понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:09
ТЕМА НЕДЕЉЕ

Зашто не знамо химну Србије

Настала пре готово 150 година, назив није мењала али речи јесте у складу са променом власти од кнежевине у којој је рођена до републике у којој је данас законом заштићена – наша државна химна
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићпонедељак, 17.02.2020. у 13:56
(Фото Википедија)

Храни понос. Продубљује осећање припадности и оданости. Настала као родољубива песма, надживела смене династија и владара, прерасла у државну химну – „Боже правде” постоји готово век и по. Првим тактовима слушаоце подиже на ноге. Ко уме, воли да је пева. Масовно, не знамо колико има строфа, а камоли све њене стихове, ко је написао текст, компоновао мелодију. С каквим се, онда, предзнањем разбибрижно смејуљимо омашки млађег основца у чијој радној свесци пише да је химна наше државе „Боже прости”? Фотографија која илуструје „ђачко незнање” била је хит на друштвеним мрежама – мерено готово непрегледним низом лајкова. Аршинима статистичара, назив химне Републике Србије не зна 12 одсто њених држављана, скраћену верзију могло би да изрецитује 36 одсто грађана, а 40 одсто зна свега прва два стиха.

„Боже правде” написана је пре безмало 150 година. Назив јој никад није мењан, поједини стихови јесу у складу са променом власти од некадашње кнежевине до републике у којој живимо. Како је настала и до данашњих дана опстала као државно знамење мања је мистерија од одговора на питање зашто се о томе данас махом недовољно зна.

У сусрет прослави осамнаестог рођендана кнеза Милана наручен је позоришни комад да велича династију Обреновића. Ту су корени наше химне. Никла је у позоришту.

За хорску завршницу алегорије у два дела с певањем, представу „Маркова сабља”, текст је написао Јован Ђорђевић, књижевник, драматург, управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду. Музику је компоновао Даворин Јенко, словеначки композитор и диригент који је у другој половини 19. века живео и радио у Србији. У част пунолетства кнеза Милана „Маркова сабља” први пут је изведена августа 1872. године у београдском Народном позоришту, кад је на крају изведбе хор пред званицама премијерно отпевао: „Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас...” Јануара 1873. године, иста представа приказана је и у Српском народном позоришту у Новом Саду. Хорска завршница допала се кнезу Милану, али и народу. Убрзо се пробила на редован репертоар хорских наступа. Бивала је све омиљенија, да би напослетку и званично постала химна. Мелодијом и речју пратила је проглашење кнеза за краља и Кнежевине Србије за Краљевину Србију, фебруара 1882. Промене у монархији условиле су измене стихова у којима је кнез, такође, постао краљ.

Смена династија, после Мајског преврата, није сменила „Боже правде” са трона. Потрага краља Петра Првог за новом химном завршила се препевом постојеће, тако што су у њеном тексту, као и на власти, Обреновиће заменили Карађорђевићи. Повратак химне озваничен је на 65. рођендан Ослободиоца, што је најављено на другој страни овог листа из 28. јуна 1909. године. Под насловом „Химна у двору” „Политика” је тада известила: „Сутра ће, на рођендан краља Петра, свирати у двору стара химна: ’Боже правде’. На тај начин ће стара химна бити поново уведена.”

Од тада се певало „Краља Петра Боже храни”, а касније „Краљ’ Ал’ксандра Боже храни” за време краља Александра Првог Карађорђевића.

Уједињењем у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, децембра 1918. године, иако тада још није било закона о песми као државном обележју, у химну Краљевине СХС (потом Краљевине Југославије) спојене су и певане по две строфе, прва и последња, химни сва три јужнословенска народа: „Боже правде”, „Лијепа наша домовино” и „Напреј, застава славе”. Најстарија међу њима је хрватска, штампана у листу „Даница” Људевита Гаја 1835. године. Те исте године родио се Даворин Јенко, који је 1860. компоновао словеначку, а 1872. и српску химну.

Нестанком Краљевине Југославије у априлском рату 1941. са историјске позорнице нестала је и модификована српско-хрватско-словеначка химна. У јеку Другог светског рата и стварања нове Демократске Федеративне Југославије, заживела је „Хеј Словени” као привремена химна, памти Архив Југославије. Статус „привремена” она није мењала деценијама кроз ФНРЈ и СФРЈ, а сви покушаји стварања нове југословенске химне били су неуспешни. Тек 1988. ова песма постала је званична химна СФР Југославије, недуго затим и незванични реквијем држави која се распала. Уставом Савезне Републике Југославије из априла 1992. химна је остала иста. А ми смо остали без химне, формирањем државне заједнице под именом Србија и Црна Гора, фебруара 2003. године. Општа какофонија са партитура преселила се у друштво када је као компромисно решење предложено да званична песма СЦГ буде спој старе српске „Боже правде” и црногорске „Ој, свијетла мајска зоро”. Разину негодовања можда најбоље илуструју речи тадашњег патријарха Павла, да је предлог химне „кентаур којим неко жели да се наруга Црној Гори, Србији и достојанству народа”. Захтевајући да се „кентаур” повуче патријарх је у писму надлежнима објаснио да „химна, како по садржају, тако и по мелодији, представља симбол онога што народ и држава јесу и што треба да буду”.

Србија у којој данас живимо, Уставом из 2006. године вратила је своју химну „Боже правде”. У песми од осам строфа „краља” су замениле „земље”, „краљевину” „отаџбина”, „круне” „славе”, а стих „српског краља Боже храни” измењен је у „Боже спаси, Боже брани”. Стандардизована химна чува се у државном трезору. Очуваће се и у сваком широм отвореном срцу.

Изузетно, могу се изводити само прве две строфе

Химна се, по правилу, изводи приликом свечаности полагања заклетве председника републике, на прославама Дана државности, при испраћају и дочеку председника наше државе и страних државника, током одавања поште Незнаном јунаку на Авали и приликом полагања венаца званичника, прописано је Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије, из 2009. године. Предвиђено је и да се химна може интонирати на манифестацијама државног значаја, сахранама заслужних грађана, међународним спортским, културно-уметничким, научним, политичким скуповима у којима учествују представници наше државе. Текст и мелодија химне се не смеју мењати. Изузетно, могу се изводити само прве две строфе, налаже закон. Коришћење химне са садржином или мелодијом које нису у складу са прописима, кажњава се новчано – од 50.000 до 500.000 динара за правна лица и од 5.000 до 25.000 динара за одговорне појединце.


Коментари76
6477f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srba
"Oj, Srbijo, mila mati, uvek ću te tako zvati! Mila zemljo, mili rode...
alisa
Mozda kad bi bila neka himna manje teoloska? Hocemo da se prikazemo kao savremena drzava a imamo himnu kao teokratksa srednjevekovna drzava.
Miloš Petrović
A mene obuzme tuga kad vidim koliko je svest pojedinaca suzena i koliki je njihov vapaj za metafizickim, da cak i pravopisna pravila ostaju po strani. A opet, rec je o melodiji i harmoniji i prostim estetskim normama koje se ne mogu nametnuti. U stvari mogu, kao ovo "kulturno" rasulo koje nam decu bombarduje upravo sa medija, ali i to nece ostati. Zaslepljenih ljudi se najvise plasim. Da smo u srednjem veku, eto mene na lomaci jer mi je melodija koja nije odabrana za himnu lepsa od odabrane.
Nebojsa
Slazem se s tobom Milose da mi je pravopis grozan ali mozda I imam malo opravdanje zasto je grozan jer zivim vec 45god. u inostranstvu proteran od tih istih "hej slavena" 1974 zbog toga sto sam hteo da budem samo postovan kao I oni u "ljepoj njihovoj". Podsetimo se samo ko je drzao u bivsoj nam drzavi prvih pet najuticajnih funkcija a koji je narod bio vecinski u toj istoj drzavi. Probaj to isto uraditi u nekoj zapadnoj zemlji, nijedan vecinski narod u nekoj zajednici naroda ne bih to dozvvolio.
Препоручујем 5
Nebojsa
Posle citanja svih komentara tolika me tuga obuzela da tako nesto nisam osetio mozda i nikad do sada. Izgleda da je proekat unistenje Srpskog bica i duha uspeo. Onome Srbinu kojem je bezumna himna “ hej slaveni” lepsa, bolja kao i “ ljepa nasa” ne zasluzuje da ima ni drzavu ni himnu. Tudje himne mogu biti lepe ali moja Srpska je meni kao sto bi trebalo biti i svakom Srbinu i Srpkinji najlepsa kao i moja Srbija bez obzira sta drugi misle o njoj. Ako sami sebe ne postujemo niko nas nece postovati.
jovan
Pre izvesnog vremena je rađena anketa-istraživanje među višim osnovcima i srednjoškolcima sa pitanjem: kako se zove himna Republike Srbije"? Osim određenog broja ispitanika koji nisu mogli da se sete nikakvog odgovora, veliki broj njih je rekao da nam se himna zove "Bože zdravlje". A ovamo čekujete da znaju ceo tekst.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља