недеља, 23.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:56

Враћено нацистичко благо у фебруару на аукцији у Лондону

Три неоимпресионистичке слике, Сињака и Писароа, за сада процењене на око двадесет милиона фунти, претходно су враћене наследницима Гастона Левија, реномираног париског колекционара
Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 26.01.2020. у 20:22
Ка­миј Пи­са­ро, „Бе­ли дим, мла­да се­љан­ка рас­пи­ру­је ва­тру”, 1888.

Познато је да страшни нацистички злочини за време Другог светског рата нису заобишли ни свет уметности, дугачак је списак непочинстава која су чињена. Са једне стране, уметничка дела су спаљивана, проглашавана за „дегенерисана”, а њихови аутори прогоњени, хапшени, неретко одвођени и у логоре, док су, истовремено, јеврејским породицама које су на истом месту трагично завршавале свој живот претходно одузимани уметнички предмети, међу њима и слике, обично изузетне вредности које би доспеле у руке богатих и личним каприцом руковођених припадника Трећег рајха. Мимо Хитлера један од најпознатијих је Херман Геринг.

Када би се ушло у траг таквим делима она су била у различитим поступцима враћана власницима. То су спроводиле некад институције које би утврдиле право власништво, некад државе у којима су радови нађени, а приче којих је у последње време све више углавном прати оправдана замашна медијска пажња. Овога пута Пол Сињак и Камиј Писаро, славни француски сликари, предмет су најновијих медијских написа „Гардијана” и „Арт маркет монитора” у вези са овом темом, будући да ће се њихове реституисане слике наћи на аукцији куће „Садеби” у Лондону, почетком фебруара, где ће их на продају понудити наследници првобитног власника Гастона Левија, реномираног париског колекционара.

Реч је о три неоимпресионистичке слике – две Сињакове (Леви је био сликарев пријатељ и мецена) и једна Писароова – за сада заједно процењене на око 20 милиона фунти, за које стручњаци који су их видели и анализирали тврде да су „изванредни примерци”. Оне су припадале вредној Левијевој колекцију уметнина коју није успео да сачува (у којој је било чак 44 Сињакове слике), премда му је пошло за руком да преживи ратне пошасти тако што је са супругом из Француске побегао у Тунис.

„Кеј Клиши” из 1887, једно од два поменута рада Сињака, враћено је власницима прошле године, а пронађено је међу 1.600 дела која су откривена 2012. у становима Корнелијуса Гурлита у Минхену и Салцбургу, где је он скривао право благо свог деде Хилдебранда, човека који је по Хитлеровом личном налогу набављао уметнине. О тој тајној збирци (коју су чинила дела великана као што су Шагал, Матис, Пикасо, Дега, Сезан, Реноар, Мунк, Дирер) у међувремену је издата и књига Кетрин Хикли „Минхенско скривено уметничко благо, Хитлеров трговац и његово тајно наслеђе” (на српском у издању куће „Клио”). Сињаков „Златни рог” из 1907. и Писароов „Бели дим, млада сељанка распирује ватру” из 1888. враћене су у Француску након рата и налазиле су се све до 2018. у угледном Орсеју, једном од најпосећенијих париских музеја, да би потом прешле у руке Левијевих потомака.

Пол Си­њак, „Кеј Кли­ши”, 1887. 

За Томаса Бојда Баумана, руководиоца одсека за импресионизам и модерну уметност у „Садебију” дело „Бели дим, млада сељанка распирује ватру” највреднији је драгуљ аукције, оценио га је као „један од најбољих примера поентилизма икад насликаних” који представља празник светла и боје. Подсећајући, при томе, да је реч о правцу који је прославио Жорж Сера, он је додао да се из Писароових писама може открити да је му је било потребно шест месеци да слику наслика, а да је мотив ватре која гори био уметнику интригантан и да му се често враћао, што је и забележено на неколико његових радова. Бојд Бауман је приметио и да је штета што је Орсеј остао у реституцији без две лепе и вредне слике, али је то уједно и поштена реакција државе. „Нико не би требало да профитира од крађе и вандализма”, закључио је.

Број заплењених дела разликује се од државе до државе

Сматра се, преноси „Гардијан”, да су нацисти противправно присвојили око 100.000 уметничких предмета само током окупације Француске, од тога је око 61.000 враћена након завршетка рата 1945. Процењује се да се то није десило са око 2.100 дела јер нису до сада идентификовани они који су их поседовали, док је прошле године француска држава одлучила да оснује посебну канцеларију која би се бавила овом осетљивом тематиком.

„Њујорк тајмс” пише и о броју дела која још потражује Пољска, а реч је о 63.000 артефаката, мада се наглашава и то да ова земља није најажурнија у томе да радове који се налазе у њеним музејима (нацисти су их допремили током окупације Пољске) врате власницима. Посебно се помиње 81 дело холандских уметника (међу којима има и слика старих мајстора) одузетих од Јевреја, о чему су у јавности говорили представници организације из Холандије чија је основна делатност потрага за украденим уметнинама.

Подсетимо, како је пренео Танјуг, а известио и наш лист, управо је у току процес који је иницирала немачка влада, а зарад враћања 13 уметничких дела правим власницима након што су препозната као украдена. У склопу тога до Арман Дорвил, париског адвоката и колекционарке, праунуке власника, стигле су три слике. Две су биле део плена који је скриван у већ поменутим некретнинама Корнелијуса Гурлита.


Коментари0
e937b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља