коришћена су искуства Аустрије, Француске и Мађарске, јер се, како су рекли у овом министарству, показало да је то био добар подстицај за мале произвођаче да развијају традиционалну производњу на својим газдинствима. Мали произвођачи у ЕУ због недостатка капитала углавном нису успевали да конкуришу великим произвођачима хране, посебно у делу испуњавања ригорозних стандарда производње.

Коментари12
ae823
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Reklo minostarstvo, pise u uredbi, odnosi se na sve one... Gde, kada, u kojoj uredbi... Kako obavestiti one na koje se odnosi, kada je sve ovako nemusto i sve se podrzaumeva? Kako onda ocekivati da se sektor malih trgne? Sta konkretno daje drzava za to sto uzima lovu za registrovanje? Daje upis u registar, koji ti daje sansu da uspes!!! Nedovoljno.
Neravnopravno
Mile, sve vam se to nalazi na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Nije reč o uredbi nego se radi o Pravilniku. To nije sporno. Sporno je što oni koji proizvode vino prostom fermentacijom grožđa nisu ravnopravni sa onima koji proizvode sokove od voća!!!
Живко(пиши ћирилицом)
Да би сте могли постати добављач велетрговини или малопродаји,морате бити регистровани као предузетник или пољ.газдинство, а то велики број таквих произвођача није. И није,јер су услови за рег.производњу хране веома ригорозни, па се малим произвођачима то не исплати. Али да би они постали произвођачи, то је сасвим друга прича, која задире у социјалну проблематику,привредно законодавство,па и политичку вољу....али засад младеж бежи одавде....
Muradin Rebronja
"Počnite kao mali, a završite kao veliki", je zlatno pravilo biznisa. Kod nas u ugostiteljstvu (u Americi) ni jedan, sada veliki i globalni lanac restorana brze usluge (hamburgeri, pizze, piletina, sendviči...) nije to što jeste sada bez da je počeo kao mali, sa jednim restoranom. Po sistemu "Ako je jedan dobar, dva takva su dvostruko dobra", sada imamo snažnu industriju. Drugi je mnogo lakše otvoriti a treci još lakše...dok ne bude bilo para ko pleve da se otvaraju drugi. I ovi mogu slično.
nikola andric
Ne znam, na zalost, dali se taj izum moze tretirati kao ''intelektualni proizvod'' na koji se moze steci patentno ili neko drugo intelektualno pravo. Svako moze na televiziji videti koliko je tesko prodati proizvode tako da su reklame ljudima postale najdosadnije trosenje vremena. A gle cuda Srbi izmislili jednostavan i prost nacin da ''olaksaju trgovinu'' pomocu svemocnog zakona. Zasto ne bi u Ustavu odredili da su svi Srbi srecni pa , po tom osnovu, ne bi imali pravo da se zale i kukaju?
čekaj, čekaj..
@nikola andric: nije uopšte jasno šta ste hteli da kažete, jer ste nasumično naređali raznovrsne ideje. Ja podržavam da gazdinstvo koje proizvede 2-3 tone paprike može da napravi ajvar i proda ga ili ako sa 10 voćki skine 150 kg kajsija da može da napravi pekmez ili kompot i to proda na svom imanju, na najbližoj pijaci ili obližnjem marketu.
Muradin Rebronja
Reklama je taksa na loš proizbod i/ili uslugu, ili kao kod nas u ugostiteljstvu, i jedno i drugo. Najbolja i najjeftinija reklama je reklama "od usta do usta". Vi ste zadovoljni i Vi to kažete svojim prijateljima a vaši prijatelji imaju svoje prijatelje... Naravno, i obratno. E, zbog toga loši placaju gore navedenu taksu. Inače, mi u ugostiteljstvu delimo goste na povremene, stalne i goste misionare. To su oni što nas hvale svuda i na svakom mestu. Malo li je?
Neravnopravno
Mali proizvođači vina su potpuno dotučeni ovim pravilnikom. Vino je sa stanovišta bezbednosti najsolidniji proizvod jer je između ostalog i antiseptik. Mali proizvođači sa površiom do 2 hektara i proizvodnjom od desetak hljada ove božanske kapljice su isterani iz megamarketa a sada im naše ministarstvo ne da ni da legalno prodaju vino usvojim malim porodičnim ili kućnim podrumima. Možda zato što ministar nije iz vinskog Srema? Dinkić je u ekonmiji učinio više za vinare nego svi ministri posle.
Neravnopravno
Miroslave, neodrživa Vam je ta priča. Taj veliki vinar nema računa da mu neko drugi radi ono što može sam. Pogrešno sam lajkovao vaš komentar. U branši sam i znam da te stvari tako ne funkcionšu. Malim vinarima je potrebno da samostalno proizvode i prodaju a ne da ih propisi (porez, doprinosi, kontrole kod ekreditovanih laboratorija koje traže da platite 14000 dinara za analizu jednog vina sa itd, vođenje knjiga o flaširanju, fakture, fiskalna ...)tretiraju kao industriju.
Мирослав
Poznajem sasvim drugi slučaj. Moj brat je mali vinar, tek nešto veći od onih "hobista" ali po proceduri koju mu je dao,održava vinograd i proizvodi vino za jednog velikog, baš velikog, vinara u Šumadiji. Prodaje 1l. za 10 e. Ovaj veliki to vino posle "oplemeni", brendira, i na policana trgovina njegovo vino 0,7 nije ispod 15 e. I obojica zadovoljni. Doduše, nisu autohtone sorte, već one komercijalne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља