петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЗАШТО НЕ ЗНАМО ХИМНУ СРБИЈЕ

Песме славе, херојства, родољубља и пркоса

Најутицајнија свих времена је химна Велике Британије „Боже чувај краља”, а најстарије су холандска и јапанска
Аутор: Дарко Пејовићпонедељак, 17.02.2020. у 15:00
Најдужу химну на свету има Грчка – чак 158 стихова (Фото Пиксабеј)

Иако је у разним пригодама организован, избор најлепше химне увек се показао као залудан посао – отприлике као када би најлепше дете бирао жири састављен од родитеља тих малишана. Љубав и приврженост коју народи осећају према властитој химни потиру свако објективно вредновање. Ипак, нема дилеме да химни Велике Британије припада звање најутицајније свих времена.

Песма „Боже чувај краља” (уподобљена у „Боже чувај краљицу”, када је жена на трону) први пут је изведена 1745. у част краља Џорџа Другог. Мелодију су преузеле и с другачијим текстом као химну користиле Швајцарска и Немачка од 1871. до 1918, а од 1816. до 1833. и империјална Русије. Пре него што су компоновали властите, ову химну су као своју интонирале Данска, Аустралија, Канада и Јамајка. На Новом Зеланду је и данас једна од две званичне, мада се готово никада не изводи. У верности британској крунској песми Кнежевина Лихтенштајн нема премца: иако је текст и назив химне 1963. промењен, остала је у ноту идентична мелодији „Боже чувај краљицу”. У својим делима мотиве британске химне користило је 140 композитора, међу којима и великани попут Бетовена, Хајдна и Брамса.

Иако најутицајнија, британска химна није и најстарија – холандска датира из 1568, текст химне Јапана потиче из 9. века, али је мелодија компонована тек у 19. столећу.

По популарности с химном Уједињеног Краљевства једино може да се мери – „Марсељеза”. Песма која је 1795. проглашена за француску химну настала је у априлу 1792, уочи почетка рата против Аустрије. Њен творац Клод Жозеф Руже де Лил имао је амбицију да борбеним стиховима и музиком мобилише сународнике за тај оружани сукоб. Међутим, „Војничка химна Рајнске армије”, како се у оригиналу звала „Марсељеза”, убрзо је, с прерађеним текстом, постала химна Француске револуције, као и многих потоњих слободарских покрета. Ипак, чак и у самој Француској многи је називају „крвавом химном”, истичући да су речи „Марсељезе” непримерено ратоборне у времену које прокламује сасвим другачије вредности. Исти грех спочитава се химнама Италије и Турске, док се, зарад политичке коректности, Израелу често сугерише да у текст „удене” и помињање арапске популације.

За разлику од ових држава, које нису редиговале историјски уврежене строфе, Аустрија је у духу родне равноправности ревидирала своју химну. Тако изворни стих „Земљо великих синова” сада гласи „Земљо великих синова и кћери”. Текст аустријске химне, који је у употреби од 1947, написала је књижевница Паула фон Прерадовић, унука генерала аустроугарске војске Петра Прерадовића (1818–1872), српског песника и словенофила.

Најдужу химну на свету има Грчка – чак 158 стихова, а најкраћу Јапан, свега четири. Ван конкуренције су Шпанија, Босна и Херцеговина и Сан Марино чије су химне без речи. Шпанска химна „Краљевски марш” спада међу најстарије у свету (први пут се помиње 1761), а последњи покушај да се обогати текстом изабраним на конкурсу неславно је пропао 2007. године.

И већи ентитети појединих држава имају химне. Такo je химна Републике Српске била „Боже правде”, све док 2007. Уставни суд БиХ није оспорио њено коришћење. Наредне године на конкурсу је за нову химну одабрана „Моја Република”, аутора Младена Матовића.

Казна затвора за изругивање

За изругивање или скрнављење химне у појединим земљама су прописане чак и затворске казне. Најновији такав случај могао би да има судски расплет у Украјини. Ирина Морозјук, супруга фудбалског репрезентативца те земље Миколе Морозјука, објавила је 8. фебруара на „Јутјубу” снимак на коме пева химну своје земље. Ирина је на себи имала колорит украјинске заставе – припијену плаву блузу и доње рубље жуте боје. За пет дана прикупила је готово 130.000 прегледа, гомилу негативних коментара и најаву тужбе адвоката Јурија Јурченка. Он је рекао да ће се позвати на члан закона који за увреду украјинских националних симбола предвиђа и казну од шест месеци до три године затвора.

Играчи на коленима

Као музичку подлогу за протест, химну САД употребили су и афроамерички играчи професионалне лиге у америчком фудбалу (НФЛ). Клечање током интонирања химне пред утакмицу почело је 2016. као гест негодовања због расно мотивисаног полицијског насиља над Афроамериканцима. Председник Трамп је пркосне играче чак назвао погрдним именом и тражио да буду отпуштени. Бура је стишана компромисном да они који не желе да химну слушају у ставу мирно могу да остану у свлачионици за време њеног интонирања.


Коментари8
fb950
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
U vremenu danasnjem himne su postale anahronizam sa kojima se niko vise ne moze da poistoveti. One ne dozivljavaju se kao izraz narodnog duha ili stremljenja vec, zato sto su nametnute odozdo, kao izraz lojalnosti sve antinarodnijim rezimima na vlasti. Iako se himne uce u skoli, zna se obicno samo prva strofa. Sa himnom EU jos je gore. Divan Silerov apel za bratstvo medju ljudima ovekovecen u Betovenovoj IX simfoniji preobrazio se u politizovanu mimikriju jedne konstelacije u koju niko ne veruje
nikola andric
Nasa narodna poezija koja je usmeno prenosena sa generacije na generaciju a bila toliko vredna da je Gete ucio srpski kako bi je citao u originalu sadrzala je izraze koji su ''pokrivali nasu proslost''. Kad se pak vidi kako se Srbija trudi da ispuni nepregledne evropske uslove i da zadovolji zapadne poruzbine ko bi u sadasnje vreme za Srbiju upotebio izraze :''slava, herojstvo,rodoljublje i prkos''?
Миодраг Стојковић
Мени се јако свиђа и узбуди ме мелодија " Марш на Дрини" некако је јака. Могла је бити наша химна.
Krastavac
Ako su već zapeli da menjaju himnu, onda su trebali da uzmu pesmu Vostani Serbie, a ne ovu limunadu Bože pravde. Hej Sloveni je za nju nedostižna.
Козјера
Зато што смо тикве без корена. Зато што сваких двадесет година почињемо своју историју изнова. Такви су нам празници, химне, називи улица, називи градова и села, лична имена...
Miroslav
Kako ko. Slaveno Srbi nisu tikva bez korena. Za Srbe, ne znam. Razlika. Srbi u kući imaju Bibliju, a Slaveno Srbi - Pelagićev narodni učitelj. Srbija je od 1903. obespamećena a od 1944. okupirana zemlja. Razne varijacije boljševizma i nacionalističko pravoslavlje nisu i ne mogu zameniti svetosavlje i rodoljublje. I ovo će proći.
Препоручујем 20

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља