понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51
НЕИЗВЕСНА СУДБИНА ОКО 6.500 МИГРАНАТА У СРБИЈИ

Изгурани и заглављени у слепој улици

Садашње „језеро” миграната у нашој земљи пуни се не само приливом из Грчке и Турске, преко Северне Македоније и Албаније, већ и повратним таласима из Хрватске, БиХ и Мађарске, о чему се у јавности мало зна
Аутор: Дарко Пејовићуторак, 18.02.2020. у 22:55
Нужно да се статус избеглица системски уреди, да ти људи буду у регулисаном правном положају (Фото З. Анастасијевић)

Од затварања „балканске руте” у марту 2016, број миграната у Србији никада није био већи него ове зиме. Процене Комесаријата за избеглице су да их је око 6.500, УНХЦР барата приближно истом бројком (6.600) док у Центру за помоћ тражиоцима азила за наш лист кажу да их је најмање 7.000. Понајвише их је из Авганистана и Пакистана, потом Ирана и Ирака, држава северне Африке... За њих су границе ЕУ затворене, па се често каже како су заглављени у Србији, као у слепој улици: назад не могу, а напред није дозвољено.

Како прецизира Светлана Палић из Комесаријата за избеглице и миграције, од марта 2016. у нашим прихватним центрима боравило је између 2.500 и 3.500 миграната, а сада их је око 5.500. Према њеним речима, укупни капацитет 17 центара је око 6.000 места, али се може обезбедити и која стотина више. Проблем је што мигранти избегавају смештај у центрима у Прешеву, Белој Паланци или Пироту јер желе да буду ближе границама ЕУ кроз које очајнички траже пролаз. Процена је да дуж државних међа Мађарске, Хрватске и БиХ има између 800 и 1.000 миграната који вребају прилику за илегалан прелазак. Склониште налазе у напуштеним халама или проваљују у ненастањене куће, због чега локално становништво упорно негодује, у страху за личну безбедност и сигурност имовине. Из Комесаријата поручују да ће њихова стратегија и даље бити да мигранте преусмеравају из Београда и Војводине ка камповима на југу, мада признају да ће то бити тежак посао.

Садашње „језеро” миграната у Србији пуни се не само приливом из Грчке, преко Северне Македоније или Албаније, већ и повратним таласима из Хрватске, БиХ и Мађарске, с чиме је јавност недовољно упозната. Реч је о такозваном изгуривању (push back), методи коју примењују полицијске и пограничне службе суседних држава. Супротно европским конвенцијама, мигрантима који се нађу на њиховом тлу не даје се могућност да затраже азил, већ их, често и уз употребу силе, враћају у Србију. Тако се поступа не само с мигрантима затеченим у покушају илегалног преласка границе, већ и с онима које открију у дубини територије. Међународне хуманитарне организације документовале су и случајеве ланчаног изгуривања: из Словеније у Хрватску, из Хрватске у БиХ а одатле у Србију. Према подацима Центра за помоћ тражиоцима азила, од јануара до средине септембра 2019. евидентирано је 1.256 „пушбекованих” из околних земаља, највише из Хрватске и Мађарске.

– Државе имају право на контролу и управљање сопственим границама, али имају и обавезу, по међународном избегличком праву, да људима који беже од ратова и прогона обезбеде приступ својој територији и правичним и ефикасним азилним процедурама. У конкретној ситуацији, проблем је што није сасвим јасно која је држава одговорна за њихову заштиту – истичу у Агенцији УН за избеглице (УНХЦР), уз позив државама у региону да буду солидарне и поново успоставе владавину права.

У међувремену, УНХЦР наставља акције помоћи мигрантима, за које Србија у овом тренутку није земља пропутовања. Вредност програма које је ова агенција Уједињених нација спровела у нашој земљи од 2015. до 2019. износи 58,5 милиона долара.

– Посебно важан овогодишњи програм тиче се обуке и запошљавања старатеља за непраћену децу и децу одвојену на путу, која су најрањивија група у мигрантској и избегличкој популацији. Старатељи одржавају свакодневни контакт с децом, обезбеђују да их полиција региструје и омогућавају им да поднесу захтев за азил, безбедан смештај, приступ образовању, здравству и другим услугама – кажу за наш лист у УНХЦР-у, прецизирајући да је лане старатељством обухваћено 1.296 деце.

Као ни у Комесаријату за избеглице, ни у УНХЦР-у не очекују да ће с пролећа Србију запљуснути већи мигрантски талас. Таква процена је, објашњавају, утемељена на свакодневним контактима са сродним институцијама у региону, понајпре у Грчкој и Турској. Директор Центра за помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић пак каже да је тешко проценити шта ће се догађати током 2020. и да држава мора да има разрађене сценарије за различите ситуације.

– Миграције ће бити дугорочан проблем дуж границе с ЕУ. Биће више изгуривања, инцидената, кријумчарења и подозрења с обе стране, требаће све више новца да би се ситуација држала под контролом. Србија је постала нека врста чистилишта, па је нужно да се статус миграната системски уреди, да ти људи буду у регулисаном правном положају. Чак и они који су у прихватним центрима само су пописани, али им статус није дефинисан, немају ни права ни обавезе. То угрожава и наше грађане, али и мигранте – постају жртве трговине људима, могу да буду изложени насиљу и пљачки – истиче Ђуровић, наводећи поразни податак да је од почетка мигрантске кризе 2015. само тридесет троје избеглица добило азил у нашој земљи, а да је само у току 2019. намеру за тражење азила изразило њих 12.000.

– Најпогрешнија стратегија је она која почива на претпоставци да ће сви они отићи даље, на овај или онај начин. А све указује да неће бити тако – закључује Радош Ђуровић.

Баук реадмисије

У спекулацијама око могућег будућег тока мигрантске кризе, често се потеже Споразум о реадмисији, који је наша држава с ЕУ склопила 2007. године. Тај документ предвиђа враћање свих тражилаца азила чији је захтев одбијен у државама чланицама Уније.

У Комесаријату за избеглице објашњавају да се реадмисија односи само на наше држављане, те да ниједан мигрант с Блиског истока, из Азије или Африке није депортован у Србију по слову поменутог споразума. Како прецизирају, у нашу земљу, највише из Немачке, током 2019. враћено је 870 људи, од чега су њих 650 припадници ромске националности.


Коментари4
cfed1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
Европа, па самим тим и Србија, биће поприште гадних сукоба тзв. "миграната" (читај: исламских џихадиста) са домаћим становништвом. Добар део тих тзв. "миграната" су плански убачени у Србију и друге балканске и европске земље као својеврсна пета колона ислама...sapienti sat.
буки
Није ми јасно зашто избеглице из Мађарске, Хрватске, БиХ, и Словеније могу НАЗАД, а из Србије "назад не могу, а напред им није дозвољено"?
Боба
Забијање главе у песак води само у катастрофу јер е Србију користити као сабирни логор за непожељне. Зато треба радити са земљама порекла и на крају ако ништа друго не ради враћати их авионима одакле су дошли или у Турску уз споразум о реадмисији са Турцима на коме треба радити - трошак за карте је далеко мањи од трошкова боравка и могућег хаоса у будућности.
Boba DN
Lako je reći, ali nažalost teško izvesti. Oni su svi bez pasoša i mogu izmišljati podatke kako im volja. Većina su bivši ratnici. Pa kuda ih vratiti bez pasoša? Ni jedna zemlja ne prima nikoga bez pasoša, pa ih avio prevoznik mora uzeti natrag sa sobom. Jedino rješenje je ne dozvoliti im ulazak. Ali kako, kada crveni upletu ruke i kukaju na sva zvona za tim "jadnicima" da bi smekšali narod, narod omekša, a posledice vidi kada bide kasno.
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља