субота, 28.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:38

Култ Светог Саве у Дубровнику

Дубровачки 19. век је преовлађујући српски. Ту има много материјала за изучавање српског интелектуалног покрета, културе и књижевности, каже професорка Ирена Арсић, ауторка књиге „Срби у Дубровнику”
Аутор: Мирјана Сретеновићпетак, 21.02.2020. у 18:00
Ирена Арсић (Фото: А. Васиљевић)

Сликар Марко Мурат има један цртеж на којем су Свети Сава и Свети Влахо загрљени над Дубровником. У овом граду су пронађене и комедије о томе како су се Свети Сава и Свети Влахо, заштитник Дубровника, удружили против Светог Петра... Култ Светог Саве у Дубровнику 19. века веома је јак. Уопште, 19. век је век српства Дубровника,  каже Ирена Арсић, професорка књижевности на Филозофском факултету у Нишу и ауторка књиге „Срби у Дубровнику” коју је објавила Задужбина Владете Јеротића у едицији „Стари Дубровник”. Књига је јуче представљена у Библиотеци града Београда.

– Како су наши људи долазили у Дубровник у 19. веку, позвали су 1829. православног попа Ђорђа Николајевића из Срема да буде учитељ њиховој деци и да оснује школу. Од тада па надаље Дубровчани се национално одређују, трагају за српским коренима, омађијани том лепотом и старином – каже Ирена Арсић.

Међу Дубровчанима се, додаје, истиче круг Срба католика, интелектуалаца: Медо Пуцић, Матија Бан, Валтазар Богишић, Никша Гради, дум Иван Стојановић, Антун Фабрис, прва жена издавач Василија Лаиновић и многи други.

– Дубровачки 19. век је преовлађујући српски. Ту има много материјала за изучавање српског интелектуалног покрета, културе и књижевности јер је велики број зборника и стихова забележених на ћирилици. У другој половини 19. века новине излазе на ћирилици и латиници, као и књиге, у школи се уче оба писма. У књизи „Дубровачки Срби католици, истине и заблуде” Никола Тоља набраја 166 интелектуалаца Срба католика и каже да их међу свештенством има на десетине. Часописи „Срђ” и „Словинац” излазе на ћирилици и латиници. Да сада објавите чланке из тога времена, прогласили би вас националистом, јер су оштро писали о хрватству и српству Дубровника. Било је ту полемичног тона али су Хрвати били у мањини. Срби католици су били на власти у општини, владали су Дубровником – каже наша саговорница.

Помиње три српске цркве у Дубровнику. Прво је подигнута Црква Светог Ђорђа 1790. на Посату, једна на Бонинову и Благовештанска у старом градском језгру. Све постоје и данас.

– Дубровчани су у Милешеви нашли калуђере како певају у славу Светог Саве и о томе је писано у дубровачкој књижевности. Антун Сасин је у делу „Разбоји од Турака” писао да је Турке гром погодио јер су спалили мошти Светог Саве... Постојало је у Дубровнику друштво „Слога”, радничко друштво, задруга „Српкиње Дубровника” које су за време Херцеговачког устанка делиле болеснима лекове. Ту се истакла добротворка Теодора Бошковић која се обраћала за помоћ имућним госпођама. Њена кућа данас је депаданс хотела „Хилтон” у Дубровнику – помиње Ирена Арсић.

Медо Пуцић био је, додаје, истакнути историчар и преводилац, дум Иван Стојановић писац и вођа српске омладине, Матија Бан политичар и писац, Јовица Перовић архивар, аутор „Историје српске православне црквене општине ” која је остала у рукопису.

– Кад је Аустроугарска завладала Срби католици су се зарекли да неће да се жене и остављају порода јер не желе да буду робови. Утопили су се у Југославију са којом се и завршава српство Дубровника. Кованицу „Југословен” саставио је Матија Бан. Кад је Југославија оформљена ови Срби су оптужени за проневеру новца. Суђено им је, проглашени су невиним али је остала љага. Београд није имао времена да се њима бави, гледао је спољне границе – наводи наша саговорница.

Помиње да је судија Никша Гради у Дубровнику штампао листове „Гуштерица” и „Глас дубровачки”, и ту написао да се власници листа заклињу да се неће претворити у Хрвате...

– Када данас колеге из Хрватске пишу о овом аутору, о његовој драми „Косовска девојка” ни речи, кажу да је „заблудео”. Ни слова да спомену о Антуну Фабрису, истакнутом културном раднику. Када у Дубровнику приреде велику „Ноћ музеја”, ових тема нема. А све је засновано на архивским истраживањима. И сваку своју књигу прво сам однела у њихов архив. Млађи би требало да наставе проучавања. Историчари су се бавили Дубровником до рата деведесетих, а сада је мање интересантан јер има других, „актуелнијих” прича.


Коментари25
0f72b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srbin Srbinovic
Niko ne pominje Jezuite koji su uspeli da zavladaju Dubrovnikom i podele narod kako je njima odgovaralo.
Gastarbeiter Jugovic
obisao sam cjelu Jadransku obalu od Pule ( Istre) preko Rijeke ( Kvarnra ) Pa onda srednju Juznu Dalmaciju ali nesto sto coveka bi posjetio na Srbsko nisam sreo? Nakon 1918- te Srbi sü razsirili u cjeloj kr Jugoslaviji kao drzavni sluzbenici Policajci vojne osobe sto Se za vreme titove. Juge postala jos intenzivnija ali da je bilo Sta u spom ,destinacijama ikada Srbsko?Ima nesto Talijansko u Istri Magyarsko u Kvarneru odn u sred. Dalmaciji takodjer Talijansko ali bilo Sta Srbskoga ?!!
Petar,Zagreb.
G.Kosta. I ja sam naglasio da je to bio pokret,ali su mi strani naglasci na čisti Hrvati,čisti Srbi..... Dubrovnik i neki drugi dalmatinski gradovi izražavali su svoj indentitet nastao u renesansi kroz pojam,,kampanilizam", vernost gradu,zavičaju,svojoj renesansnoj republici. I kada su nestali ti indentiteti u 19v.formiraju se nacionalni i ti indentiteti se šire iz jezgre i na odredenim tačkama se dodiruju i bore za premoć. I u tom kontekstu treba ocenjivati i nastanak ovog pokreta.
Коста
Гне Петре, да су дубрвачки "србокаотлици" били Срби били би Срби и после Уједињења 1918. Дубровник никада није био српски. Ширењем у православна подручја, Дубронвик је немилосрдно све католичио. До конаца XVIII в. у граду Дубровнику праволсавнци нису могли ни преноћити. Једини изузетак био је руски амбасадор. Е, како је тај град онда преконоћ постао "вековно српски" је велика тајна, да не кажем -- бајка. Дубрвник није ни био изузетно хрватски али је био увек католички, и то је пресудно.
Препоручујем 6
Коста
Кад сте запели за историјски контекст, у XIX в. од Дубрвника до Истре југоромантичари ширe идеје о "Срборхватима" као једном народу! Многи водећи "србокаотлици" (иначе чисти Хрвати) примаjу плате из Београда. Медо Пуцић од кнеза Михаила Обреновића, а Матија Бан од кнежевог министра Илије Гарашанина, све по плану чувеног Гарашаниног "Начертанија," у стварању "српског" Дубрворвника. И Вуково "Срби сви и свуда" и "браће римскога закона" је део тог кобног посрбљавања свега штокавског.
Коста
Мирославе, појам националности био je врло небулозан до друге половине XIX в. па и онда, као и данас, је често залазио у митологију и друштвено-верске конструкције у политичким кухињама. Народ није веровао да има неко "право" на своју државу. Народ је био поданак, власништво, неког господара, који је на то имао право "од Бога" без обзира које вере или племена, јер тако Библија каже. Како је себе народ звао није имало никаквог значаја.
Препоручујем 4
Miroslav
@Kosta. OK. Ovo razumeo. A da li se to odnosi ili podrazumeva i da nisu tvrdili da su vlaji, Morlaci ili bilo ko drugi? Da li čist Hrvat znači da nisu bili Srbi(a nisu,eventualno od J.Slavena neko pleme-rod) a da su mogli biti neko vlaško-vlajsko pleme ili od nekog drugog roda ili naroda? Da li je čist Hrvat isključivo Hrvat ? Ja se bavim Savinim Srbima - SlavenoSrbima i znam kako to ide kod njih. Kod Hrvata se držim S.Radića i lično znam dosta "mongolo"Hrvata kojima je "muka" od "Hrvatina".
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Коста
@Petar, Zagreb -- Србокаотлици су били политички покрет и ту престаје њихово "српство." Већина њих су чисти Хрвати. Треба све проматрати кроз политичку свест и мешетарења тога времена -- Илија Гарашанин и Вук Караџић раде на илузији "Начертанија", "Срби сви и свуда", "српског Дубровника", итд. а и Његош је из "српске Спарте" с Матијом Баном био у присној вези. На жалост, многи и данас покушавају од илузије да створе јаву ако износе једнострану документацију и фалсификате као "доказе".
JorgeLB
Negdje u fotografijama imam snimljen proglas izvjesnog Apolonija, osnivača Republike Dubrovnik s početka devedesetih. E, svašta li smo i mi proživjeli. A netko bi nas uvjeravao u pravocrtnost povijesti.
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља