среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 02.03.2020. у 18:00 Никола Милованчев

Укидање закона – најбољи пут за нормализацију верских прилика у Црној Гори

Показало се да народ лакше може поднети повреду других права него повреду његове вере и светиња
Подгорица (Фото EPA-EFE/Boris Pejovic)

После доношења црногорског Закона о слободи вероисповести, од крајa децембра протекле године, већ скоро два месеца сведоци смо досад невиђеног мирног грађанског отпора насртају на Српску православну цркву (СПЦ) у Црној Гори. Скупштинска већина у Црној Гори донела је тај закон, чији је назив циничан када се има на уму његов садржај, упркос упозорењима  да ће тиме изазвати велико незадовољство православних верника. Упозорења не само да су се обистинила него је народни револт превазишао сва очекивања. Показало се да народ лакше може поднети повреду других права него повреду његове вере и светиња.  Свенародном окупљању свакако је помогло мудро држање архијереја и свештенства СПЦ, које је помирљивим и хришћанским духом осујетило намере да се провокацијама изазову још веће поделе и компромитују протести верујућих. Резултат: људи су се ослободили страха, литије су све масовније. И не само то – у многим породицама и братствима Црне Горе превазиђене су деобе и замерке присутне од преломних година 1941. и 1948. године. Први пут у делу српског народа заједно корачају унуци и праунуци оба антифашистичка покрета, и партизанског и четничког. Сада први пут негде, и то у пракси, можемо да говоримо о општесрпском помирењу и сабирању, што је велика тековина литија у Црној Гори! Оно што наши политичари нису знали да учине 75 година изнедрили су сами народ и наша Црква.

Пат позиција у Црној Гори кад је реч о усвојеном закону и даље је реалност, иако је 13. фебруара дошло до састанка делегација Епископског савета СПЦ Црне Горе и владе те државе. Епископски савет је учешћем на састанку показао вољу за дијалогом, што је једино правилно. После састанка издато је саопштење, које је у међу неким верницима изазвало страхове због дела (можда лоше сроченог) текста: да Црква предлаже измене донетог закона, а не укидање (аброгацију) тог закона, што је захтев већине верника. Страхови су свакако били продубљени и због чињенице да је истог дана, док је састанак још био у току, пренет интервју председника Мила Ђукановића агенцији Франс прес, у којем се залаже за формирање Црногорске православне цркве, уз још неколико других екстремних ставова. Као у подсмех разговорима, истог дана је објављен интервју са министром културе Црне Горе Александром Богдановићем и то под насловом „Црногорски закон ће бити спроведен”.

Бојазан је разумљива: на хришћански дух, добру вољу и искреност јерархије СПЦ је црногорски политички врх већ неколико пута узвратио изигравањем и обманом. Зато овај пут нико нема право на наивност. То је очито препознао и митрополит г. Амфилохије Радовић, који је на литији у Никшићу средином фебруара поручио: „Надамо се да ће и ови који су доносили безакони закон, да ће тај закон уклонити да спасу образ Црне Горе, Владе Црне Горе, образ председника Црне Горе, образ ове државе”. И то је једини правилан став: нема разговора о променама закона донетог без одговарајуће јавне расправе, већ се он мора опозвати у целини и затим поновно дефинисатиј. Не сме се дозволити да СПЦ поново буде преварена: пре доношења новог закона морао би бити склопљен (и ратификован!) темељни уговор између СПЦ и Владе Црне Горе. Тек у том случају наша Црква би била заштићена од апетита садашњих недобронамерних власти Црне Горе.

Небитно је за СПЦ да ли у црногорском режиму постоје пукотине, мекши и тврђи ставови, односно да ли су различити ставови различитих актера (председника Црне Горе и председника владе) објављени истог дана, 14. фебруара, договорена представа за наивне или реалност. СПЦ не може себи поново да дозволи ризик поверења у реч људи недостојних тог поверења. Поверење су они изиграли, убудуће се договор може склопити само уз чврсте и неколико пута проверене гаранције које обезбеђују слободе, миран верски живот, и имовину Српске православне цркве у Црној Гори.

Правник и публициста

 Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари2
2e080
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sara
Ovo bi trebali mnogi da procitaju!Svako postovanje autoru!
Gradjanin
Autor je u potpunosti pogodio sustinu problema,bez teskih i suvisnih reci.Nazalost pojedinci iz Srbije i regiona,ne zele da prihvate i priznaju spontani i miran bunt pravoslavnog naroda Crne Gore protiv neustavnog zakona,pa u crkvenim litijama vide sto niko objektivan i dobronameran ne vidi,i ponavljaju poznate mantre o "velikosrpskom nacionalizmu","velikoj Srbiji","napadu na suverenitet Crne Gore" i slicne parole iz doba komunizma.Posebno su indikativni dezurni potpisnici "apela 88" iz Srbije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља