среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Ко се задужује тај напредује

Банке „држе” више од 90 одсто активе финансијског сектора, па Светска банка констатује да овдашњи финансијски сектор треба проширити
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 28.01.2020. у 22:55
Тр­жи­ште ка­пи­та­ла за­не­мар­љи­во до­при­но­си фи­нан­си­ра­њу еко­но­ми­је (Фото А. Васиљевић)

Ко се задужује тај напредује. Предузећа која узимају кредите су продуктивнија од оних која то не чине, констатовала је Светска банка у студији „Нова агенда за привредни раст Србије”. Фирме које се задужују за инвестиције углавном су принуђене да узимају кредите банака, које су код нас доминантни финансијери. Банке „држе” више од 90 одсто активе финансијског сектора. За већ постојећа предузећа то и није толики проблем колико за мала, као и она почетничка. Банке имају строге стандарде кредитирања, захтевају добро обезбеђење, солидну кредитну историју током неколико година и добре финансијске извештаје.

Због тога Светска банка констатује да овдашњи финансијски сектор треба продубити и „проширити”. Јер, нове и младе фирме, које би могле на тај начин да обезбеде средства, јесу лидери по отварању радних места и у будућности би могле да имају већу продуктивност.

Према извештају Светске банке, однос масе кредита одобрених приватном сектору и бруто домаћег производа (БДП) је око 44 одсто у Србији, у поређењу са око 80 одсто у ЕУ. Ако би Србија удвостручила кредитирање приватног сектора у односу на БДП на 80 процената, годишњи реалан раст БДП-а могао би се убрзати за око 1,3 процента.

По њима, финансијски сектор не чини све што може да би пружио подршку привредном расту. Тај сектор је након кризе остварио импресиван опоравак, са капиталом и ликвидношћу у складу са нивоима у ЕУ и великим падом проблематичних кредита. Напредак је постигнут и у реформи финансијских институција у државном власништву.

Институције које пружају развојно финансирање и постојећи програми подршке нису у стању да подрже развој приватног сектора као покретача привредног раста. Због тога треба унапредити финансирање из приватног сектора попут факторинга, лизинга, међународних финансијских трансакција, иновативних финансијских услуга и микрокредитирања. У земљама са добро развијеном микрофинансијском делатношћу мале фирме могу да добију кредите без обезбеђења или кредитне историје. Увођење оперативног лизинга може да обезбеди за мала и средња предузећа додатно финансирање на нивоу од 0,5 одсто БДП-а, што је око 250 милиона долара. Када би факторинг (продаја краткорочних потраживања предузећа уз попуст) био на нивоу као у ЕУ могао би овим предузећима да обезбеди додатно финансирање од око пет процената БДП-а или 2,5 милијарди долара.

С друге стране, тржиште капитала занемарљиво доприноси финансирању економије. Недржавна тржишта су плитка и неразвијена, институционалних инвеститора је мало, иако има фирми које су спремне да емитују хартије од вредности. Примера ради, пре две године била је прва иницијална јавна понуда после дужег времена и, уопште, било је веома мало емисија корпоративних обвезница. Стручњаци разлог виде у томе што велике фирме могу да добију кредите по повољним каматама. Да би се поново подстакао развој тржишта капитала Србији су потребна функционалнија тржишта државних обвезница и тржишта новца, као и стратегија за повећање базе институционалних инвеститора и подстицање компанија да користе тржиште капитала.


Коментари17
3f2c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filipovic Rajko
Koga MMF finansira taj ide u dubiozu jer to potpomazu svim sredstvima da bi doslo do refinansiranja kredita sve do potpunog sloma finansijskog i ekonomskog sektora jedne drzave i to je poznat sistem neokolonijalizma.....
Mile
...ali ne od vas ..., ..svaka drzava treba da ima svoju nacionalnu banku za razvoj , i da dodeljuje jeftin novac pravnim i fizickim licima .. .. valjda nije sporno da je to jedino pravo i najefikasnije resenje ... ostalo je interes drugih ...
Боривоје Банковић
Фирма у којој радим је узела кредит за куповину пословног простора 2006. на 10 година, што је тада деловало као веома разумно јер је рата кредита била скоро идентична цени закупа. У међувремену је дошла криза и српска привреда је отишла дођавола, па смо га два пута рефинансирали. Сада се надамо да ћемо га отплатити до краја идуће године, а банка ће зарадити непуних 280%. Дуг је зао друг, а "светска" банка нека прича шта хоће.
slamkamenac
Videli smo na primeru Grcke...
Славиша Вукосављевић
Не могу да верујем да Сорош има толики утицај на државу и медије!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља