субота, 28.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:18

Судије из Молдавије и Северне Македоније одлучују о судбини БиХ

уторак, 18.02.2020. у 10:32
Уставни суд БиХ (Принтскрин Јутјуб)

САРАЈЕВО - Уставни суд Босне и Херцеговине чини девет судија, од којих шест судија бирају парламенти ентитета (Представнички дом Федерације Босне и Херцеговине бира четири, а Народна скупштина Републике Српске два), а преосталу тројицу бира председник Европског суда за људска права, након консултација са Председништвом БиХ.

Незадовољна антидејтнским деловањем Уставног суда БиХ, Скупштина РС је на јучерашњој седници усвојио информацију председнице Жељке Цвијановић и Закључке, којима се, између осталог, тражи да у Уставном суду БиХ више не буде страних судија.

Председник Уставног суда БиХ је Златко М. Кнежевић, који дужност судије Уставног суда Босне и Херцеговине обавља од 1. јула 2011. године. За председника Уставног суда БиХ изабран је 31. маја 2018.

Потпредседник Уставног суда БиХ је Мато Тадић. У 2002. години изабран је за судију Уставног суда БиХ. У периоду од маја 2003. до јуна 2006. године обављао је дужност председника Уставног суда БиХ. На дужност потпредседника Уставног суда БиХ изабран је 2015. године.

Потпредседник Мирсад Ћеман за судију Уставног суда БиХ изабран је 2008. године. Дужност председника обављао је од 2015. до 2018. године када је изабран за потпредседника Уставног суда БиХ.

Потпредседница ове институције је и Македонка Маргарита Цаца - Николовска. За међународног судију Уставног суда БиХ именована је 2011. године, а на дужност потпредседнице изабрана је 2015.

Судија Уставног суда БиХ је и Тудор Пантриу из Молдавије. У јуну 2002. године именован је на функцију међународног судије Уставног суда Босне и Херцеговине, а дужност преузима у септембру исте године. Од маја 2003. до јуна 2006. године обављао је дужност потпредседника Уставног суда БиХ, а 26. маја 2012. године поново је изабран на ту функцију.

Валерија Галић је за судију Уставног суда БИХ је изабрана 30. јула 2002. године, а на дужност је ступила у фебруару 2003. године, након конститутивне седнице новог сазива Уставног суда БиХ. Дужност потпредседнице Уставног суда БиХ обављала је од јуна 2006. године до 26. маја 2012. године, када је изабрана за председницу Суда.

За судију Уставног суда БиХ Миодраг Симовић именован је 13. маја 2003. године. На функцију потпредседника Уставног суда БиХ изабран је крајем маја 2003, а реизабран у мају 2006. године. Дужност председника Уставног суда Босне и Херцеговине обављао је од 30. маја 2009. године до 26. маја 2012. године, када је поново изабран за потпредседника Суда.

За судију Уставног суда БиХ Сеада Палаврић изабрана је 2005. године. Дужност председнице Суда обављала је од 2008. до 2009. године и у том својству је потписала Меморандум о разумевању и сарадњи с Уставним судом Републике Турске. Године 2009. изабрана је на дужност потпредседнице Уставног суда БиХ коју је обављала у два мандата до 2015., пише сарајевска Н1 ТВ, преноси Танјуг.

Председник Европског суда за људска права Гуидо Раимонди је, у складу са својим овлашћењем и условима, именовао проф. Ђоанија Граша из Републике Италије на место судије у Уставном суду Босне и Херцеговине. Професор Грашо је судија Уставног суда БиХ од 15. децембра 2016.


Коментари10
ce265
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srb
PS- Cinjenica je da do danas niti Srbija niti RS nisu optuzile a kamo li sudile domacim izvrsiocima prljavih zahteva okupatora a iste su izvrsavali u miru cuvajuci svoje jadne privilegije i danas su deo vlasti i u Srbiji i u RS?Znate li sta su sve prihvatili na stetu Srba i njihova imena?Hocete da ih imenujem? Sta su sve i koje nazovi sporazume na stetu Srba su potpisali i sprovode ih, u Srbiji i RS ?
Trpe
Makedonske sudije! pa u makedoniji ne postoji ustavni sud posto je njegovu ulogu preuzela Americka ambasada i ona sad sudi pa tako iamao presude koje neznas dali d se smejes ili da places ali onako kako odgovara Americi i njenim pulenima Albansima koji su sada najprivelegovenija nacija i iamamo primenu zakona za tzv dvojazicnost po kome i tamo gde ih nema mora da ima dvojazicne table na institucijama a ako se to ne primenjuje propisana je kazna od 5 hiljada eura to je zapadna"demokratija" !
Trifun
Strane sudije u Ustavnom sudu BiH nemaju ni legitimitet ni legalitet da bi se njihove presude smatrale obavezujucim za Republiku Srpsku.Ko je birao i kome polazu racun strane sudije u Ustavnom sudu BiH,koje sa bosnjackim sudijama prave neprincipijelnu vecinu i glasaju 5:(2+2) protiv Republike Srpske..Strane sudije u Ustavnom sudu su predvidjne kao prelazno resenje,sa ogranicenim rokom trajanja(5 godina) dok zazivi "Dejton".Strane sudije u Ustanom sudu BiH nemaju ni LEGITIMITET i ni LEGALITET!
Realist
Trifune ova odluka je bila 7 prema 2 samo dvojca sudija iz rs su izdvojili svoje mišljenje.E sad bi neko rekao da su pod uticajem Dodika a ja mislim da nisu.U pravu oko neke teme 10 pravnika moze imati različito mišljenje.Strane studije su legalne i legitimne sve dok se ne promjeni clan ustava koji govori o izboru stranih sudaca .
Препоручујем 4
Realist
I ja kako vidim u ustavnom sudu sjede i odlučuju 7 hriscana i dva muslimana a uvjek ovu dvojicu krivično za neke presude .I na kraju po izjavi prejesednika ovog suda Knezevica 99,4 presuda su donijeli domaćih 6 sudaca i to jednoglasno.I netraba zaboraviti da je Dejtonski Sporazum mirovni sporazum i niko nama u BiH nije kriv sto imamo i uvjek biramo nesposobne političare koji su u vlasti 20 godina i ne donose zakone i sto se nemogu dogovoriti o promjenama ustava.Suti trpi i dobro je nepuca se.
FORum LIvii
Sudiokratija zamenjuje izbore , referendume i volju naroda. Sudiokratija zeli da zameni demokratiju . Svasta su izmislili da di izmenili Dejton. Prvo su izmislili visokog predstavnika sa carskim ovlascenjima , pa onda Bonska pravila , pa onda Ustavni sud sa strancima , ... A RS optuzuju da menja ili rusi Dejton a sve odluke na njenu stetu i van onog sta pise u dejtonskom sporazumu .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља