уторак, 07.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 24.02.2020. у 22:00 Дубравка Лакић
70. БЕРЛИНАЛЕ

Шта све лаже Пинокио

Матео Гароне, са Робертом Бенињијем као Ђепетом, поново je оживео Колодијеву бајку, а данас је дан и за гледање документарца о Хилари Клинтон
Из филма „Пинокио” Матеа Гаронеа

Берлин – Све је почело минутом ћутања у помен жртвама недавног масакра у немачком граду Ханау, наставило се уз романтичне призвуке Фалардоовог филма и увидом у прве такмичарске филмове од којих (за сада) ниједан није за „бацање у несвест”, али јесу за размишљање о томе како Берлинале и ове године држи своју (некада славну) репутацију политички ангажованог фестивала на апаратима за вештачко дисање.

Времена су се одавно променила, па ни Берлински фестивал није оно што је некада био – идеални спој гламура, друштвено политичког ангажмана и филмске уметности. Сада је све у модерним тоновима свих могућих врста такозване политичке коректности које су, чини се у Немачкој највише, доведене чак до апсурдног савршенства. Осећа се то и по одабраним филмовима и за главни и за новоуведени такмичарски програм Сусрети...

Један од првих такмичара био је италијански филм „Скривено” („Volevo nascondermi”) Ђорђа Диритија, о славном сликару Антонију Лигабуеу, прилично мрачном и психички нестабилном усамљенику опседнутим тигровима, зечевима и мотоциклима, и визионару модерне уметности и наиве. Импресивно снимљено, атмосферично, али и заморно (118 минута). Боље утиске нису оставили ни аргентинско-мексички „Уљез” Наталије Мете, метафизички трилер из света параноје, инсомније и заблуда, ни нови филм француског редитеља Филипа Гарела „Со из суза”, у којем се аутор није одмакао ни даље ни другачије од својих досадашњих (пет) интимних драма. Чак ни нови вестерн – „Прва крава” америчке ауторке Кели Рајхард, јер у њему нема ничег новог у односу на оно што смо видели у њеном много бољем филму „Микова пречица”.

Јуче је био дан светске премијере филма „Пинокио” Матеа Гаронеа (Берлинале специјал), са вољеним Робертом Бенињијем, који је и сам режирао једну од филмских верзија Колодијеве бајке, а сада у улози Ђепета – творца најчувенијег дрвеног лутка на свету. За разлику од легендарне анимиране „Дизнијеве” верзије толико блиске најмлађој публици, Гаронијева верзија је можда више намењена одраслима. Уз сав шарм и познате, драге детаље, у филму је и доста окрутности. Гаронеова верзија „Пинокија” траје 125 минута. Уз сву лепоту, предуго је.

Дугачак је и дугометражни документарни филм (као серија) „Хилари” Нанет Берштајн – чак четири сата – а у програму Берлинале специјал нашао се само зато што му је главна јунакиња Хилари Клинтон. Њен се долазак и учешће у разговорима после пројекција очекује се данас у Берлину. Филм прати победе и поразе бивше прве даме Америке, сенаторке, државне секретарке и председничког кандидата и све у свему више се бави феноменом њених функција и њеног политичког живота у којем има контроверзи него самом личношћу Хилари Клинтон...

Са нестрпљењем се очекују филмови „The Roads Not Taken” Сали Потер,  у којем уз Хавијера Бардема, Селму Хајек игра и Бранка Катић, „Siberija” уметника и редитеља Иље Кржановског, сада под називом „Наташа”. Можда ћемо са овим филмовима у главном такмичарском програму имати више среће. Занимљиво, још један део Иљиног ДАУ пројекта приказује се на 70. фестивалу – „Дегенерастија”, у нетакмичарском програму Берлинале специјал...

Многољудна екипа на црвеном тепиху испред Зоо паласта (фото: Маја Медић)

Позитивне реакције на филм „Отац”

Берлин – Најмногољуднију репрезентацију на 70. Берлиналу без сумње има филм „Отац” Срдана Голубовића (српско-француско-хрватско-словеначко-босанскохерцеговачка копродукција), који је прексиноћ имао светску премијеру у Зоо паласту где се приказују филмови из програма Панорама.

Позитивне реакције имала је публика, срдачно је поздравила Горана Богдана, који је глумачким вештинама прекрио и оне повремене сценаристичко-редитељске мањкавости, али и глумачку громаду Бориса Исаковића. чији је лик снагом „обојио” Голубовићев филм. Позитивне су и прве критичарске реакције ( у „Скрин интернешеналу”) у којима је „Отац” описан као „приступачан, емоционално испричан филм, добродошао и од стране других фестивала...”. Голубовићев „Отац”ускоро отвара београдски Фест...

Коментари0
50fab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља