понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:50
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Аутомат за државно руководство

Модел М1951 је специјално рађен за Александра Ранковића, Тита и друге истакнуте личности, али није уведен у серијску производњу
Аутор: Бранко Богдановићсреда, 05.02.2020. у 13:45
Аутомат М1945 и власник оружја, мајор Војислав Никетић (1911–1980)

„Политика” је недавно писала о изложби оружја у Министарству одбране, намењеној страним делегацијама, која говори о наоружању југословенске војске у првој половини прошлог века.

Поставка, рађена у сарадњи с Војним музејом, односно вишим кустосом Вуком Обрадовићем, представила је пешадијско и ваздухопловно наоружање, конкретно митраљезе с авиона.

Изложба говори о раду наших конструктора, али и о произвођачима из иностранства који су снабдевали нашу војску или је њихово оружје остајало овде као ратни плен. При избору експоната није била битна њихова старост, већ њихова техничка посебност – објаснио је тим поводом Обрадовић.

Кадрови војне индустрије

Изложени су експонати Војног музеја који су се налазили у депоу, будући да ова институција поседује тако велику колекцију да није могуће изложити све предмете у самом музеју.

„Међу аутоматима посебно се истиче домаћи модел М51, а пажњу привлачи због особе којој је припадао. Реч је о Александру Леки Ранковићу, тада најближем сараднику Јосипа Броза Тита, који је у послератном периоду био министар унутрашњих послова ФНРЈ. Његово име угравирано је на аутомату који ипак није ушао у серијску производњу, за разлику од изложеног М56 који је постао стандардни аутомат ЈНА.”

Допунимо информацију подацима управо о моделу М51 који је специјално рађен не само за Александра Ранковића него за практично комплетно руководство земље, али је представљао само прелазно решење ка квалитетном оружју, без намере да се уводи у серијску производњу. Осим тога, његови претходници и наследници најбоље говоре о сјајним кадровима и виталности домаће војне индустрије још од првих дана њеног настајања после Другог светског рата.

Још пре коначног ослобођења земље размишљало се о домаћој производњи аутомата. На конструкцији овог оружја су дуго времена, у недостатку кадрова, углавном радили бивши питомци предратне крагујевачке Војнозанатлијске школе. Један од првих, луксузних прототипова аутомата конструисао је почетком 1945. Боривоје Максимовић, иначе мајстор-пушкар са завршеним вишим течајем Војнозанатлијске школе. Оружје су 27. априла 1945. радници поклонили управнику „ВТЗ 21. октобар” (данас „Застава Оружје”), мајору Војиславу Никетићу. Аутомат, калибра 9 mm, представљао је мешавину решења преузетих са совјетског ППШ 41, ППС 43, те италијанске берете М38/42. На горњој страни сандука утиснут је грб ФНРЈ, на левој страни назив установе – „Војнотехничке радионице – Крагујевац”, док се на сребрној картуши, пласираној на десној страни главе кундака, налазила посвета: „ВОЈА НИКЕТИЋ / МАЈОР – УПРАВНИК / 25. IV 1945”. Аутомат се заснивао на инерционом затварачу, регулатору ватре у виду лептирасте полуге на десној страни усадника, облози за ваздушно хлађење и компензатору, сличном оном на берети.

Ово је, међутим, био спорадичан, ванплански покушај, намењен репрезентативној потреби. Освајање домаћег аутомата, базираног на совјетском метку 7,62 × 25 mm ТТ, официјелно је предвиђено тек првим петогодишњим планом производње војне индустрије. Начелник одељења „Предузећа 44” („Црвена застава”, „Застава Оружје”) Ђурђе Матић, машинбравар с вишим течајем Војнозанатлијске школе, започео је конструкцију новог оружја 1948, а довршио је 1949. Прототип је освојен 1950, а серијска производња аутомата 7,62 mm М49 стартовала је 1951. До 1953, када је производња обустављена, произведен је 6.891 аутомат М49.

Конструктор аутомата М1949, Ђурђе Матић (1911–1989) и Тодор Цветић (1914–2004)

Матић је искористио низ елемената са совјетског модела ППШ (шпагин) М41 и италијанске берете М38/42. По узору на совјетско оружје конструкција је била технологична; тачну механичку обраду захтевала је само цев, затварач је израђиван на стругу с глодањем у завршној фази, а скоро сви остали метални делови израђивани су „штампањем” – пресовањем лимова. Рад аутомата заснивао се на принципу слободног трзања затварача. Затварач је био кружног облика, с фиксном ударном иглом, рађен по узору на затварач берете М38. Лимени сандук и облога цеви с кружним отворима за хлађење били су израђени из једног дела. На устима облоге налазио се компензатор са закошеним челом и бочним отворима. Сандук је са задње стране имао демонтажни поклопац који је омогућавао вађење повратне опруге и затварача. Као ублаживач трзања (амортизер) затварача служио је пластични прстен смештен око чепа поклопца сандука. Механизам за окидање је био сличан оном на совјетском ППШ-41, с клизним регулатором ватре испред обарача, док је кочница наликовала оној на берети М38/49: састојала се од ваљка различитих пречника који је пролазио кроз сандук испред браника обарача и имао дугме с обе стране. Као и ППШ-41, аутомат М49 (као и модификација М49/57) у глави кундака је имао отвор за смештај прибора за чишћење и подмазивање.

Мане Матићевог решења, међутим, брзо су дошле до изражаја; масивни затварач је увећавао укупну масу оружја; често је долазило до нежељеног опаљења (услед удараца о чврсте предмете); коначно, пластични амортизер није довољно ублажавао трзање затварача, па је долазило до кидања брадавица и избијања чепа. Домаћи стручњаци покушали су да побољшају перформансе аутомата увођењем затварача олакшаног за 100 грама. Нажалост, овакво решење имало је додатне мане – због смањене масе затварача каденца је порасла до нивоа да је оружје било тешко контролисати при аутоматској ватри, а велики број удараца знатно је смањивао животни век пластичног амортизера. Коначно, опасност од самоопаљивања није отклоњена. Ово је пресудно утицало да се М49 скине са производне траке.

Током 1951. капетан I класе Тодор Цветић конструисао је нови ублаживач трзања за аутомат М49. Иначе, и Цветић је пре рата завршио нижи течај 38. класе Војнозанатлијске школе и стекао звање пушкара. Сама конструкција је високо оцењена, те је Цветић добио звање новатора .

„Предузеће Црвена застава” је одлучило да поводом Дана Армије, 1951, изради малу серију модификованих аутомата М49 под ознаком М51 којим би даровало тадашње високе државне функционере. Оружје се заснивало на Матићевом решењу, с Цветићевим ублаживачем трзања, без главе кундака, с дрвеним пиштољским рукохватом, без облоге цеви с отворима за хлађење, те клизним скелетним кундаком који се увлачио у дрвени подкундак. На горњој страни сандука утиснут је државни грб, натпис „ФНРЈ / М51”, те овална картуша са именом дарованог руководиоца, датумом „22-XII-51”, и називом произвођача – „Ц. застава”. Луксузне примерке добили су најеминентнији руководиоци Броз, Моша Пијаде, Ранковић, Борис Кидрич, Миха Маринко и Душан Кведер Томаж.

Сачувани у музејима

Начелник Генералштаба генерал-пуковник Коча Поповић увео је Цветићев ублаживач за све произведене аутомате М49. Показало се, међутим, да је ублаживач, састављен од конусног прстена, вретена и повратне опруге, исувише компликован за израду, па се одустало од његове примене на серијски произвођеном оружју. На аутомат М1949 уграђен је нови, поједностављени ублаживач трзања, а оружје је настављено да се производи под ознаком М49/57.

Коначно решење практичног аутомата, такозваног „артикла 11”, који је уведен у наоружање ЈНА, представљала је потпуно нова Цветићева конструкција– аутомат 7,62 мм М1956.

Иначе, сви аутомати М51 сачувани су до данас у различитим музејима нових држава насталих на просторима бивше СФРЈ.


Коментари1
06d0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Odličan tekst.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља