петак, 03.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

За Његоша је термин „Црногорац” био регионалног карактера

Аутор: Др. Владислав Б. Сотировићнедеља, 02.02.2020. у 18:00
Петар Први Петровић Његош (Фотодокументација Политике)

Владика Српске православне цркве и световни управник Црне Горе Петар II Петровић Његош (1813–1851)  у свим својим радовима, као и државничким повељама и дипломатској преписци, своје поданике је јасно и недвосмислено називао Србима, тј. етнонационална самобитност становника Црне Горе је могла бити само српска с обзиром на то да су им и порекло и традиција, обичаји и језик били еминентно српски. Познато је, рецимо, да само етнонационални Срби славе славу што је управо био и остао случај са Његошевим поданицима (уосталом исто као и са македонским Словенима који се данас национално опредељују као „Македонци”). За Његоша је термин „Црногорац” био регионалног карактера а никако не посебан етнонационални или етнолингвистички етноним којим би се означила посебна етнонација, такозвани Црногорци. Другим речима, из свих Његошевих дела јасно провејава порука да су сви „Црногорци” у етничком и лингвистичком смислу само и искључиво Срби који живе на територији Црне Горе или у држави тог имена. У том контексту Његош и пева о „српској Црној Гори” или о „Цетињу српском”.

Његош је још од својих најранијих младалачких песничких радова за себе с поносом говорио да је Србин и свог српског идентитета није се одрицао до краја живота. Неки од примера Његошевог схватања Црногораца (укључујући и себе самога) као етнонационалних Срба у његовим раним радовима се могу наћи, на пример, у песми под насловом „Нова пјесна Црногорска о војни Русах и Тураках почетој у 1828. году” или у песми „Србин Србима на части захваљује” (1833). Већ следеће године (1834). како у посвети збирци „Пустињаку цетињском” тако и у песми Вуку Караџићу (која се налази на крају писма које је владика упутио Вуку 16. новембра), Његош је још дециднији о Српству његових Црногораца, док у песми о Љубомиру Ненадовићу владика Црне Горе отворено позива Шумадију и Црну Гору да заједничким снагама ослободе српски Космет. Термин „Срби Црногорци” у смислу етнонима за своје поданике у Црној Гори, које на једном месту у истом делу назива и „српским соколовима”, архимандрит Његош је употребио 1833. године у спеву „Глас каменштака“ („пјесма о јуначким дјелима Црне Горе од 1711. до 1813. године”). Термине „међу српском Црном Гором”, „народ српске Црне Горе” и „дичне горе српско племе” владика користи у „Слободијади” из 1834. године.

Засигурно највећи српски песник је своје капитално дело „Горски вијенац” из 1847. године (за које се слободно може рећи да је врхунац јужнословенске епике) посветио „Праху Оца Србије” (тј. Карађорђу,) а у њему на више места пева о становницима Црне Горе као Србима и у исто време јадикује над злом судбином која је задесила читаво Српство након Косовског боја 1389. године. Као српске земље недвосмислено наводи читаву област Балкана „од Дунава до мора Сињега” укључујући и његову Црну Гору у коју се након косовске погибије „шта утече испод сабље турске збијежа у ове планине” јер по њему Црна Гора остаде још једина непоробљена и слободна српска земља што преузе аманет да се бори за српско име и свету слободу свих Срба полажући право наследства српске средњовековне државне и културне баштине укључујући и свету српску земљу Космет.

Стога је након Балканских ратова (1912–1913.). између Београда и Цетиња дошло до споразумне братске поделе косметске и рашке земље тако што је Косово укључено у Краљевину Србију а већи део Метохије у Краљевину Црну Гору, док је северни део Рашке припао Србији а јужни Црној Гори. Метохија се из истих разлога нашла и у Зетској бановини (као уједињеној Црној Гори) Краљевине Југославије (заједно са Дубровником и Херцеговином). Да се само подсетимо да је Србија 1913. године управо из разлога обнављања историјско-државног права Српства својом послатом артиљеријом круцијално помогла војсци Црне Горе да ослободи древну престоницу средњовековне црногорске државности – Скадар, као и да је Црна Гора 1914. године објавила рат Аустроугарској након аустроугарске објаве рата Краљевини Србији а све зарад освештења његошевског завета ослобођења и уједињења васколиког Српства (али не и стварања Југославије са римокатоличким Словенцима и Хрватима).

Предавач на Универзитету примењених друштвених наука у Вилњусу 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари30
444f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matko
@Dragomir Olujić Oluja: Sve tačno rečeno! Samo da dodam da lična osećanja pripadnosti dinastije Petrovića nisu bila obaveza i za ceo narod crnogorski. U zvaničnim kontaktima sa strancima oni nikad nisu tvrdili da su Srbi, nego "sloveno-ilirski černogorski narod" (Vladika Petar I u pismu austrijskom caru Francu I, 3. sept. 1796.). U Njegoševo vreme u svim pasošima (prvo "Crnogorska provodna pisma" a zatim "Crnogorski pasporti") je stajalo "(rodom) Crnogorac" u rubrici za nacionalnu pripadnost.
Miloš
Zalim Matko, ali Petar I je itekako sebe deklarisao kao Srbina. Sve ostalo je jeftina demagogija samo da bi se okretao curak nama patriotama.
Препоручујем 8
Горан
Хах, не могу да се грохотом не насмејем, али где од свих Срба из Црне Горе, нађосте највећег Србина међу њима - Светог Петра Цетињског?! Он не да је Србин, већ је са својим, српством међу највећима! Сви Срби су за њега били "Словеносерби", тако да се у тој оптици треба посматрати овај његов израз из писма аустријском цару, који сте навели. У писмима Руском цару и разним архимандритима, он небројено пута помиње своје српство.. Желео је уједињену државу свих Срба са Дубровником као главним градом.
Препоручујем 19
nikola andric
U filozofiji jezika, lingvistici i logiki se razlikuje izmedju IMENA i Predikata. Imena naznacavaju entitete o kijima se govori dok predikati pripisuju osobine naznacenom entitetu. Dakle imena nemaju predikativnu funkciju posto ne kazu nista o nosiocu imena. ''Termini'', ''pojmovi'', ''osobine'' su logicki ekvilalentni sa klasama , osobinama i skupinama. Pretpotavlaju clanove kao nosioce osobina. Otuda opsta upotreba skupina. Imena kao Crnogorac su izvedena iz imena teritorije na kome zive.
Владимир
Не разумем зашто је овај добар текст покварен нетачном тврдњом у загради на крају текста. Идеја југословенства је у том периоду била доминантна код свих Срба, па тако и код Црногораца. Налазимо је још код Његоша, а зарим и током читаве владавине књаза/краља Николе, који је наравно видео себе на престолу те уједињене југословенске државе. Довољно је прочитати Краљевску прокламацију од 6. августа 1914. у којој позива у "свети рат за слободу Српства и Југословенства."
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Владимире, прочитајте Молијеровог Тартифа и све ће Вам бити јасно. И идеја Југословенска и Црногорци. Све је то Молијер у комедији Тартиф у 16.в.написао,где Вам Тартиф који је синоним за лицемера све присваја и проглашава за своје а на крају добронамерног домаћина хоће да избаци из сопствене куће. Французи то знају и зато Тартифима никад нису дозвољавали да им се лицемерно приближе ни у држави ни у цркви.
Препоручујем 5
Ivan Pravedan
Opet cenzura ne propušta istinu, ne dozvoljava da se odgovori Tošiću i Gojku. Sramotno. Nemojte misliti da to EU ne zna .
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Иване, Цариградска Патријаршија води уредну евиденцију о свим аутокефалним православним црквама. Ако Вас Васељенски Патријарх призна у реду па нису Срби Руси. Сам појам "Црква" означава народ, тако да сама Црногорска Црква коју не признају друге аутокефалне цркве не значи ништа Црногорском народу уколико остане сам. Зато не вреди писати и мешати Црквену власт са државном влашћу јер православна вера је била одувек од постојања издвојена од државне власти. "Цару царево Богу божије"
Препоручујем 4
Решетар
Живимо у вријеме безобзирне агресије. И отуда разградње свега што се да растурити, учинити безначајним. Отуда снага владара ситне душе, ојачана присном везом са поробљивачем. А људски је одупријети се.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља