четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Гибралтар - како изнети „Стену” из ЕУ

Иако заокупљене већим територијалним проблемима, Британија и Шпанија преговарају о будућности Гибралтара
Аутор: Јелена Стевановићуторак, 18.02.2020. у 07:48
Гранични прелаз Шпаније и Гибралтара (Фото EPA-EFE/A. Carrasco)

После британског изласка из Европске уније, и Гибралтар је стигао на ред као „врућа” тема која мора да се решава иако и Лондон и Мадрид имају далеко значајнијих територијалних проблема од стене на 6,7 квадратних километара.

И Велика Британија и Шпанија се суочавају с активним сецесионизмом (Шкотска, Каталонија) и притајеним сепаратизмом (Северна Ирска, Баскија), па би договор око британског поседа на југу Пиринејског полуострва најрадије оставиле за боља времена. Ипак, Лондон и Мадрид су започели преговоре о Гибралтару, тачки спорења између две земље откако је Шпанија Споразумом из Утрехта 1713. уступила „Стену” Британцима.

Према писању листа „Паис”, делегације су почеле да се састају прошлог месеца у покушају да установе правила за „британску колонију” после изласка Уједињеног Краљевства из ЕУ. Владу Педра Санчеза пре свега занима судбина 15.000 шпанских држављана који свакодневно прелазе границу између Шпаније и Гибралтара да би радили на британској територији.

За социјалистичког премијера је важно да шпански радници, који углавном долазе из Кадиза, где је стопа незапослености 30 одсто, задрже посао. На томе ће се инсистирати иако су Британци гласали за излазак из ЕУ да би зауставили прилив имиграната, укључујући радну снагу из европских земаља. У британској енклави на Средоземљу ствар је сложенија – шпански радници чине половину запослених и њихов одлазак би се веома одразио на економију. Како је приметила шпанска министарка спољних послова Аранча Гонзалез,

„Гибралтару су потребни шпански радници да би функционисао, а шпанским радницима је потребан Гибралтар да би живели у благостању”. Додала је и да су преговори „невероватна прилика” да се спор коначно реши.

Брисел је пиринејској краљевини одобрио право вета, што значи да ЕУ не може да са Лондоном потпише ниједан споразум о Гибралтару без сагласности Мадрида. Како пише „Фајненшел тајмс”, ако Британија и Шпанија не постигну споразум о „Стени”, то би могло да се одрази и на свеобухватни договор између ЕУ и њене доскорашње чланице.

Мадрид и Лондон су прошле године потписали први споразум о „Стени” после Утрехта, сагласивши се да ће шпански радници у Гибралтару плаћати порез у Шпанији, као и сви други појединци и компаније који се у будућности буду селили на британску територију. Пре тога, Мадрид се углавном жалио да је британска енклава порески рај за шпанске држављане.

Уколико би Гибралтар постао део „шенгена”, верује тамошњи премијер Фабијано Пикардо, то би значило сигуран останак радника из Кадиза, али Даунинг стрит подсећа да ниједан део Британије никад није био део европске зоне слободног кретања људи. Гибралтар као изузетак изазива гнев појединих торијеваца, који су оптужили Шпанију да користи британску енклаву „као смоквин лист да би правила проблеме”.

У „проблеме” убрајају и могуће формирање редова на шпанско-гибралтарској граници. И у иберијској монархији има незадовољних, па је лидер опозиционе десничарске Народне странке Пабло Касадо затражио да Шпанија врати суверенитет над „Стеном”.

Са само 30.000 становника, гибралтарска стена није најважнија ствар у односима између Острва и ЕУ, али је стратешки важна јер се налази на 20 километара од Африке. Иако је 95 одсто грађана на референдуму 2016. гласало против брегзита, што значи да су изашли из ЕУ противно својој вољи, тамошња влада је ипак одбацила могућност заједничког суверенитета са Шпанијом. Кондоминијум се помињао и пре тога, а одбачен је на референдуму 2002, кад се 90 одсто грађана изјаснило против заједничког суверенитета Шпаније и Британије над Гибралтаром.

Осим Гибралтара, две краљевине спајају и захтеви за референдум о отцепљењу. Шкотска премијерка Никола Стерџен поново је затражила гласање о осамостаљењу након што је Британија изашла из Европске уније, против чега су Шкоти већински гласали 2016. Оно што премијеркиним захтевима даје ветар у леђа јесте чињеница да је њена сецесионистичка Шкотска национална странка на британским парламентарним изборима прошлог децембра освојила 48 од 59 шкотских мандата у Вестминстеру.

Одговор шефа Даунинг стрита Бориса Џонсона, једног од највећих заговорника брегзита, јесте да плебисцит не долази у обзир јер се 55 одсто Шкота 2014. већ изјаснило против одвајања. У табору шкотских сецесиониста нема сумње да је захтев за нови плебисцит оправдан јер се у међувремену догодио брегзит.

За разлику од британске владе која се пре шест година сложила са шкотским референдумом о независности, шпанска влада никад није одобрила каталонски референдум о отцепљењу.

Челници каталонске администрације који су организовали плебисцит 2017. осуђени су на високе затворске казне или су побегли. Међу онима који су завршили у егзилу налази се и бивша регионална министарка за образовање Клара Понсати, која се од шпанских власти сакрила у Шкотској.


Коментари0
db6d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља