петак, 29.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 01.02.2020. у 19:00 Љубиша Митић

Уз Пролом и Луковску, „Планинка” купила и Куршумлијску бању

Извор топле воде, фотографисан у лето 2019. (Фото Љ. Митић)

Куршумлија – Куршумлијско предузеће А. Д. „Планинка”, у чијем власништву су Пролом и Луковска бања, фабрика „Пролом вода”, као и парк природе Ђавоља варош, постаће власник и Куршумлијске бање. Ову одлуку је донела комисија Дирекције за имовину Републике Србије, а укупна цена комплекса „Жубор” у Куршумлијској бањи је 1.415.836 евра. Бањски комплекс „Жубор” у Куршумлијској бањи, поред истоименог хотела чија је површина већа од 16.000 квадратних метара, чини и више угоститељских објеката, међу којима су вила „Милица” и ресторан „Преполац”, а предмет продаје чинило је и 95.900 квадратних метара земљишта.

– Наши људи су већ обишли Куршумлијску бању и у наредном периоду започећемо инвестиционо улагање, како би читав простор оживео и средио се за туристе. Према првим проценама, потребно је уложити око 10 до 12 милиона евра, а комплетни радови би могли да се заврше до краја 2020. Или почетком 2021. године – кажу надлежни у „Планинци”.

Кућица за термални извор у Куршумлијској Бањи није била предмет продаје, већ ће начин коришћења термалног извора бити регулисан по Закону о рударству и геолошким истраживањима, а накнада у складу са Законом за коришћење јавних добара.

Иако је од 2006. године, када је затворена, потпуно препуштена зубу времена, Куршумлијска бања је осамдесетих, па и деведесетих година важила за најуређеније бањско лечилиште на Балкану а рехабилитациони центар „Жубор” је упошљавао око 130 радника, док је годишње је ову бању посећивало више од 10.000 гостију. У самој бањи, поред некада најсавременије опремљеног медицинског блока за лечење реуматских болести и болести локомоторног система, постоји више термалних извора чија топлота достиже 64 степена. С тих извора загревала се читава бања, што је представљало велику уштеду посебно у зимском периоду. Куршумлијска бања је једна од познатијих из времена старе Југославије, а затворена је већ скоро 14 година. Делимично РХЦ „Жубор” био је у власништву ПИО фонда, који је потраживао 14, 5 милиона евра од „Жубора”. У међувремену је и Пореска управа затражила 44 милиона динара неисплаћеног пореза за 2003. и 2004. годину, када је МУП Србије користио „Жубор”. Епилог затварања јединог хотела у бањи је масовно исељавање становништва с овог рубног подручја куршумлијске општине, која се граничи дуж 102 километара с административном линијом Косова и Метохије. Малобројни мештани Куршумлијске Бање кажу да годинама лепоту овог краја као да нико не жели да види. Док је хотел „Жубор” радио, долазили су туристи, људи на рехабилитацију, радила је продавница, школа крај је био жив. У околини Куршумлије, у пречнику од 15 километара налазе се три бање: Пролом, Луковска и Куршумлијска. За разлику од последње, које је отворена 1982. године, а затворена током 2006. године, Пролом и Луковска бања су све популарније. Оне послују у оквиру А. Д. „Планинке” из Куршумлије и непрестано богате своје медицинске и туристичке потенцијале.

Иначе, А. Д. „Планинка” је крајем прошле године на име бесповратне помоћи од државе добила 1,6 милиона евра за изградњу хотела „Бела Јела” у Луковској бањи. Ово предузеће добиће по Уговору средства из државног буџета у две транше, прву у 2020. од преко 996.000 и другу од преко 640.000 евра током 2021. године. Пројектом је планирано да инвестиција изградње хотела кошта око 8 милиона евра. У Уговору о додели средстава за изградњу хотела и проширења капацитета Луковске бање, а у оквиру капацитета Специјалне болнице за рехабилитацију Пролом бања, између осталог пише да се корисник помоћи обавезује да до краја 2020. године упосли 70 нових радника на неодређено време.

Дуга традиција

Златно доба Куршумлијске Бање започело је 1922. године, када је указом Александра Карађорђевића дат статус бањског места. Све до 1941. године Куршумлијска Бања била је једна од водећих у Србији и важила за место за одржавање значајних манифестација. Схватајући значај лековитости бањске воде, власти су и након Другог светског рата наставиле да улажу у њен развој. До осамдесетих година прошлог века у изградњу модерног Рехабилитационог центра и хотела „Жубор” уложено је тада више од 17 милиона немачких марака. Термални извор воде лечи реуматизам, гинеколошка обољења и неплодност, а повољно утиче и на неуролошка обољења.

Коментари7
94486
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

peric miroslav
Nekada je su tri autobusa na dan iz kursumlije isla za kursumlijsku banju,leti je bio bazen u banji na otvorenom,kafana,samoposluga tako se tad zvala radnja itd...sad nema vise nista autobus ide samo cetvrtkom a sela oko iznad banje su pusta.ako ima i nesto ljudi to je veoma mali broj mozda 10 ili 15 vise ne.u srecna vremena sam kao mali provodio letnje i zimske raspuste u selu krtok iznad kursumlijske banje ,leti smo isli na bazen i brali sumske jagode a zimi smo se sankali.
Алмукантарат
Интересантан сам знати... како сте могли написати да се све три бање налазе у пречнику од 15 километара? Растојање Пролом Бања - Луковска бања је 54 км, а ваздушном линијом 32 км.
Muradin Rebronja
Sjajna prilika da se okrene novi list balkanskog "turizma" i sindikalno-pansionskog poslovanja, gde vam uzmu pare za smeštaj i "ishranu" a onda smišljaju način kako da vam zakinu, gde god mogu, kako bi njima ostalo što više. Čak se i u ugostiteljskim školama proučava taj "izum", kako od uprženog šecera napraviti "čaj" a od cigure belu kafu? Prilika da se hotel podeli na dva osnovna profitna centra, smeštaj i ishrana. U ishrani najmanje dva restorana, dva profitna centra, sa najboljom hranom.
Митра
Планика је пример како и домаће фирме могу успешно да послују. надам се да ће Куршумлијска Бања заблистати као и Луковска, прелеп је то крај и мало му треба да од заосталог постане „Швајцарска” у коју ће се људи враћати
Radmila Mišić
@Muradin Rebronja:Pogledajte na fajsbuku strane Lukovske i Prolom banje pa onda razmatrajte o "sirotinji" koju država dotira. Uzgred, i mađarska država dotira pomoću bonova domaći turizam. Što se tiče švajcarskog nivoa, sigurno je da ga te banje još nisu dostigle ali u reportaži o Davosu, hrvatski novinari su opisali kako u tom "de luxe" mestu možete ručati i za 500eu ali i za 20eu hamburger iz supermarketa-čak su postavljene i stolice ispred supermarketa.
Muradin Rebronja
Jedno je švajcarska priroda a drugo su švajvarski standardi proizvoda i usluge. U Švajcarsku idu najbogatiji ljudi sveta a u Lukovsku Banju sirotinja koju dotira država nekakvim vaučerima.
RobinHoodisGood
Lepo, jos kada bi fabrika vode Milan Toplica iz Prokuplja ponovo proradila...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља