На свечаности поводом обележавања осамдесет пет година постојања недељника Нин, јуче је у Југословенској кинотеци Саши Илићу уручена престижна Нинова награда критике за најбољи роман 2019. године „Пас и контрабас”, у издању „Орфелина”, а узбуњивачу Александру Обрадовићу из Крушика признање за личност године.

Своје обраћање Саша Илић започео је цитирањем идеје Милоша Црњанског из „Романа о Лондону” о свету у којем живимо као о великој, чудноватој позорници, на којој свако игра своју улогу. Поводом сличне представе о животу, Илић је указао и на мисли дубровачког ренесансног комедиографа Марина Држића о театру мунди, на којем се смењују бројнији људи „нахвао” и они који јесу они прави људи, односно –„назбиљ”.

– И међу писцима романа има оних који су нахвао и који су назбиљ, што се може препознати и у дугој историји Нинове награде коју данас примам. О томе сам много пута писао, чак сам направио и један задатак из тригонометрије како бих потврдио шта се све са том наградом догађало током шест и по деценија, о односима писаца нахвао, назбиљ, и све то у односу на жири Нинове награде који је био актуелан у датом тренутку. И као што каже Држић, увек је оних нахвао било више, али је зато читалачка публика знала ко су они назбиљ – рекао је Саша Илић додајући да у историји Нинове награде постоје два наизменична таласа: слободе и неслободе књижевности у једном друштву. Илић је навео два аутора „назбиљ” који су уневши у ово поље своја дела, па према томе и своје биографије, проузроковали квантне скокове, чије синусоиде осећамо и данас у читавом свету, а ти аутори су Данило Киш и Дубравка Угрешић.

– Њихова дела су овој награди донела много више него што су они од ње добили – нагласио је Илић.

Књижевна критичарка Марија Ненезић прочитала је свој ауторски текст у којем је истакла да је роман „Пас и контрабас” литерарни одговор на рат и насиље, као облик деловања, на затворен, репресивни, институционални апарат и поигравање идејом слободе и идентитета.

– Насупрот тим замкама опстаје појединац и опстају појединци, јунаци романа, који имају јасно, мотивационо добро изведено подручје деловања у прози. Испричан у првом лицу једнине, роман „Пас и контрабас” представља полифону структуру, сагласје више гласова, преплитање мноштва тачки гледишта, те је приповедна перспектива отворена, динамична, и уверљиво води читаоца кроз узбудљиве лавиринте догађаја и стања. Почетак потраге за изгубљеним, за главног јунака значи почетак борбе – запазила је Марија Ненезић.