четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.02.2020. у 17:00 Алек­сан­дра Пе­тро­вић

Подмитљиве судије треба најстроже кажњавати

Прак­са по­ка­зу­је да су из­ре­че­не санк­ци­је знат­но бла­же у од­но­су на за­пре­ће­не, а ве­ру­је се да је осам пре­су­да за де­вет го­ди­на мно­го ма­ње од бро­ја нео­т­кри­ве­них слу­ча­је­ва
(Драган Стојановић)

Апе­ла­ци­о­ни суд у Бе­о­гра­ду је то­ком по­след­њих де­вет го­ди­на до­нео осам ко­нач­них пре­су­да ко­ји­ма су због при­ма­ња ми­та, тр­го­ви­не ути­ца­јем и зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ног по­ло­жа­ја осу­ђе­ни функ­ци­о­не­ри у пра­во­су­ђу – се­дам су­ди­ја и је­дан ту­жи­лац. По­след­њом од­лу­ком, од 24. ја­ну­а­ра ове го­ди­не, пред­сед­ник При­вред­ног су­да у За­је­ча­ру Го­ран Кр­стић осу­ђен је на две и по го­ди­не за­тво­ра због тр­го­ви­не ути­ца­јем. Зах­те­вао је и при­мио на­гра­ду од 10.000 евра, на­во­ди се у пре­су­ди. 

На три го­ди­не за­тво­ра због при­ма­ња ми­та осу­ђен је за­ме­ник ту­жи­о­ца у По­же­ги Ча­слав Ма­сла­ре­вић, а на го­ди­ну да­на кућ­ног за­тво­ра због тр­го­ви­не ути­ца­јем су­ди­ја Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду Бра­ни­слав Бла­жић и су­ди­ја за пре­кр­ша­је из Чач­ка Ми­о­драг Пла­зи­нић. 

Због зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ног по­ло­жа­ја и кр­ше­ња за­ко­на су­ди­ја­ма су из­ри­ца­не и за­твор­ске ка­зне и услов­не осу­де. 

За тр­го­ви­ну ути­ца­јем Кри­вич­ни за­ко­ник про­пи­су­је од шест ме­се­ци до пет го­ди­на, а за при­ма­ње ми­та од две до 12 го­ди­на за­тво­ра, па се мо­же за­кљу­чи­ти да апе­ла­ци­о­не су­ди­је ни­су би­ле на­ро­чи­то стро­ге пре­ма сво­јим ко­ле­га­ма. 

– Ко­руп­ци­је има у пра­во­су­ђу као и у свим сег­мен­ти­ма дру­штва. Про­блем је у то­ме што пра­во­су­ђе тре­ба да бу­де онај сег­мент ко­ји се бо­ри про­тив ко­руп­ци­је. Кон­крет­ни слу­ча­је­ви на­ру­ша­ва­ју по­ве­ре­ње гра­ђа­на у суд и до­при­но­се не­га­тив­ној пер­цеп­ци­ји пра­во­су­ђа у јав­но­сти – ка­же Омер Ха­џи­о­ме­ро­вић, су­ди­ја Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду.

Сма­тра да је нео­п­ход­но ус­по­ста­ви­ти кон­трол­ни ме­ха­ни­зам и си­стем у ко­ме су­ди­ја мо­ра има­ти до­бре усло­ве ра­да, до­бру пла­ту, не­за­ви­сност и си­гур­ност. На­гла­ша­ва да је пре­вен­ци­ја мно­го ва­жни­ја од ка­жња­ва­ња.

– Си­стем тре­ба да бу­де та­ко по­ста­вљен да су­ди­ји не пад­не на па­мет да тра­жи ми­то, а и ако то ура­ди – да ће би­ти от­кри­вен. Ка­да би­смо на­пра­ви­ли екс­пе­ри­мент и до­ве­ли швај­цар­ског су­ди­ју у срп­ско пра­во­су­ђе, он би вре­ме­ном по­стао исти као и на­ше су­ди­је. И обр­ну­то, наш су­ди­ја би се укло­пио у швај­цар­ски си­стем. Хо­ћу да ка­жем да си­стем у ве­ли­кој ме­ри опре­де­љу­је по­на­ша­ње свих љу­ди, па и су­ди­ја. Не бих во­лео да се ово схва­ти као оправ­да­ње за осу­ђе­не су­ди­је, јер за та­кве ства­ри не­ма из­го­во­ра – на­во­ди Ха­џи­о­ме­ро­вић. 

Адво­кат Ду­шан Бра­тић, ко­ји је био пу­но­моћ­ник оште­ће­не Д. М. у по­ступ­ку про­тив пред­сед­ни­ка При­вред­ног су­да у За­је­ча­ру, од тре­нут­ка ка­да је од­лу­чи­ла да при­ја­ви слу­чај, ка­же да узро­ци кри­ми­на­ли­те­та јед­на­ко ути­чу на све гра­ђа­не – и на ма­ло­лет­ни­ке и на рад­ни­ке и на су­ди­је.

– Дру­штво тре­ба да омо­гу­ћи су­ди­ја­ма усло­ве жи­во­та и ра­да до­стој­не функ­ци­је ко­ју оба­вља­ју, па се тек он­да мо­же оче­ки­ва­ти да не по­ср­ћу пред иза­зо­ви­ма. Су­ди­је ни­су бо­го­ви. И они су љу­ди и жи­ве у овом дру­штву – сма­тра адво­кат Бра­тић.

На­гла­ша­ва да су гра­ђа­ни обес­хра­бре­ни ка­да схва­те да ће би­ти су­о­че­ни са ко­руп­ци­јом та­мо где оче­ку­ју да до­би­ју прав­ду.

– Онај ко се у не­ком суд­ском по­ступ­ку на­ђе у си­ту­а­ци­ји да су­ди­ја од ње­га зах­те­ва ми­то, те­шко се од­лу­чу­је да то при­ја­ви, а и ка­да при­ја­ви он­да га че­ка тр­но­вит и му­ко­тр­пан пут. Ни­сам си­гу­ран да ће гра­ђа­нин ко­ји је јед­ном та­кав слу­чај при­ја­вио би­ти спре­ман да ту­жи по­но­во – ка­же Бра­тић.

Там­на ста­ти­сти­ка ко­руп­ци­је у пра­во­су­ђу мно­го је ве­ћа не­го што о то­ме го­во­ри осам ко­нач­них пре­су­да. 

– Ма­ла је Ср­би­ја за то­ли­ки број пра­во­сна­жних пре­су­да про­тив су­ди­ја. То су са­мо от­кри­ве­ни и до­ка­за­ни слу­ча­је­ви, али и то је мно­го. Тре­ба ви­де­ти ко­ли­ко је још по­сту­па­ка у то­ку, а ту­жи­ла­штво је нај­та­ња ка­ри­ка у лан­цу от­кри­ва­ња ко­руп­ци­је у пра­во­су­ђу. Ту­жи­ла­штво је тај ор­ган код ко­га се све „ло­ми”. Оно од­лу­чу­је да ли ће до­ћи до кри­вич­ног го­ње­ња, али је и нај­по­дло­жни­је ути­ца­ји­ма ко­ји су ван прав­не кон­тро­ле – на­во­ди адво­кат Ду­шан Бра­тић.

По­ча­сни пред­сед­ник Дру­штва су­ди­ја Ср­би­је Дра­га­на Бо­ље­вић, су­ди­ја Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду за­ла­же се да ко­руп­ци­ја у пра­во­су­ђу бу­де стро­же ка­жња­ва­на не­го у дру­гим про­фе­си­ја­ма.

– Уко­ли­ко је по­у­зда­но утвр­ђе­но да је су­ди­ја на би­ло ко­ји на­чин зло­у­по­тре­био свој по­ло­жај, ми­слим да он чак тре­ба да бу­де стро­же ка­жњен од дру­гих љу­ди. Јер, он мо­ра да оста­вља ути­сак по­ште­ња и ин­те­гри­те­та. Ако то не чи­ни, по­ста­вља се пи­та­ње на ко­ји на­чин пра­во­су­ђе функ­ци­о­ни­ше. Чи­ни се да пред­став­ни­ци дру­гих гра­на вла­сти је­два до­че­ка­ју слу­чај ко­руп­ци­је у суд­ству и он­да се до­во­ди у сум­њу и по­де­ла вла­сти и де­мо­кра­ти­ја у дру­штву. Су­диј­ска ко­руп­ци­ја је мно­го ши­ра, озна­ча­ва по­ква­ре­ност и сва­ко не­по­ште­но и пре­вар­но по­на­ша­ње су­ди­је. Из­у­зет­но је ва­жно да су­ди­ја увек ра­ди та­ко да ни­ка­да не иза­зо­ве сум­њу у сво­је по­ште­ње – ка­же Дра­га­на Бо­ље­вић. 

На­гла­ша­ва да мо­ра по­сто­ја­ти по­ли­тич­ка во­ља др­жа­ве да ис­ко­ре­ни ко­руп­ци­ју, а то под­ра­зу­ме­ва не са­мо да обез­бе­ди пла­те, не­го и до­сто­јан­стве­не усло­ве ра­да, ка­ко за су­ди­је та­ко и за суд­ско осо­бље. 

Коментари26
5b9a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Amaterska odnosno laicka nagadjanja o pravu i pravdi mesaju cak advokate i sudije. Advokati se biraju po pretpostavkama o njihovoj sposobnosti dok to nije slucaj sa sudijama. Dakle kad ljudi sami biraju advokate sto ce reci placaju njihove usluge ne mogu se advokati optuzivati zbog tog izbora. Ako je iko kriv za gomilanje pravnih procedura onds treba pogeldati u ''ogledalo'' kako bi se nasao krivac. I pored znanja da su pravne procudure dugorocne i skupe ljudi ih ipak ''teraju'' i zale ex post.
Odgovornost za presudu
Kada bi se uvela materijalna odgovornost za svaku presudu imali bismo pravednine tužilaštvo i pravosuđe!
Александар Михаиловић
Правосуђе је рак рана, ово је 1% оних који треба да прво буду иза браве а онда изван тог ресора за сва времена. КЗ је прилагођен онима са звучним именима. Какво је стање види се у Стразбуру, то је слика. За све предмете који дођу на наплату Србији сви који су у истом поступали треба да сносе материјалне, моралне и кривичне последице. Данас је и Уставни суд у тим раљама, поред њега и Тужилаштва прође свашта, посебно ако грађане тероришу велики системи и држава, генератор корупције и примитивизма.
Zorica Jovanović
U srpskom pravosudju je skoro obavezno da spor dobija ona strana koja je potplatila sudije! Iz ličnog iskustva, kao i iskustva svojih prijatelja, rodjaka itd. govorim!
Premrl Zoran
Samo jedan nacin,oduzimanje dozvole,i diplome fakulteta,DOZIVOTNO

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља