петак, 28.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Кина претекла Русију на листи највећих произвођача оружја

понедељак, 27.01.2020. у 19:57
(Фото Пиксабеј)

БОН - Народна Република Кина, после САД, производи више наоружања него било која друга земља на свету.

Познаваоцима је одавно јасно да Кина навелико производи оружје и војну опрему. Ипак, стокхломском Институту за мировне студије СИПРИ до сада је недостајало поузданих података за тачнију процену обима пословања кинеске војне индустрије.

У новој анализи, како наводи „Дојче веле”, Институт је дошао до закључка да кинеска предузећа додуше производе мање наоружања од америчких концерна, али више од комплетне руске војне индустрије, преноси Танјуг.

То произилази из резултата четири највећа кинеска концерна која производе оружје, а о којима „постоје веродостојне информације”, наводи СИПРИ.

Истраживачи СИПРИ први пут су проценили поуздане податке за период од 2015. до 2017. године и објавили поуздане процене на основу кључних података великих кинеских концерна који производе оружје, пренео је Дојче веле.

Четири испитивана концерна, према наводима СИПРИ, продају наоружање у вредности од укупно 54,1 милијарду долара (49 милијарди евра).

То је за 16 милијарди долара више од 10 највећих руских фирми, али ипак далеко испод резултата америчких концерна.

Реч је о фирмама „Aviation Industry Corporation of China” (AVIC), „China Electronics Technology Group Corporation” (CETC), „China North Industries Group Corporation” (NROINCO) i „China South Indsutries Group Corporation” (CGGC).

У поређењу с продајом наоружања фирми из других земаља, четири кинеска концерна су међу 20 највећих произвођача оружја на свету у 2017.

Три су чак међу 10 највећих.

На листи Топ 20 у 2017. години коју је саставио СИПРИ до сада је било 11 америчких, шест европских и три руска концерна.

Сада је на шесто место доспео концерн AVIC, специјализован за производњу авиона и електронике за ваздухопловство и то са прометом о 20,1 милијарду долара (18,2 милијарде евра).

Кинеска фирма тако се нашла иза четири америчка концерна „Lockheed Martin“, „Boeing“, „Northrop Grumman“ i „Raytheon“, као и британског концерна „BAE Systems“.

„Дуго смо процењивали величину кинеске индустрије наоружања”, објашњава Нан Тијан, експерт СИПРИ.

С обзиром на то да су подаци били веома непоуздани, у Стокхолму се до сада, додаје Тијан, нису одлучивали да објављују података.

Према његовим речима, након што се дошло до нових извора информација ситуација се променила.

Од ове године информације из Кине би тако по први пут требало да буду узете у обзир у извештају СИПРИ који се објављује сваке године у децембру.

Кинеска индустрија наоружања се, према наводима истраживача, састоји од 10 великих војних концерна и једног института.

У Институту СИПРИ пронашли су податке с поузданим информацијама о финансијама четири концерна.

У том извештају додуше нису експлицитно наведене информације о продаји наоружања, али су се оне, наводи Нан Тијан, ипак могле израчунати.

Тијан објашњава и да категорија „остало” у тим извештајима углавном указивала на продају оружја или војне опреме.

Стварни износ продаје оружја комплетне кинеске војне индустрије могао би да буде и нешто већи, односно између 70 и 80 милијарди долара, каже Тијан.

Према његовим речима, да би се добила потпуна слика морају бити пронађене додатне информације о других шест кинеских војних концерна.

Но друго место у светској производњи оружја Кина има већ сада, с обзиром на садашњу процену четири анализирана концерна.

Највећи купац робе је при том сама Народна Република Кина.

„Скоро сво оружје које Кина производи, купује кинеска војска, каже Тијан.

Према његовим речима, један од разлога за то јесте то што Пекинг при производњи оружја и технологија за војску жели да буде потпуно независан од других држава.

Истовремено, каже, постоји лагани тренд према којем расте потражња из иностранства за кинеским наоружањем.

Ипак, још је дуг пут до тога да Кина достигне ниво извоза који има Русија, каже Тијан.

Истраживачи се одавно баве кинеским војним издацима.

Тако је рецимо 2017. године , према неким проценама, буџет Кине износио 228 милијарди долара (206,7 милијарди евра).

Године 2018. повећао се на 250 милијарди долара.

Према тим подацима, Кина је 2018. године издвојила скоро 10 пута више средстава за своје војне снаге него 1994. године.

Још од 60-их година Кина је почела с великим улагањима у модернизацију производње оружја, а посебно од 1999. године, наводи СИПРИ.

Циљ је, према наводима Института из Стокхолма, подстицање домаће производње напредних оружаних система и технологија, навео је ДВ.


Коментари7
01216
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran S.
Bas stata da jedan tako mocan narod bude unisten jer se hrani zmijama i slepim misevima. Tu oruzje ne pomaze.
Radisav
Imaju pare za naoruzanje a nemaju pare da kontrolisu ispravnost hrane sto je direktni uzrok ove zadnje epidemije. Kazem zadnje jer svako malo se pojavi neki novi virus bas u Kini i to oni o kojima znamo, a bas je danas gradolancenik grada u epicentru epidemije obelodanio da mu centralna vlast u Pekingu zabranila da objavi da postoji novi virus u njegovom gradu i da je vec poprimio oblik epidemije mnogo pre nego sto je ostatak Kine i sveta saznao.
ilija
Zar Vam nije jasno da Rusija ima 20 puta jeftinije i 50 puta ucinkovitije oruzije od SAD. Da nije tako odavno vise ne bi ni postojala. U svemu su napredniji i Kina i SAD, ali u tehnologiji proizvodnje naoruzanja su jos uvek daleko od Rusije.
slavko
Ko ima rusko naoružanje taj pobeđuje u ratovima zar ne?
Препоручујем 2
Svetlana
Meni to bas nije jasno, objasnite malo bolje.
Препоручујем 1
Леон Давидович
У овом тренутку нема пречег оружја од оружја за борбу против вируса. Ова оружја за одбрану од људи сада ништа не помажу.
Vid
Zar vam nije jasno ako Amerika ima 16 puta, a Kina 5 puta veći budžet za vojsku od Rusije ko je na lestvici o kojoj govorite na kojoj poziciji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља