понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:14
НЕЗВАНИЧНИ НАЗИВИ ЛОКАЦИЈА И ЗГРАДА

Састанак код „Лоле”, на утакмицу у „Пионир”...

Многе локације, зграде и здања на први поглед можда немају много тога заједничког, али један детаљ и те како их повезује – имена која никада нису била званична или јесу некада, али су одавно измењена
Аутор: Дејан Алексићнедеља, 23.02.2020. у 21:21
Па­ла­та „Бе­о­град” (Фо­то А. Ва­си­ље­вић)

Послом или у куповину иде се у „Београђанку”, пазари се на Бајлонијевој и Цветковој пијаци, од куће до посла и обрнуто свакодневно се прелазе Бранков и Панчевачки мост. Београђани знају да уговоре састанак код „Лоле”, „Жагубице” или „код коња”, али многи међу житељима главног града никако да се навикну на нову централну железничку станицу „Прокоп”.

Ове локације, зграде и здања на први поглед можда немају баш много тога заједничког, али један детаљ и те како их повезује – наведена имена зграда, пијаца, улица... никада нису била званична или јесу некада, али су одавно измењена. То их, ипак, није спречило да се толико устале да се на она званична готово и заборавило.

Наследници старих колоса

Бранков и Панчевачки мост деценијама су међу саобраћајно најоптерећенијим градским саобраћајницама. Али, везује их још неколико чињеница. Настали су на темељима претходних велелепнијих речних колоса – Бранков на стубовима чувеног Моста краља Александра, вероватно најлепшег који је Београд икад имао, а Панчевачки је наследио ранији лучни Мост краља Петра Другог.

„Пан­че­вац” ни­кад ни­је про­ме­нио своје зва­нич­но име – Мост Цр­ве­не ар­ми­је   (Фо­то Д. Је­вре­мо­вић)

Оба првобитна моста подигнута су уочи Другог светског рата и били су прве сталне друмске ћуприје у престоници, али порушени су у току рата. У послератно време добили су наследнике у виду Бранковог и Панчевачког моста. Убрзо пошто је подигнут нови дунавски мост у Београду комунистичка власт наденула му је име Мост Црвене армије. Али, међу Београђанима то име никада није заживело. Он је постао Панчевачки или још популарније „Панчевац”, према граду ка коме води. Према расположивим подацима, надлежни никад званично нису променили званично име ове саобраћајнице.

Са Бранковим мостом прича је другачија. Када се он уздигао на стубовима несрећног, краткотрајног Моста краља Александра, назван је Мостом братства и јединства. Ни то се није одомаћило међу житељима главног града, који су мост спонтано назвали Бранков. У међувремену и надлежни су променили име ове саобраћајнице, али он није и званично постао Бранков него Мост преко реке Саве у наставку Бранкове улице.

Мост пре­ко ре­ке Са­ве у на­став­ку Бран­ко­ве ули­це   (Фо­то Н. Не­гова­но­вић)

Стометрашица чувеног надимка

У време чувеног Бранка Пешића имењак и презимењак овог градоначлелника пројектовао је здање једне од највиших палата у Београду – „Београђанку” на укрштају данашњих улица Краља Милана и Масарикове. Седамдесетих 20. века у самом срцу главног града СФРЈ уздигла се кула од 101 метра. Али, када је отворена није добила име по коме је сви знамо. Званично име „Београђанке” у којој је била једна од најпознатијих робних кућа у граду званично се зове Палата „Београд”. Ко не верује може да провери на сајту Завода за заштиту споменика града где је ово здање уписано под претходном заштитом.

Једнако је позната и полицијска станица „29. новембар”. Ко је неким послом морао да посети ову институцију врло добро зна да је реч о згради Полицијске управе за град Београд. Али, Београђани готово да је никада тако не зову. Добар део житеља и даље осећа емотивну везу са Улицом 29. новембра која се већ дуго тако не зове, него Булевар деспота Стефана. Нико им не може замерити на томе јер и поједине уличне табле и даље упућују на стари назив и комунистичко наслеђе Београда.

Београђани, поготову љубитељи железнице, једнако не могу да се навикну ни на „Прокоп”, односно наследницу старе Главне железничке станице. Ново централно железничко чвориште откако је оспособљено за домаћи и међународни путнички саобраћај трн је у оку путника. Поготову његово званично име. Јер „Прокоп” се званично зове станица „Београд центар”, али када се помене путницима, као по правилу реакција је: „Који, бре, центар?!”

Неко „Код коња”, неко код „Лоле”

Забуне нема када је реч о Тргу републике. Годинама га грађани тако ословљавају, али ипак добар део становника престонице никада се са познаницима неће наћи на Тргу нити код споменика кнезу Михаилу, него – „код коња”. Никада није било јасно зашто је житељима главног града прва асоцијација на најпознатији градски плочник коњ, а не кнез који на њему јаше, али ова тачка састанка преноси се са генерације на генерацију.

А, студенти и други суграђани знају често да закажу виђање и код „Лоле”. Не, никада није потребна прецизнија локација јер се зна да се мисли на један од најлепших студентских домова у Београду, онај у Булевару краља Александра. Али, зачкољица у овом случају је у томе што Дом „Иво Лола Рибар” није „Лола” прилично дуго, већ се одавно зове „Краљ Александар Први”, као што се и звао пре преименовања у „Лолу”.

„Пи­о­нир” је за љу­би­те­ље спор­та и да­ље „Пи­о­нир”, а не „Алек­сан­дар Ни­ко­лић”  (Фо­то Н. Мар­ја­но­вић)

Када се ово узме у обзир, онда је разумљиво састајање код „Жагубице” или одлазак на утакмицу у „Пионир”. Да, и ови називи су трагови прошлих времена којих Београђани не желе да се одрекну. Кафана „Жагубица” на углу Краљице Марије и Рузвелтове млађима је ипак познатија као „Трамвај”, док без обзира на генерацијске разлике „Пионир” је за све љубитеље спорта и даље „Пионир”, а не „Александар Николић”.

Једнако је тешко замислити рођеног Београђанина који ће прихватити да му се омиљена пијаца зове „Скадарлија”, односно „Звездара”, јер те тржнице за већину њих су чувене Бајлонијева и Цветкова.

Од „удовице” до „тоблерона”

Београђани нису одолели па су и стамбеним зградама од Бањице, Миријева и Палилуле до Новог Београда и Земуна наденули инспиративна имена. Тако је двомилионски град добио „телевизорке”, „тоблероне”, „мерцедеске”, „црвенкапе”, „кинески зид”, „пет идиота”, „кифлу”, „тестеру” па и „црне удовице”... Својевремено, пре него што је срушена стара и на њеном месту изграђена нова, и једна бензинска пумпа је имала уметничко име. То је била чувена црвена, са валовитом надстрешницом „Дејтонка” – пуштена у рад баш у години потписивања Дејтонског споразума.


Коментари3
ef45a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
Додао бих још и да је, за шест солитера у Новом Београду на раскрсници Булевара М. Пупина и улице В. Поповића, већ деценијама одомаћен назив "Шест каплара". Разлог је јасан: кад су изграђени у њима је највише било станова који су припадали тадашњој Југословенској народној армији.
Маштан јадац
Пре него што је саграђена црква светог Марка (1931-1940), на месту данашњих барака у којима је црквена управа, па све до данашњег главног, источног улаза у храм (недалеко од прилаза тадашњем Ташмајданском гробљу и старој капели, срушеној 1942), налазило се вашариште са великим рингишпилом. По том рингишпилу, почетак Фишеклијске улице (данашњи Булевар) београђани су звали "код рингишпила", те отуда потиче шаљиви, двосмислени народски израз "наћи ћемо се у пет код рингишпила".
Бранислав Станојловић
Ја се само сећам аутобуске станице "Ласта" испред цркве светог Марка.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља