уторак, 07.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:44

Путеви и станоградња дају импулс привредном расту

Учешће грађевинске оперативе, што подразумева само градњу и рушење, у БДП-у је 2019. године премашило пет одсто
Аутор: Маријана Авакумовићсреда, 19.02.2020. у 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, вредност изведених грађевинских радова на подручју Србије у 2019. години повећана је за 35 одсто у односу на 2018. годину. Томе су допринели модернизација пруге Београд–Будимпешта, изградња „Турског тока”, изградња ауто-пута од Сурчина до Љига, али и станоградња.

У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наглашавају да је у четвртом кварталу забележен раст вредности изведених грађевинских радова у односу на исти квартал 2018. године од 56,3 одсто, исказан у сталним ценама.

– Тиме је премашена и претходна рекордна стопа раста грађевинарства, из трећег квартала 2019, у којем је вредност изведених грађевинских радова повећана за 39,9 одсто, што је била до сада највиша стопа раста грађевинарства у једном кварталу од 2010. године – истичу у ресорном министарству.

Ако се гледа по регионима, у четвртом кварталу 2019. највише је порасла вредност радова у Војводини (63,8 одсто), а најмање на територији Шумадије и Западне Србије – неких 49,4 одсто. Раст је забележен и у другим деловима земље, на југу и истоку Србије 57,1 одсто, а у Београду 53,4 одсто.

Убрзана реализација и завршетак великих инфраструктурних пројеката, као и повољни услови за инвестирање, омогућили су високе стопе раста грађевинарства у претходних неколико година. Примера ради, 11,4 одсто у 2017, 13,9 одсто у 2018. и 35 одсто у 2019. години. Резултат тога је повећање учешћа грађевинарства у БДП-у, са 3,2 одсто у 2014. на више од пет одсто у 2019. години.

– У наредним годинама може се очекивати наставак позитивних трендова, имајући у виду да у оквиру инвестиционог плана „Србија 2025”, од укупно 14 милијарди евра, планиране инвестиције у транспортну инфраструктуру износе око девет милијарди евра – кажу у министарству.

Горан Родић, потпредседник Грађевинско-инжењерске коморе, сматра да је повећању вредности грађевинских радова у прошлој години у знатној мери допринела високоградња, односно изградња станова.

Грађевинска оператива, која подразумева само градњу и рушење, у бруто додатој вредности 2017. године учествовала је са 4,1 одсто, у 2018. са око 4,5 одсто, док је 2019. премашила пет одсто. Према речима нашег саговорника, кључно је што је прошле године у том износу знатно повећан удео станоградње – са један одсто у 2017. на око 2,5 одсто у 2019. години.

– Високоградња је кључна за привредни раст, јер за собом вуче читаву грађевинску индустрију, од производње цигле, преко плочица, до столарије, и запошљава велики број људи. Изградња инфраструктуре такође је важна, јер запошљава домаћу индустрију производње материјала. Када се тако посматра, учешће целокупне грађевинске индустрије, која подразумева педесетак делатности, у БДП-у далеко је веће од саме оперативе, која учествује тек са пет одсто – каже Родић.

Наш саговорник очекује још веће учешће грађевинарства у бруто додатој вредности следеће године, због завршних радова у станоградњи, али и због почетка изградње Моравског коридора, што подразумева и регулацију тока Мораве. Рачуна и на обећање из инвестиционог плана „Србија 2025” да ће почети изградња и обнова водовода и канализације широм Србије.

Шири ефекат грађевинарства, што подразумева индустрију и све пропратне делатности, тешко је мерљив. Али, према процени из 2018, целокупно грађевинарство у бруто додатој вредности наше земље учествује са нешто више од 10 одсто. Поређења ради, тада је учешће саме оперативе у Аустрији било девет одсто, а целокупне индустрије 19 процената. У Француској грађевинска оператива је чинила 8,9 одсто БДП-а, а целокупна индустрија 17,8 процената. Удео грађевинске оперативе у Летонији је 8,3 одсто, а целокупне индустрије 17,5 одсто. У Шпанији зидање учествује са 7,8 процената, а цела индустрија са око 15,2 одсто.


Коментари7
54ee3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Amir Čamdžić
Za 5 hiljada evra, može se napraviti jedno radno mesto, za 5 miliona evra može se napraviti 1000 radnih mesta, za 50 miliona evra 10 hiljada radnih mesta, za 500 miliona evra 500 hiljada radnih mesta, za 5 milijardi evra 1 milion radnih mesta. Šta je preče radna mesta, putevi ili stanogradnja? Putevi i stanovi da a narod posla traži u inostranstvu?
Amir Čamdžić
Popravka...za 500 miliona evra 100 hiljada radnih mesta.
Препоручујем 8
Neko iz prošlog veka
Stanogradnja definitivno vodi kolapsu. Naročito kad se od završenih urbanističkih sredina prave gradilišta i zajedničko zemljište daje investitorima bez plana, a GUP i DUP se menjaju od strane nestručnih.Gospodin Šumatac je izjavio da auto put Miloš Veliki nema upotrebnu dozvolu zato što nema adekvatne prilazne puteve. Ako se pita struka napravljeno je više problema nego koristi, odnosno korist imaju samo pojedinci.
Боривоје Банковић
Још кад 99% тих нових станова не би било у Београду, Новом Саду и на Златибору, где би нам био крај? Да не спомињем ко их углавном гради.
бата
Импулс су поготово добили они инвеститори (и њихова логистичка подршка) који су један исти стан продали више пута.
Препоручујем 3
Milijana
Tacno je da je razvoj drustva uvek u vezi sa gradjevinarstvom. Ali, kada se gradi jedno ne valja bezobzirno rusiti sve oko sebe. Npr, novi objekti nisu manji od starih na cijim se placevima rade a infrastruktura otpadnih voda se ne uvecava. Npr2 ulice u Beogradu nisu projektovane za miksere betona od 9m3 i i vise nego za 4m3. Mostovi takodje. Projektovane saobracajnice i stari celicni i betonski mostovi su za 2 osovine teretnih vozila a ne za 3 ili vise. Tada toga nije bilo. I sta sad ?
Stanoje
Stanogradnja i izgradnja puteva samo jednokratno utiču na rast BDP tako da to nije nikakva pozitivna detereminanta dugoročnog privrednog razvoja,a naročito losa strana u tome je sto se izgradnja puteva finansira iz državnih kredita a na izgradnji je angazovana strana operativa,drugim rečima ovo će u dugom roku imati dominantne negativne implikacije na ekonomiju naše zemlje,da je to tako dobar model pa to bi i razvijene zemlje radile ali one to ne rade jer se zna da ovaj model vodi u sunovrat...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља