понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

Споменик ратној младости младе вајарке Наташе

Статуа младића с књигама у левој руци и пушком о десном рамену – бронзана ода родољубљу интелектуалне елите и младалачком осећају дужности
Аутор: Бранко Пејовићуторак, 28.01.2020. у 20:20
Вајарка Наташа Тановић Марковић прави скулптуре варећи метал (Фото Фејсбук)

Ужице – За споменик посвећен сећању на славни батаљон 1.300 каплара, откривен пролетос пред зградом Ужичке гимназије преко пута Цркве Светог Ђорђа, Ужичани кажу да је један од најлепших у овом граду. Статуа младића с књигама у левој руци и пушком о десном рамену, бронзана ода родољубљу интелектуалне елите и младалачком осећају дужности, направљен је умећем и трудом младе уметнице, вајарке Наташе Тановић Марковић.

Избор мудар а несвакидашњи за наше прилике где се израда важних градских споменика углавном поверава искусним уметницима. У овом примеру се Друштво српских домаћина, које је иницирало и уз помоћ града Ужица омогућило тај подухват, ипак определило да уметничка младост својим делом говори о трајно упамћеној ратној младости. О чувеном батаљону 1.300 каплара, ђацима и студентима прикљученим српској војсци у најтежим приликама на ратишту када су у одсудним тренуцима подигли морал и допринели незаборавној победи у Колубарској бици.

(Фото С. Јовичић)

Уметница Наташа представљена је приликом откривања споменика, када је заинтересованим дала кратку изјаву о свом делу. С тим што се тада о њој и њеном стварању није много сазнало. Ни то да је из Пожеге, одакле путује до Ужица где ради као професорка у Уметничкој школи, да је у раној младости вајарство изабрало њу и потом се определила за рад у металу, да скулптуре ова млада жена вари под маском попут вештог вариоца...

Чуло се, рецимо, да је Наташа овај споменик радила уз препоруке њеног професора Зорана Ивановића. А о свом путу до израде једног овако значајног дела, уметница која је у Пожеги завршила основну и у Ужицу средњу Уметничку школу, говори за „Политику”:

– У матурантским данима, с намером да упишем студије, прво сам ишла на припреме за сликарство. Најпре одемо нас неколико из ужичке Уметничке школе на пријемни у Нови Сад, мада смо сви желели студије у Београду. Али у Новом Саду нисмо прошли на пријемном, а необично нам је било што нико од кандидата јужно од Саве и Дунава ту није прошао. Разочарана и поколебана питала сам се шта даље. Онда ми ужички професор сликарства Каплановић шаље поруку: „Поприми дух траве и када те згазе усправи се.” Вредело је – казује Наташа.

Наташа Тановић Марковић (Фото лична архива)

Усправила се, променила приступ и младалачком вољом, блиском оној какву је у ратним околностима исказао батаљон 1.300 каплара, кренула у припреме за студије вајарства, за упис на Факултет примењених уметности у Београду. Професори у средњој школи су јој говорили да су њене слике тродимензионалне, да има талента за вајарство. И била је прва те 2006. од свих кандидата на пријемном на ФПУ у Београду. Ту је уписала студије вајарства и завршила их у року, просек преко девет и завршна оцена десет.

– Током студија таленат који се крио негде у мени дошао је до изражаја. Од треће године определила сам се за метал, почела да радим скулптуре у вареном металу. Сећам се да смо и на отпаду сакупљали металне делове од возила и друге, доносили на факултет и стварали. Направила сам тада, на пример, од ауспуха аутобуса и арматуре људску фигуру високу два метра. А од арматуре и вара настале су три фигуре српских војника из Великог рата. Тај процес варења метала под маском, са ЦО2 и електричним апаратом, ретко раде девојке, а мени је било привлачно – сећа се наша саговорница.

(Фото С. Јовичић)

После студија предаје стручне предмете (цртање, вајање, сликање, конзервацију, вишемедијску уметност) у ужичкој Уметничкој школи. Сада ради у њој и у још две основне. Створила је десетине статуа, излагала их у галеријама. Њен супруг није из уметничке бранше, али јесте Наташин млађи брат Иван Тановић који је завршио студије керамике на ФПУ, за њега каже да је главни критичар сестриног стваралаштва.

– Споменик сећања на 1.300 каплара (фигура висока 210 цм) прво ми је јавно изложено дело, уметнички изазов, уједно и мој патриотски чин трајног подсећања на младе родољубе. Из Друштва српских домаћина прво су питали професора са ФПУ Ивановића да ради споменик, али он је препоручио мене. Радо сам прихватила и по својој замисли, уз његове сугестије, урадила статуу. Прво је извајана у глини, а онда у бронзи изливена у смедеревској ливници „Кузмановић”. Цео тај мој рад, од скица, макета, вајања, трајао је годину дана. Кад је све завршено и професор је био задовољан. Сада и ђаци којима предајем иду да гледају споменик, кажу да су на професорку поносни. А било је на почетку сумњичавих људи и ставова да ли ће млада жена моћи да одговори таквом друштвеном и уметничком изазову – истиче Наташа.

На урађено замерку немају ни у Друштву српских домаћина у Ужицу, чији нам је председник др Страјин Шуљагић рекао: – Ово је величанствен споменик који ће вековима упућивати младе генерације колико значи отаџбина, наша Србија. Што се тиче изгледа споменика, дела вајарке Наташе, Друштво српских домаћина је потпуно задовољно уметничким решењем и уједно срећно што је овај споменик урадила млада уметница.


Коментари7
ce225
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар
Наташа, БРАВО!
45093
O tvom radu lično svedočim od tvojih početnih radova. Svaka čast.Bilo bi lepo da izložiš sve što si radila od početka. Lični sam svedok izrade vaše slavske ikone Sv.Jovana kao i raznih ukrasa, medenjaka, kućice od medenjaka kao iz bajke.Samo napred.
... kad ćeš doći u Užice...
Svaka čast djevojci. Ali kućica od medenjaka nije njen izum. Na Zapadu se to pravi za Božić i smatra se božićnim običajem, kao i medenjaci. Naravno da to nije poznato "Titovom" Užicu. Lijepo je da se mladi vraćaju hrišćanstvu i oživljavaju stare, a lijepe običaje koje je moja majka morala skrivajući praviti. Lično me veseli ovakva omladina.
Препоручујем 3
Владија Шарац
Једноставан споменик, а леп, дирљив и прикладан. Честитам вајарки!!
Pitanje
A jel' to u Titovom Užicu?!
Aleksandar
Natasa, hvala ti na spomeniku koji ce biti veciti podsetnik na legendarnih 1300 kaplara, ali,u sklopu ove informacije, voleo bih da vidim i fotografiju spomenika.
Natasa
Hvala, Aleksandre. Fotografije spomenika su priložene uz tekst. Slažem se da bi bilo bolje da i štampanu verziju prati fotografija spomenika. Svakako možete naci na pretraživaču, samo ukucajte spomenik 1300 kaplara Užice.
Препоручујем 29

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља