недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:23
БЕОГРАД ИНСИСТИРА НА ФОРМИРАЊУ ЗСО

Приштина седам година без казне игнорише Бриселски споразум

Од Ричарда Гренела стигла је порука да се очекује безусловно укидање такса и администрација Доналда Трампа, како изгледа, неће подржавати самовољу и каприце Приштине и њено бахато избегавање обавеза, каже Марко Ђурић
Аутор: Дејан Спаловићуторак, 18.02.2020. у 15:41
(Фото ЕПА/Olivier Hoslet)

У наставку дијалога с привременим косовским институцијама Београд ће тражити да у дело коначно буде спроведен Бриселски споразум којим је предвиђено формирање Заједнице српских општина. На формирању ЗСО, која је темељ споразума потписаног у Бриселу 2013. године, инсистирају председник Србије Александар Вучић и шеф српске дипломатије Ивица Дачић у разговорима с европским и светским политичарима.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић за „Политику” каже да је идеја о формирању Заједнице српских општина кључни елемент Првог бриселског споразума. Истиче да ће Београд на сваки начин наставити да инсистира на томе да она буде успостављена како би се Србима на КиМ гарантовала ефикасна заштита колективних права.

„Приштина је, подсетићу, обавезу да омогући формирање ЗСО преузела пре 2.493 дана, и тврдоглавим одбијањем да то учини потпуно је обесмислила дијалог и изгубила кредибилитет чак и у очима оних од којих је до сада добијала бланко подршку. Од америчког амбасадора Ричарда Гренела стигла је порука да се од Приштине очекује безусловно укидање такси, и администрација председника Трампа, како изгледа, неће подржавати самовољу и каприце Приштине и њено бахато избегавање обавеза, нити замену такса другим видом баријера, попут некаквих такозваних реципрочних мера, јер, како истичу, у таквим условима, америчка улагања у овом региону неће имати очекиван ефекат”, каже Ђурић.

Наглашава да је Москва, разумљиво, доследна у својој традиционалној подршци Србији, а портпаролка МИП Русије Марија Захарова је пре неколико дана приметила да у Приштини нема никакве спремности на компромис и да се у програму Куртијеве владе ЗСО чак и не помиње. „Остаје да видимо да ли ће свестрани притисак међународне заједнице на Приштину уродити плодом”, нагласио је Ђурић.

Седам година од када су тадашњи премијер Ивица Дачић, посредница Европске уније у разговорима Кетрин Ештон и премијер Косова Хашим Тачи потписали Бриселски споразум, никоме није јасно да ли је је овај споразум мртав или је на апаратима за одржавање. Тог 19. априла 2013. две стране ставиле су параф на нешто што је Србима на КиМ требало у блиској будућности да донесе заједницу најмање десет општина са српском већином јужно и северно од Ибра, а с овлашћењима у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању. Записано је да би регионалног команданта полиције за четири општине с већинским српским становништвом на северу покрајине требало да именују начелници тих општина. Апелациони суд у Приштини би успоставио комисију у којој би већину чиниле српске судије и која би била надлежна за све већински српске општине. Споразум је био и услов за почетак преговора Србије о чланству са Европском унијом.

Данас, тек по који дипломата у Бриселу спомене примену споразума Београда и Приштине иако су се до пре коју годину утркивали да ко ће дати „громопуцателне изјаве” од тога да је ударен темељ стабилности и да почиње „ере помирења” или да је реч историјском документу. А Кетрин Ештон, „кума” овог споразума, навела је крајем прошле године да у њено време није било црвених линија и да од Србије није тражено да призна Косово, а од Косова да себе негира као државу.

Највећи проблем примени Бриселског споразума су косовски Албанци који намерно нису спровели ниједну одлуку. Иако су током 2015. и 2016. званично говорили да је у току писање статута Споразума, на крају се испоставило да нису говорили истину и да нису написали ниједно слово. Европске дипломате попут Јоханеса Хана и Федерике Могерини које су тражиле да Приштина испуни своја обећања су била исмејавана и понижавана од тадашњег премијера Косова Рамуша Харадинаја, док је опозиција коју је победила на изборима 6. октобра – Самоопредељење и Демократски савез Косова отворено уз помоћ сузаваца и насилних демонстрација опструирали спровођење овог документа.

Председница скупштине и потпредседница ДСК Вјоса Османи тврди да „на Косову никада неће постојати Заједница српских општина ни у којем облику”. Потпредседница ДСК је за „Јуропијан Вестерн Балканс” подсетила на одлуку уставног суда Косова, који је, наводи се, утврдио низ кршења у споразуму потписаном у вези са ЗСО. „Споразум о ЗСО укинуо је уставни суд 2015. године и преко тога не можемо да пређемо”, поручила је Османи.

А за премијера привремених косовских институција Албина Куртија  Заједница српских општина је „мртво слово на папиру”. Он је то објаснио речима да је Уставни суд Косова 23. децембра 2015. године прогласио да је ЗСО у супротности са уставом Косова чак у 23 члана. Притом, како је рекао, ниједан Србин са Косова није протестовао, него само Београд. „Реципроцитет значи да Београд буде задовољан тиме што би Срби на Косову имали свој Национални савет као Албанци у Прешевској долини. Ми не знамо шта Срби на северу Косова заправо мисле и хоће јер им паралелне структуре које су наслеђе Милошевића не дозвољавају да мисле, а нас да их чујемо”, изјавио је Курти.

Српска листа оценила је да је формирање Заједнице српских општина обавеза Приштине, а да „гажење” споразума чији је гарант била ЕУ, „уз ћутање” европских институција у Бриселу, показује „лицемерје свих оних који говоре о владавини права и поштовању потписаних споразума”. Реагујући на изјаву Куртија, Српска листа је навела да српски народ на Косову и Метохији „неће одустати од захтева да Приштина испуни све потписане договоре које је гарантовала Европска унија”. Кажу да је постизборни синдром од кога пати Курти и његове присталице више него опасан по будућност политичких дешавања на КиМ, а ћутање међународне заједнице индиректно шаље поруку одобравања оваквог деловања. Колико далеко су у Приштини спремни да иду говори и податак да својим изјавама бришу патос са свим споразумима под окриљем ЕУ, како оних између Београда и Приштине, тако и Споразум о стабилизацији и придруживању.

Игор Симић, посланик Српске листе, за наш лист подсећа да је Заједница српских општина обавеза коју је Приштина преузела Бриселским споразумом, а чије оснивање је гарантовала Европска унија. Нажалост, седам година ту обавезу Приштина не испуњава, шта више албански лидери више и не крију да неће је неће испунити. На све то гарант споразума, Европска унија остаје нема.

„Српска листа ће наставити да инсистира на формирању ЗСО јер је то обавеза која има вишеструки значај за опстанак српског народа на Косову и Метохији. Најава Приштине да ће извршити проверу свих споразума ће за резултат имати само једно, откриће да су једине неиспуњене обавезе оне за чије спровођење је одговорност на Приштини”, каже Симић.

Пет корака до ЗСО

Да би ЗСО била формирана, према Бриселском споразуму, предвиђено је пет корака, а први од њих је да власт у јужној српској покрајини усвоји декрет што је пре неколико година урадила влада на чијем челу је био шеф ДСК Иса Мустафа. После тога, такозвани уставни суд Косова овај декрет мора да потврди, чиме се стварају услови да се ЗСО уведе у правни систем. Ово представља други корак, а трећи је да управљачки тим, који чине четворица Срба, изради нацрт статута Заједнице српских општина и достави га Бриселу.

Потом, у четвртој фази, делегације Београда и Приштине у седишту ЕУ усаглашавају детаље поменутог документа. Када и то буде окончано, предвиђена је оснивачка Скупштина ЗСО, чиме се завршава цео процес. Последњи потез је можда готово сигурно немогућа мисија јер коначни документ мора да прође скупштинску расправу, која сигурно неће бити нимало лака, јер се све албанске партије на Косову отворено противе формирању ЗСО. А управљачки тим за успостављање Заједнице српских општина који би требало да пише нацрт статута има четири члана. Тим чине представници српских општина са севера и југа Косова: Игор Каламар, Дејан Радојковић, Винка Радосављевић и Светислав Дурлевић.


Коментари9
4ac0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован К.
>'У наставку дијалога с привременим косовским институцијама Београд ће ТРАЖИТИ да у дело коначно буде спроведен Бриселски споразум којим је предвиђено формирање Заједнице српских општина.' ##Зашто се у нашој медији и даље провлачи назив 'Косово', уместио Косово и Метохија? Београд мора да наступи снажније, да ЗАХТЕВА и УСЛОВИ опстанак Бриселских договора (споразума) испуњењем СВИХ тачака договора од стране привремених институција на КиМ. У противном, напустити јалове Бриселске преговоре.
unutrašnji dijalog
Brisel. sporazum odredjuje status Kosova (vlasništvo teritorije)? Tako ne piše ... da se vlasi-Srbi ne dosete, jer je odredbama Kosovo dobilo sve atribute državnosti. Teritorijalno Srbija nije ništa dobila. Odredba 3. kaže: Struktura Asocij/Zajedn počiva na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština? U odredbama 4. i 5. ZSO će nadležnosti sprovoditi po kosovskim zakonima i centralnim vlastima Kosova. Dostavite Brisel. sporazum Narodnoj skupštini SRB na debatu?
Gradjanin
I posle svih poraza nase politike na KiM u zadnjih 20 god,mi uporno nastavljamo sa politikom popustanja, iako uvek konstatujemo da nista do sad nije ispunjeno sa njihove strane.Oni korak po korak osvajaju poluge vlasti,a mi uzmicemo.Najavljuju reciprocitet,a mi im gradimo puteve i pruge.Oni konstatuju da je zajednica srpskihopstina po ustavu tkz Kosova* PROTIVUSTAVNA, a mi pregovaramo o buducnosti tkz. Kosova*koji je po nasem ustavu neodvojivi deo teritorije R.Srbije. Ko je ovde lud?
srb
Znate li sta je "princip reciprociteta" u pregovorima bilo koje vrste?Ocito da za isti niko u BG nije cuo ili je cuvanje privilegija i izdaja interesa drzave i naroda laksi i ugodniji posao ili unosniji?
Zahtevamo poništenje Briselskog sporazuma
Srbija treba hitno da poništi Briselski sporazum i da poništi sva obećanja iznudjena ucenama i prevarama EU i albanskih terorista. Treba prekinuti sve pregovore i pokrenuti akciju za ispunjenje Rezolucije 1244. Ne želimo više nikakve pregovore sa okupatorima i teroristima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља