Панчево – „Усеви посејани у првој половини октобра у зиму су ушли избокорени, они каснији тренутно имају два до три развијена листа и у доброј су кондицији”, оцењује за „Политику”, стручњак за ратарство Богдан Гаралејић, руководилац Саветодавне службе Института „Тамиш” у Панчеву. Он додаје да овако топла зима није карактеристична, да је слична била и претпрошла, па је пшеница, упркос температурама, у фази мировања и нема појаве кретања коренова.
Поља јужнобанатских општина Панчево, Алибунар, Ковачица и Опово нису ове зиме видела бели покривач, али је било киша, изузетно значајних за даљу вегетацију и стварање резерви влаге. И то јесте карактеристично за јесен, током које је од октобра до децембра, у неколико наврата пало и по 30 литара кише по метру квадратном, што су довољне количине падавина за ницање усева, а резерве се помогле да пшеница овако добро изгледа, па снег, пре свега као извор влаге, усевима није зафалио.
„Годинама имамо проблем недовољне влаге у земљишту, а онда током априла, маја и јуна падне количина с којом не знамо шта ћемо. Ти вишкови воде могу да направе проблем са сетвом кукуруза и сунцокрета, али и са водолежајевима на неким парцелама. За сада имамо добре услове за раст и развиће пшенице, озимог јечама, који је у зиму ушао избокорен, и уљане репице, која је нормално никла и успела да уђе у фазу лисне розете. Усеви практично сада мирују на пољима, али имају задовољавајуће услове да се развијају.”
За озиму пшеницу, посејану на 24.000 хектара и остала стрна жита идеалан сценарио би био – умерено хладно време, с просечним температурама за ово доба године, да не буде топао март месец као прошле године и довољна количина падавина, како би се већ за који дан кренуло с прихраном. Треба пратити ситуацију и мерити потребе, јер тај посао се не сме, упозорава Гаралејић, радити од ока и онако искуствено. Генетика је, са „зеленом револуцијом”, допринела да имамо сорте које добро реагују на повећане количине азота и дају добре приносе, али потребе за њим се морају измерити.
Ратарима овог дела Баната предстоји и пролећна сетва на више од 150.000 хектара, на којима ће се кукуруз, „краљ банатских поља”, задржати на прошлогодишњих 60 одсто површина. Стандардна ће бити и најзначајнија пролећна биљна врста – сунцокрет на око 35.000 хектара, соја ће заузети 8.000, а шећерна репа, тек негде око 3.000 хектара. Тачне површине ће бити утврђене захваљујући напретку технологије, напомиње саговорник, снимањем површина као и извештајима трезора, који ће ресорном министарству дати приближно тачне површине.
Захваљујући ипак довољно ниским температурама, смањује се број глодара на усевима, нарочито пољских мишева, који праве штету око рупа у којима с налазе. Поједини пољопривредни произвођачи су већ обавили тровање мамцима, али се с тим послом, упозорава струка, мора бити пажљив и опрезан. Никада се не третира читава површина, нити се отров сме разбацивати, јер се тако трује сав живи свет који не може да направи разлику у зрну. Зато мамце треба кашиком убацивати у рупе и затварати ногом.
