субота, 04.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:44

Позоришту је потребан човек који има шта да каже

Много већи проблем у данашње време је недостатак идеја, креативне енергије и општа апатија, него недостатак средстава, каже Бојана Ковачевић, директорка Народног позоришта Сомбор
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинчетвртак, 20.02.2020. у 20:00
Бојана Ковачевић (Фото: Нађа Репман)

Управо смо почели рад на тексту „Председнице” Вернера Шваба у режији Јане Маричић, премијера је планирана за март. После тога, млади редитељ Југ Ђорђевић радиће дело „Трамвај звани жеља” Тенесија Вилијамса, најављује за „Политику” Бојана Ковачевић, директорка Народног позоришта Сомбор уз напомену да ће ова репрезентативна театарска кућа актуелну сезону завршити 28. Позоришним маратоном. Одмах затим сомборски ансамбл наставља да ради, у копродукцији са Народним позориштем из Битоља, комад „Мртве душе” у режији Кокана Младеновића чија се премијера очекује на неком од летњих фестивала. Поред рада на новим представама, очекује нас, каже амбициозна Бојана Ковачевић, и десетак пролећних и летњих фестивала у земљи и региону.

Бојана Ковачевић је на место директора Народног позоришта Сомбор именована прошлог лета и важи за једног од најмлађих позоришних руководилаца у Србији. Пре тога у овој кући културе радила је седам година као продуцент. Колико је деликатно руководити једним оваквим уметничким „организмом”, односно колико је функција директора променила, наша саговорница каже:

– До јуна сам се бавила међународном сарадњом и писањем пројеката, од јуна имам више обавеза, бавим се и многим другим стварима, али и даље радим са истим колегама, у истом тиму, где сви тежимо ка једном циљу. На себе гледам као на некога ко је беспомоћно заљубљен у то позориште од средњошколских дана и ко је себе ту у потпуности остваривао. Тако је и данас. Мислим да је руковођење у култури уметност за себе. Када се помисли на забрану запошљавања, смањење средстава за продукцију, одлазак људи... Ново радно место свакако је комплексно, врло деликатно, захтева балансирање на много клацкалица истовремено, али када се деси, на пример, представа „Семпер идем”, то вас доведе у неко стање катарзе наспрам кога ниједан проблем није велики.

Народно позориште Сомбор (Фото: М. Ђурђевић)

На питања какав репертоар, односно позоришну естетику ће у наредном периоду неговати у Сомбору, да ли ће увести и неке нове жанрове, да ли планира да сомборски ансамбл појача новим снагама, наша саговорница одговара:

– У овој сезони, урадили смо праизведбу великог домаћег романа, „Семпер идем”, сада радимо савремени аустријски текст, потом неколико класика у којима је изазов реактуелизовати их у односу на време и друштво, а опет им не уништити универзалност. На нашем репертоару је, рецимо, представа „Сумњиво лице” која је премијерно изведена 1998. године и после 22 године, сала је и сада увек пуна. Изазов је данас направити нешто што ће са истим интересовањем публике моћи да се гледа и након много година, а да јој није пуко подилажење.

Имајући у виду забрану запошљавања, додаје Бојана Ковачевић, и тенденцију смањења броја радних места, логично је било да се окрену и удруживању са другим позориштима. Тако је настала представа „Тартиф”, у копродукцији са СНП-ом из Новог Сада, планирају и рад са позориштем из Битоља. То је свакако једна „здрава” пракса за сваки ансамбл и свако позориште.

Кад је реч о финансијама Народног позоришта Сомбор, наша саговорница напомиње да имају добру и стабилну подршку града Сомбора.

– Поред тога, део средстава се обезбеди на конкурсима и као сопствени приход. Мислим да много већи проблем у данашње време представља недостатак идеја, креативне енергије и нека општа апатија, него недостатак средстава. Грубо речено, за позориште је неопходан један човек који има нешто да каже са сцене и један који то жели да чује у публици – наводи Бојана Ковачевић и открива који су њени професионални изазови које би желела да оствари, односно како би изгледало позориште по њеној мери:

– Први и огроман изазов на новом месту била је представа „Семпер идем” и на то сам неизмерно поносна у сваком смислу. Финансијски, организационо, продукцијски, мислим да је то велики подвиг за позориште које има 37 стално запослених људи. Уопште, изазов је наставити пут на ком је Народно позориште Сомбор већ деценијама. Позориште по мојој мери је оно које је простор сваке слободе, које поставља питања и позива на размишљање, које шири свест и погледе на свет, у коме раде људи којима је то „кућа” а не „посао”, где публика бира да проводи своје слободно време.


Коментари1
bdf04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neravnopravno
Kao gledalac očekujem nove drame domaćih autora a ne stare tekstove i prevode. Zar naši pisci nemaju šta da kažu o našem, današnjem svetu? Ovako sve se svodi na rediteljske egzibicije i poneki stari glumački trik. Izvinite na iskrenosti direktorice.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља