Наша земља се налази међу европским државама које бележе високу смртност од кардиоваскуларних болести јер готово свака друга особа умире од последица ових обољења. Статистика показује да сваке године у Србији више од 15.000 људи доживи срчани удар иако је у последње време стопа смртности од болести срца и крвних судова донекле опала, код жена за 14 одсто, а код мушкараца за 16 одсто.
Због збрињавања великог броја пацијената с болесним срцем у свако доба дана и ноћи, крцата је Клиника за кардиохирургију Клиничког центра Србије, у којој се годишње обави више од 1.500 тешких операција. Најчешћи пацијенти су они који су старији од 65 година, али има и доста младих који су изненада у 40 години доживели инфаркт.
Професор др Светозар Путник, директор ове клинике, појашњава да, када се на време постави дијагноза ангине пекторис, пре него што је човек имао инфаркт срца, могућности лечења су шире. То значи да када је код пацијента очуван срчани мишић, јер је лечење започето на време, онда он има шансу да доживи нормалан животни век и да има квалитетан живот.
– Због лечења ангине пекторис највише се ради интервенција аутокоронарни бајпас. Свака операција у кардиохирургији је тешка, а у просеку траје око четири сата. Урадимо годишње око хиљаду таквих процедура. Идеја је да се премости оболело место на крвном суду и да на тај начин доведемо крв иза места на којем је крвни суд срца оболео. То се постиже тако што се пребаце крвни судови који су мање важни с других делова организма, из ноге или из самог грудног коша. Циљ је да се том интервенцијом спречи да човек добије инфаркт и да нема никакве тегобе. Свака операција носи ризик од компликација. Уколико до тога не дође, човек после месец дана од операције може да се врати нормалним активностима. То значи да ако је човек млад, може рекреативно да се бави спортом – појашњава др Путник.
Осим тога, на клиници се свакодневно обављају процедуре на срчаним залисцима, самом срцу и аорти, највећем крвном суду који излази из срца, а уколико дође до појаве срчане слабости – код пацијента се ради уградња механичке пумпе или трансплантација срца.
Професор др Светозар Путник
– Ангина пекторис је водећи узрочник смртности у целом свету у претходне три деценије. Имам утисак да је модерна медицина, која је заснована на доказима захваљујући великим студијама, изнедрила добре податке. Успели смо да склопимо слику како можемо да се боримо против исхемијске болести срца, односно недовољног протока крви у срчани мишић или сужења у срчаним артеријама, као водећег узрока смртности. То се чешће јавља него што је случај са, рецимо, малигним болестима. Добро лечење је један од главних разлога због чега је животни век значајно продужен у САД и Западној Европи. Продужен је и код нас, али и даље постоји могућност да би теоретски могао да буде још дужи, од пет до седам година, упркос коронарној болести, уколико би се проблем уочио на време и лечио – наглашава наш саговорник.
Он образлаже да је дошло до напретка и у лечењу оболелог срца и ангине пекторис код најтеже групе болесника. То су они који су прескочили све кораке превенције и нису се лечили, па су завршили одмах на операционом столу. Будући да је реч о подмуклој болести, дешава се да неко и не зна да има ову дијагнозу, па доживи изненадну срчану смрт и да се сви изненаде говорећи да је био здрав. На пример, то се догађа када неко рекреативно игра фудбал и онда одједном у, на пример, 45 години падне и умре насред терена. Зато је важно да се ниједан „случајан” бол олако не забашури.
– Код неких особа могу се јавити симптоми као што су бол у грудима приликом напора, изласка из топле собе на хладан ваздух, или после претрпљеног емоционалног стреса. Нажалост, код нас људи често занемарују ове симптоме. Онда се појаве пацијенти који су имали два или три инфаркта, од којих су неке прележали на ногама, већ имају више од 65 година, па тада мора да им се уради озбиљна операција срца, с оштећењем тог органа – каже др Путник.
А како спречити овај проблем? Наш саговорник каже да је кључно да се забрани пушење цигарета на свим местима, што су неке богате земље давно увеле као правило јер је конзумирање дувана један од главних фактора ризика за појаву болести. Осим тога, неопходно је да људи имају свест о значају физичке активности, али и да поведу рачуна о исхрани и количини масноће коју конзумирају. Веома је важно водити рачуна о вредностима холестерола у крви који треба држати под контролом, а похвално је што је у праксу уведено пет нових лекова који добро делују на снижавање холестерола. Тако се елеминише један од важних фактора ризика за оболевање.
– Сваки мушкарац старији од 40 година мора да уради преглед кардиоваскуларног система, а следећи корак је адекватна терапија за хипертензију уколико се утврди да има тај проблем. Код жена то треба урадити углавном после педесете, када уђу у менопаузу. Уколико се примети неки проблем, код особе треба урадити тест оптерећења неким напором или леком, да би се видело како се срце у таквом стању понаша. Тада се најбоље установи да ли постоји повишен ризик за тежу болест – сматра др Путник.
Наш саговорник истиче и да не треба избегавати контакте с лекарима, иако је свестан да људи углавном не воле да одлазе на прегледе. А уколико имају болове у грудима, веома је важно да пацијент лекару добро опише симптоме јер ће то умногоме помоћи да се дијагноза постави што пре.
