недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛОРАД ДОДИК, члан Председништва БиХ из Републике Српске

Имамо уставно право да се решимо страних судија

Желимо земљу у којој нећемо са страхом чекати одлуке судова о статусу. У Дејтону смо прихватили БиХ, али не овакву и не да будемо понижавани
Аутор: Младен Кременовићнедеља, 23.02.2020. у 23:30
(Фото М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Добронамерност се не исплати у БиХ, то се овде схвата као наивност. У Сарајеву не можете заступати такву политику, тамошњи склоп напросто гура у конфликте. Скрцали су нас у ово блато које се зове БиХ и ми ту треба да видимо просперитет, а сви смо свесни да сваког дана све више тонемо, рекао је Милорад Додик, члан Председништва БиХ из Републике Српске.

„Нас појам ’босански грађанин’ не занима. Ми БиХ не доживљавамо као нашу земљу, за нас је Република Српска наша, као и Србија”, рекао је Додик за „Политику”.

Он уверава да је Српска с добрим намерама ушла у овај мандат, те да на дужности у Сарајево нису случајно послати неконфликтни људи посвећени економским решењима, али да друга страна, очито, има супротне жеље. Каже да је цела ујдурма око одлуке Уставног суда БиХ у вези с пољопривредним земљиштем управо таква, па је и РС донела свој одговор – као реакцију, те одредила мере у склопу којих ће се све активности водити искључиво у институцијама.

Западним представницима је, додаје, упркос њиховом неразумевању за српску политику повратка на изворни Дејтон, отворено рекао да неће одустати од легитимне борбе за национални идентитет и да ће РС остати на својим позицијама све док се спорна одлука о пољопривредном земљишту не повуче, и док стране судије не напусте БиХ. Пренео им је, додаје, и то да је РС веома фрустрирана радом Уставног суда, али напомиње да од њих није добио одговор на питање које им је упутио: „Како ми да прихватимо одлуку да је 9. јануар споран, а да судије, ето, мисле да то није 1. март, иако сви знамо шта Срби мисле о датуму када је одржан референдум о отцепљењу од Југославије? Шта су то него двоструки аршини. Налазимо се у једном деликатном тренутку када се разговара о томе како ће БиХ изгледати у наредних двадесет година”, каже Додик.

Велика превирања наступила су после става Уставног суда да оспори Српској право да укњижи пољопривредно земљиште на својој територији.

Ми не можемо да прихватимо неправно понашање окупацијског суда. Да ли је могуће да тај суд пресуђује о титулару имовине? Уместо да одређује да ли је нешто у складу с Уставом или није. Овде је на сцени ароганција и препотенција појединих фактора. Разговарао сам с једним важним представником западне земље и када сам му рекао да ми нисмо против БиХ у складу с Уставом БиХ и изворним решењима Дејтонског споразума, он каже како изворна решења нису могућа. Они све знају и пресуђују. Њима је на првом месту функционална БиХ, а нама аутономија РС. Оно што нам се нуди јесте БиХ која нам ништа није дала, већ само одузимала. Од нас се тражи да такву праксу поздрављамо, па још и да уживамо у томе. Наравно да је то немогуће. Хрвати су, као и Срби, очајни јер су деградирани. И од њих очекују да аплаудирају лошим решењима која долазе из Сарајева. То је патолошка ситуација чији је развој јако тешко предвидети.

Имовина припада ентитетима. У Уставу пише да БиХ припада само оно што јој је изричито дато. А нигде не пише да има имовину. Високи представник Педи Ешдаун измислио је 2005. забрану располагања поједином имовином, без овлашћења да то уради. Користио је моћ међународне заједнице да нам забрани располагање касарнама и војном имовином. А онда су на то калемили и ширили списак, стварајући основ за овакву одлуку суда. Све то раде озбиљни стратези и смутљивци из међународне заједнице. То је подвала јер да питање имовине није решено Дејтоном ми у ентитетима не бисмо могли да спроведемо приватизацију. Ваљда је то веће богатство него овај део земљишта о ком причамо. Ми смо хтели да регулишемо питање пољопривредног земљишта као у Брчко дистрикту и Федерацији БиХ, што им нисмо спорили. Брчко управља земљиштем на својој територији, а дистрикт је власништво два ентитета. И високи представници, и Уставни суд раније су потврдили да је имовина власништво ентитета. Али је Ешдаун започео централизацију и почео да намеће решења која су стварала БиХ мимо Дејтона, какву ми не прихватамо, јер она није наша.

Скупштина РС констатовала је да неће прихватити одлуку Уставног суда. Значи ли то да ће катастри почети да књиже земљиште на РС.

Тај окупацијски суд трансферисао је право на имовину на заједнички ниво. То би требало да значи да ниво БиХ треба да одлучи како ту имовину титулирати. Срби за то неће гласати, нема шансе да добију то решење. У РС несметано настављамо с том врстом приче, као да се ништа није десило. Ко може да нам забрани? Да нас неће прогонити Суд и Тужилаштво БиХ зато што проводимо властите законе? Па би сад те институције, створене без уставног основа, требало да нас прогоне зато што проводимо властите законе, базиране на Уставу који су они извитоперили. То је логика и начин владања у БиХ. То је таква декаденција и данас су интенције исте као у време Турске и касније Аустроугарске и Бењамина Калаја – да нема Срба, српског језика, да постоје Босанци и босански језик. Срби немају ништа, па још нису ни народ. Само наивни могу да мисле да се нешто променило. Или они којима није стало до тога ком народу припадају. Не радимо ништа против Устава, нити против мира.

Одговор РС био је да нема одлучивања у органима БиХ до договора, из света стижу замерке.

Ми идемо на седнице, наш посао се не мења. Наше право је да одлучимо о томе како да гласамо, нико нас не може натерати. Ми смо демократски одлучили да не гласамо ни за једну одлуку. То је ствар протеста на неправду која нам се чини у континуитету. Нико ништа није блокирао. Седнице се одржавају, и ја сам био на седници председништва и одлучивао. То се некима не свиђа, али ни мени се многе ствари не свиђају. Не треба да рачунају на промену става. Ми смо две стране – РС и ФБиХ, а они имају интересе да нас нема. Нама бошњачки фактор не смета али не прихватамо да нам намећу своја решења. Ми никоме ништа не намећемо. БиХ је задата Дејтоном и Уставом, нађите један пример где смо ми нешто деградирали. Они отворено одбијају дејтонску обавезу да се утврди међуентитетска линија разграничења. Међународној заједници то не смета. Инцко ће писати Савету безбедности о мојим изјавама по медијима, али неће о одбијању Бошњака да се утврди линија разграничења. Одлука окупационог суда је усмерена на уништење РС. Кренули су од симбола и оспоравања грба, химне, заставе и Дана РС, сада су ушли у оспоравање имовине, испипавају како реагујемо, да би наставили да одузимају шуме, реке, школе, вртиће... Само нас деградирају, па ће нам за мост преко неке речице у неком селу требати дозвола Сарајева. Да не говорим о капиталним пројектима попут хидроелектрана или великим мостовима. С овим земљиштем сад хоће да нам кажу да ћемо од Сарајева морати да тражимо сагласност ако хоћемо да правимо ауто-пут. Ту није крај, ако све то изузму, ни приходи више неће бити у Бањалуци коју своде на провинцију. Неки овде не желе то да виде, окрећу главу. Бањалука никад није била финансијски центар у овом обиму. Када нам узму надлежности, за њима иде и буџет. Американцу су одмах скочили да нешто регулишу јер знају о чему је реч. Али да су сто пута Американци не може ово да прође.

Најавили сте да не искључујете РС-егзит ако не буде спремности за разговор. Да ли је то реално, многи већ користе тезу о сецесији да наруже РС.

Прецизно сам рекао збогом БиХ, ако не буде разумевања да се односи уреде. И даље мислим да је то опција. Да ли је реално? Запад стоји са силом, прете санкцијама за појединце. Када сам говорио о РС-егзиту мислио сам на укупан процес. Како ће постојати БиХ када у њој нема одлучивања? Како ће одлучити Босна, ако у њој не одлучују сви? Каква је то онда земља? У том погледу јесте могућ процес о ком сам говорио. Ако нема одлучивања, шта је то него „збогом”, али понекад се не мора све ни објашњавати. То није пројекат сепарације, ми хоћемо изворни Дејтон или да се томе што више приближимо и будемо јасно позиционирани као РС. Ми смо у БиХ угурани на силу, ништа што је везано за ту земљу не доживљавамо као своје. У Дејтону смо прихватили БиХ, али не овакву и не да у њој будемо понижавани. Нисам сецесиониста, могу да испредају свакакве теорије, али ово је борба за положај РС. Да више престанемо да живимо у земљи у којој ћемо са страхом чекати одлуке окупацијских судова.

Срби и Хрвати нуде решења о Уставном суду. Јесу ли Бошњаци ту изоловани, ако је то уопште могуће имајући у виду међународну подршку коју имају?

Нисам баш сигуран у ту подршку, пре ће бити да је то њихова фарса. Сви су на Западу уморни од њих. Овде Запад брани свој концепт, а не само Бошњаке. Њима та лагодност, наравно, одговара јер очекују да им неко споља решава проблеме. Хрвати и Срби годинама разговарају о страним судијама. И опет Бошњаци неће о томе да разговарају. Сада опет нудимо, а на њима је да изаберу. Да чујемо шта је њихово решење. Да остану стране судије? То није алтернатива. Имамо уставно право да се решимо страних судија. Наш предлог је да троје страних судија замене домаћи врхунски правници, тако што ће их Председништво БиХ предложити, а потврдити Дом народа. Бошњацима је то сјајна прилика да се заложе за БиХ. Не волим ту тему, али више се ми тиме боримо за суверенитет БиХ него они који заговарају да БиХ остане поданичка земља. Требају им странци јер очекују нова решења о одузимању наших права. Неће да уваже Хрвате, бирају им члана Председништва, а очекују од Хрвата да кажу како је то сјајно, нама би да одузму имовину, а ми да их хвалимо како су лепи. Све је то апсурдна ситуација изузимања основних права а ми само добри само ако ћутимо.

Како гледате на дешавања у Црној Гори. Посебно с аспекта потенцијалне кризе у БиХ. Да ли вас брине толико криза на тако малом простору, за које многи сматрају да им је заједничко оспоравање српских права.

Ситуација у Црној Гори је неправедна за нас Србе. Сматрам да мирни протести који се дешавају јесу одбрана од једне осионе државне одлуке која није уважавала базичне интересе тих људи. Верујем да је могуће да се то питање реши тако што ће се тај закон поништити, а потом ући у процес и демократски решити то питање. Подржавам праведне захтеве СПЦ. За Србе на овим просторима је најважније да нема рата и он је немогућ. Приче о рату у БиХ су обична подвала, ако у томе не учествује НАТО или неко са стране. Како би Бошњаци напали и с чим, како би донели одлуку? У Председништву БиХ не могу, као ни у федералним институцијама, јер тамо не би гласали Хрвати. Њихов МУП нема право да уђе у РС. Војска би се распала у истом тренутку јер би српски војници увек послушали РС. Све што би Бошњаци могли да ураде било би нелегитимно. А РС за сукобе апсолутно није заинтересована, немамо ама баш никакве аспирације. Припадници наших безбедносних служби неће ићи у ФБиХ, ми остајемо на простору РС, а колико знам исто мисле и Хрвати. Овде су једини експанзивни фактор Бошњаци и они стално говоре о сукобима. На пример, Жељко Комшић и Шефик Џаферовић. А нити нас могу напасти, нити имају чим. Друга димензија била би да се појави међународни фактор. Али верујем да констелација у свету не иде у прилог ангажману било кога у том смислу. НАТО у својим основним циљевима за БиХ каже да је спреман да чува мир. А политичка решења су ствар за нас, а не за НАТО. Народ треба да буде спокојан. Постоје неке мере да нас угрозе финансијски, то можда јесте могуће, али и то треба избећи. Али ни то не треба да буде мотив да останемо потлачени и омаловажени.

Како коментаришете наводе да вас је поводом предлога опозиционе резолуције о дешавањима у Црној Гори звао Мило Ђукановић и претио забраном уласка ако се она изгласа?

Ви сте озбиљан лист, надам се да се нећете поводити за измишљотинама. То су обичне будалаштине опозиције, ваљда мисле да су испали паметни. Истог дана на седници Председништва потегао сам питање заштите националног интереса, како бих онемогућио долазак Ђукановића у посету БиХ јер сматрам да за то није тренутак. Његов долазак би додатно понизио српски народ. У условима када нашем народу узимате достојанство и покушавате одузети имовину у Црној Гори није прихватљив долазак председника те земље како би одавде слао поруке против српског народа.


Коментари32
f5bc0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Znas kako izreka kaze: " Tvoje pravo je u bunaru "... Nema Mile vise Ustava, prava,pravde,UN...to je proslost !!! Zato Mile smiri strasti,jer je RS samo jedan od tri "podstanara" u BiH. Ili se prilagodi,ili napusti podstanarski status, jer neces uspeti da ona dva "podstanara" izbacis !!! Nemoj se igrati vatrom, jer Srbi nikad nisu znali da je vatra opasna !
Trifun
Jedino pravedno i dugorocno resenje nacionalnog pitanja Srbima iz exYU jeste da se Srbina/Republici Srpskoj u BiH priznaju ista prava kao Albancima u AP KiM..Ako se Albancima u Srbiji/na KiM nacionalnoj manjini, priznaje pravo na samoopredelenje,onda time pre isto pravo na samoopredelenje traba priznati Republici Srpskoj/Srbima u BiH(konstitutivnom narodu)..Zapad radi sve suprotno od toga.Da li slucajno ili namerno?Insistiraju na "nezavisnom Kosovu",a hoce da ukinu Republiku Srpsku!?
Sara
@ekica, zasto bi to mi trebvali da tezimo Njima?Navedite jedan valjan razlog! Da nisu izazvali rat devedesetih na Balkanu, mi bi daleko ekonomsko bili ispred EU.Nemojte mi niocijoj dobroti molim vas....
ekica
Političari deklarativno apsolutnim konsezusom podržavaju put ka EU. Faktičko stanje na terenu netreba opisivati jer je vidljivo i vrapcima na grani gdje ide omladina. Ima jedna velika razlika između nekadašnjih ovakvih odlazaka na zapad i ovih današnjih. Ovi koji danas odlaze nemaju namjeru da se ikada vrate ovamo. Zbog toga sam rekao bolje dovesti EU ovamo nego obratno. Tu ponajprije mislim na pravo, pravdu ...
Препоручујем 1
Sara
@Slavisa Gavrilovic, kako bi se Nemci osecali da im u ustavnom sudu glavnu rec vodimo mi sa Balkana?Da li bi se slozili sa tim?
Славиша Гавриловић
Не разумијем, ни је нисам за стране судије. Али нисам само за искључивање страних судија. Мора у Уставном суду бити остварена заштита Републике Српске од прегласавања. Друго шта је надлежност тог суда, да мијења Устав или да се иѕјашњава о уставности закона. Какав је однос уставног суда на нивоу БиХ и ентитетских устава. Зашто су у његовој надлежности такони које доносе ентитети?
Препоручујем 1
ekica
Da li mi težimo ka Njemačkoj ili Njemačka treba da teži k nama?
Препоручујем 0
Леон Давидович
Претпоставимо, теоријски наравно, да је неко са постављањем страних судија могао имати и добру идеју рачунајућу да ће те судије бити објективне и тако спречити субјекзивизам домаћих судија који се могу ставити у интерес домаћих политичара. Но, догодило се супротно , стране судије крше Устав БиХ као и домаће и тако је њихова делатност по устав била штетна, а не корисна и у служби заштите устава. За такав рад не критикује их ни Високи представник ни западне амбасаде па је онда све јасно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља