недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:53

Милановићеве поруке из угла српско-хрватских односа

​Уколико би се ставови о завршетку рата деведесетих година прошлог века, изградњи мира, економској сарадњи, поштовању мањинских права Срба у Хрватској и други отелотворили у пракси, са хрватске стране би био учињен важан корак ка нормализацији односа између Србије и Хрватске и ка њиховом унапређењу
Аутор: Др Драгомир Раденковићуторак, 25.02.2020. у 18:00
Зоран Милановић (Фото АП/Дарко Бандић)

Основно питање које се након победе Зорана Милановића на председничким изборима у Хрватској у нашој јавности с правом поставља јесте да ли ће и какве ефекте то имати на српско-хрватске односе, који су већ дуже време на ниском нивоу.

Судећи по Милановићевим изјавама током предизборне кампање, чини се да се у српско-хрватским односима ништа битно неће променити. Његове квалификације Србије и српског државног руководства биле претежно су критичке и негативно интониране, уз најаву да ће са српским властима сарађивати само онолико колико буде морао. Кад је реч о преговорима Србије са Европском унијом, он не искључује могућност њихове блокаде, иако је у том погледу мање експлицитан од Колинде Грабар-Китаровић која је позивала на блокаду све док се не реше отворена билатерална питања (границе, нестали, универзална јурисдикција).

На исти закључак упућују реакције и конкретни потези Милановића у време када је био премијер (23. 12. 2011–22. 1. 2016). Упамћене су његове увредљиве изјаве да су „Србија и Срби шака јада”, да се српско руководство „понаша бахато”, затим његово залагање за прогањање осумњичених за ратне злочине на КиМ, одлука да у контексту мигрантске кризе 2015. године блокира све граничне прелазе према Србији што је довело до привременог „царинског рата” са неповољним економским исходом за обе стране и до даљег заоштравања српско-хрватских односа итд.

Ипак, неки акценти из Милановићевог предизборног наступа указују и на могућност да се у предстојећем периоду српско-хрватски односи нормализују и дијалог унапреди. Једна од његових порука је да су ратни сукоби на простору бивше СФРЈ завршени, да припадају прошлости, те да треба градити мир и у том контексту би се развијала и економска сарадња између Србије и Хрватске. Оваква позиција се квалитативно разликује од приступа Грабар-Китаровић која је, питање рата деведесетих година прошлог века стално подгревала, славила тзв. Домовински рат, настојећи да на њему хомогенизује што већи део хрватског друштва.

Милановић поштује наслеђе антифашистичких вредности, против се јачању и популаризацији усташких идеја, за разлику од бивше председнице чији је мандат био обележен растом национализма, отклоном од антифашизма и све израженијом усташофилијом.

Значајан сегмент који би могао да допринесе бољим српско-хрватским односима тиче се положаја српске мањине у Хрватској којој Колинда Грабар-Китаровић није поклањала пажњу сматрајући да су Срби у Хрватској сами криви за лоше ствари што им се дешавају. Милановић, који има више разумевања за поштовање њихових мањинских права, Хрватску види као друштво различитих, једнаких пред уставом и законом, заговарајући етничку толеранцију. Након изборне победе изјавио је да ће бити председник свих грађана, како Хрвата, тако „и оних који то нису”, те да нико неће бити грађанин другог реда. За разлику од става Колинде Грабар-Китаревић да се о ћириличним таблама у Вуковару „не може говорити пре него што се задовољи правда и казне ратни злочинци”, Милановић сматра да је то питање закона и владавине права које се мора поштовати. Не треба заборавити да се он и као премијер залагао за поштовање Закона о службеној употреби језика и писма и сходно томе 2011. и 2012. године покретао иницијативу да се омогући двојезичност, односно равноправна службена употреба српског језика и писма што, међутим, није остварено због реакције хрватске деснице и ХДЗ-а. Поред тога, у свом мандату председника владе бранио је право Срба на сопствене школе и јавно се залагао за једнакоправност свих грађана Хрватске.

С таквим приступом Милановић, коме је подршку на изборима дао председник СДСС-а Милорад Пуповац, победио је у општинама са већинским српским становништвом (у Вуковарско-сремској, Осјечко-барањској, Карловачкој, Сисачко-мословачкој, Шибенско-книнској и Личко-сењској жупанији), отворајући наду у стварање боље атмосфере за суживот, за економски развој средина у којима живе припадници српске заједнице, за решавање неких конкретних проблема са којима се они суочавају, као што је електрификација итд.

Уколико би се ставови о завршетку рата деведесетих година прошлог века, изградњи мира, економској сарадњи, поштовању мањинских права Срба у Хрватској и други отелотворили у пракси, са хрватске стране би био учињен важан корак ка нормализацији односа између Србије и Хрватске и ка њиховом унапређењу што би било од несумњивог значаја за обе земље, као и за стабилност региона у којем оне имају кључну улогу.

Амбасадор у пензији, Српски спољнополитички круг

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари11
7e09a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dane
Hrvatska je za Srbiju totalno nebitna zemlja. Parazit evropske unije koji o nicemu ne odlucuje. Mamuzaju mrtvog sovinistickog konja vec 30 godina. U medjuvremenu su opljackani do koske od strane tih istih nacionalista, a natalitetom presli rub izumiranja. Samo sto dalje od nas, ekonomski i politicki. Kad ih Talijani i Madjari pritisnu za par godina , onda ce oni da dodju Srbima sa pricom - ko nas bre zavadi. E necemo vise.
Milko
Sva sreća da Milanović, kao predsjednik RH, operativno ima samo malo veći značaj od pisaćeg stola za kojim sjedi. Ovaj članak, u stilu "ko nas bre zavadi", očito ocrtava većinsko razmišljanje u Srbiji. Ali to je vaše pravo. Sa hrvatske strane, dok se ne riješi pitanje granice, arhiva, nestalih branitelja i odštete nemamo o čemu razgovarati. Suradnja? Prvenstveno sa zemljama EU te BIH i Crnom Gorom. Sa Srbijom? Zašto? Imate vašu regiju pa se povezujte i surađujte sa kim hoćete, ako to oni hoće.
Dragan Pik-lon
@Janos,hocete reci-slavi se vracanje teritorija bez konstutivnog Naroda koga su proterali iz svojih kuca.Cak su im macke i pse pobili i okacili o sljive.Stare,zaostale,preklali na kucnim pragovima i ubacili u spisak nestalih-sa kojim jos uvek kinje Srbiju.Love Srbe po svetu kao najvece zlocince,iako su ih isterali sa svoje njive.Ako su se Tudjman i Milosevic nesto domundjavali ne znaci da je Gotovina imao pravo da etnicki ocisti Ktrajinu.Tribunal je zazmurio na jedno oko-zbog''topnickih"dnevnika
Мирослав
G.Dragane, Tuđman i Milošević su samo bili "izvršioci" naloga. Davno je odlučeno "šta", samo se čekalo "vreme", kada da se sprovede. Negde 70-tih, u ZG, jedan biskup mi reče, Ovo će da se završi kako su se onaj "Vaš" i onaj "Naš" dogovorili u Madridu.Na pitanje, "Naš", pojasni mi, Stojadinović i Pavelić.To su podržale sve građanske partije (u ilegali) tog doba, naravno osim KPJ/SKJ, koje više nema.Kantoni u BiH su napravljeni samo iz razloga "finog štelovanja". Građani ili narod su "kolateral".
Препоручујем 6
janoš
@Gospodine Dragane (Pik-lon), "Oluja" se neće prestati slaviti, u to možete biti sigurni, koliko god Milanović nije nacionalist. Slavi se završetak rata vraćanje teritorije Hrvatskoj.
Dragan Pik-lon
''Oluja'' je najvece etnicko ciscenje posle drugog svetskog rata.Srpska Enklava je bila pod zastitom UN-ja.To je poraz svih Srba,Hrvata,Jugoslovena...najmanje sto moze uciniti gospodin Milanovic je da zabrani njeno slavljanje.Samim tim bi se povratilo poverenje Srba za povratak u Zavicaj.Zivnula bi Cirilica i svakoliki zajednicki zivot.U suprotnom bice kao i sa Jasenovcom kojeg smo prikazali svetu u Njujorku sa vekom zakasnjenja.U 22 veku cemo praviti ''izlozbu'' Oluje u UN-ma...!
Iterat
Uvek je nečiji poraz nečije oslobođenje. To ste bar već mogli primetiti
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља