четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:46
ДИЗАЈН

Кућа Хундертвасер

Микс боја и материјала је такав да се не може описати архитектонским већ само сликарским језиком
понедељак, 10.02.2020. у 10:59
(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Једна од бечких туристичких знаменитости – кућа Хундертвасер – на углу улица Ловенгасе и Кегелгасе, обележиће у марту 34 године постојања.

Ову кућу готово да је немогуће описати речима, њу треба видети, посетити, ући кроз њену капију, пролазећи кроз колонаде на тротоару, прошетати ходницима, попети се степеницама. Бити гост само у једном од станова не значи много, јер је сваки од 50 станова другачији, има другачији распоред просторија, другачија врата и прозоре, другачије подне облоге и боје зидова. Микс боја и материјала је такав да се не може описати архитектонским већ само сликарским језиком. Комбинација бетона, камена, опеке, малтера, метала, стакла и живог растиња резултат су уметничког надахнућа, градитељске филозофије и визионарске психологије која превазилази теорију хаоса.

Аутор је тумачио да човек има пет кожа. Према његовом мишљењу, то су: прво сопствена кожа, затим одело, па кућа, идентитет и коначно − природа, односно читава земљина лопта. Говорио је: „Не дозволите да вас убеде да треба да се одрекнете своје индивидуалне креативности, да треба да славите ружноћу уместо лепоте; дајте шансу сопственој маштовитости”, говорио је, убеђујући људе да треба да живе уместо да преживљавају, да буду личности и индивидуе уместо шрафа било које идеологије.

Тежећи трајној срећи кроз лепоту, овај сликар-архитекта све наде је улагао у снагу уметности за коју је сматрао да постоји у сваком појединцу, само што негде тиња, негде пламти, негде се управо разгорева, а негде је, нажалост, насилно угашена. Свим људима он је нудио „срећне просторе” кроз хумане поруке својих визија о архитектури и животу појединаца у њој. У име осуде свих злоупотреба природног окружења, у име мира, радости живљења и респектовања хармоније која постоји у природи, он је покушао да дешифрује све контрадикције глобализма на плану културе и све замке наопаке униформисаности рационалистичког тоталитаризма.

 Хундертвасер (1928–2000)

Бечки уметник, рођен је 1928. године у Бечу као Фредерик Стовасер (Frederich Stowasser). Иако је кратко време похађао Академију лепих уметности, био је у ствари самоук у областима сликарства, примењене уметности, архитектуре и дизајна околине. Типичан пример мултимедијалног уметничког активизма. Био је и писац и преводилац, бавио се графичким дизајном, креирао је поштанске марке и постере. Био је велики борац против тоталитаризма глобализације културе, против тираније функционализма и рационализма на штету појединачне људске креативности, нарочито у домену становања, али и у свим другим областима живота. Где год је било потребно демистификовати злоупотребу економске или политичке моћи или извргнути руглу клишее који ограничавају креативне слободе, био је присутан као активиста. Надао се коначном тријумфу лепоте људског духа над ружноћом контрадикција постиндустријског друштва које нуди преживљавање уместо истинског живљења.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs


Коментари3
be73e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojša Joveljić
Jedan kuriozitet vezan za Hundertvasera, koji je teško razumjeti obzirom na njegov ostali kulturni i politički aktivizam, je njegova sumanuta opsjednutost idejom da bi Austrija najbolje funkcionisala kao ustavna monarhija. Smatrao je i često isticao u svojim javnim nastupima da Otto von Habsburg treba pod hitno biti imenovan za austrijskog cara. No, koliko mu je austrijska carevina bila draga, toliko mu je Evropska zajednica bila mrska, u čemu ga podržavam i potpuno razumijem.
Beogradjanin Schwabenländle
Kegelgasse 35 - 37
Nebojša Joveljić
Manje je poznato da se Hundertvaser 1970. godine za stalno preselio na Novi Zealand. Tu je primio i njihovo državljanstvo 1983. godine. On se praktično smatra novozelandskim umjetnikom rodjenim u Austriji. Bio je poznat kao hipik “Handawassa” i svi Kiviji ga se sjećaju po divnom javnom WC-u izgradjenom po njegovom dizajnu u malom mjestu Kawakawa. Umro je na jednom kruzeru i sahranjen je na NZ. Već nekoliko godina se u Whangarei gradi zadnja od njegovih šarenih kuća. Biće otvorena ove godine.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља