четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.01.2020. у 22:00 Јована Рабреновић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: НАСЛЕЂЕНИ ДУГОВИ БИВШЕ СФРЈ

Цех ћемо плаћати још две деценије

Првобитни дуг био пет милијарди евра, остатак ће се исплаћивати до 2041. године, а једино још увек није регулисан дуг према Либији
Фото А.Васиљевић

Међународни монетарни фонд, који је педантни евидентичар наших финансија, упозорио нас је у последњем извештају да смо дужници Либије. Реч је о 44,66 милиона долара који потичу још из 1981. године. Ово није први пут да нас ММФ на то упозорава и у Народној банци Србије (НБС) напомињу да, штавише, то редовно чине у сваком извештају.

Зашто нас ММФ на то упозорава? Ипак је реч о малом дугу. Неки би рекли да једноставно попуњавају извештај, јер на списку ствари које нам замерају није остало много тога. По питању дуга, пре свега оног јавног што подразумева задужења државе за које она, разумљиво, и гарантује, пуно је учињено и он је смањен, не толико у милијардама евра колико према уделу у бруто друштвеном производу (БДП).

Било како било, тек ова међународна финансијска институција нас је подсетила да немамо само обавезу да плаћамо дугове направљена у новија времена, последњих влада, већ и из времена када је држава била већа и имала друго име. Србија, иначе, без проблема отплаћује дугове, па и оне из доба СФРЈ.

Дуг Србије, по основу задужења у периоду бивше СФРЈ, с последњим даном 2019. године износи 1,9 милијарди евра. Уколико узмемо у обзир да је првобитно дуг Србије износио пет милијарди евра јасно је да је отплаћен знатан део, а да је око три милијарде остало да се плати закључно с 2041. годином.

Конкретно у 2020. години, по основу главнице и камате, за отплату доспева укупно 241,64 милиона евра старих кредита СФРЈ.

Економиста Иван Николић каже да све дугове Србија редовно отплаћује, захваљујући томе што је високо ликвидна. Отплата дугова не оптерећује спољну ликвидност земље, јер се на сервис дуга троши свега једна петина извозних прихода. Додаје да је у случају Либије реч о занемарљивом износу, који се мери десетинама милиона долара.

Према подацима НБС, део дуга насталог у периоду бивше СФРЈ, који је припао Републици Србији по репрограмираним обавезама, укупно је износио 5,080 милијарди евра. Дуг према Светској банци износио је 1,815 милијарди евра. Париском клубу поверилаца остало је да се плати 1,69 милијарди евра што је био стари дуг према страним владама и њиховим агенцијама и то после отписа.

Дуг према Лондонском клубу поверилаца износио је 959 милиона евра, а реч је о старом дугу према страним комерцијалним банкама насталом седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. И овде је реч о суми после отписаног дела дуга.

Дуг Европској унији износио је 223,8 милиона евра, и то за добијени нови кредит за враћање старог дуга према Европској инвестиционој банци. Дуг Еурофими био је пет милиона евра,

Банци за развој Савета Европе дуговало се првобитно 32,17 милиона евра, а реч је о репрограмираним старим дуговањима насталим од 1987. до 1990. године. Стари клириншки дуг Чешкој и Словачкој износио је 18 милиона евра, а дуг Кувајту 335,22 милиона евра.

Србија је, по основу дуга из периода бивше СФРЈ, до сада у целости отплатила дуг према Лондонском клубу поверилаца, ЕУ, Еурофими, Чешкој Републици и Банци за развој Савета Европе.

У Народној банци кажу да преостаје дуг Париском клубу поверилаца до 2041. године, Кувајту до 2034. године, Светској банци до 2031. године. Преостали део старог клириншког дуга у целости ће бити отплаћен Словачкој у 2020. години.

Дакле, једино још није регулисан дуг према Либији.

Као што се види из података, највећи износи дуга били су према Париском клубу поверилаца, Лондонском клубу поверилаца и Светској банци, настали у годинама које су претходиле првом репрограму дугова из 1983. године. Средства кредита коришћена су за инфраструктурне пројекте, изградњу индустријских капацитета, пољопривреду, електропривреду, водопривреду, шумарство, саобраћај.

С времена на време у јавности се постави и питање косовског дуга Србије. У НБС кажу да од укупног дуга од пет милијарди евра, део дуга покрајине Косова и Метохија износио је 936 милиона евра. Остало је да се плати још 181,89 милиона евра. Овај дуг држава редовно сервисира преко Народне банке.

Интересантно је да Србији нико ништа не дугује, односно да она нема потраживања по основу зајмова одобрених у периоду бивше СФРЈ, према подацима којима располаже Народна банка.

 

НБС: Либија отказала преговоре

Тема наслеђених дугова, па и овог с Либијом, у контексту сарадње Републике Србије с ММФ-ом, предмет је редовног разматрања и ова препорука била је наведена и у претходним извештајима, кажу у НБС. Дуг Републике Србије према Либији предмет је билатералних преговора на међудржавном нивоу. Реч је о делу дуга бивше СФРЈ по Споразуму о зајму из 1981. који припада Републици Србији. У погледу решавања овог питања, Србија има проактиван приступ и више пута је изразила спремност да преговара с либијском страном.

Тако је у циљу покретања преговора на међудржавном нивоу, дефинисања финансијских услова и модалитета за регулисање дуга, као и закључења билатералног споразума који би представљао правни основ за регулисање дуга Републике Србије према Либији, Србија у више наврата упућивала позив за преговоре, а истовремено и прихватала сваки предлог либијске стране за утврђивање термина разговора. Последњи прелиминарно усаглашени термин био је 21. и 22. јануар ове године, али нас је либијска страна прошле недеље обавестила да њихови представници нису у могућности да допутују у Београд.

Састанак с делегацијом требало је да се одржи и 10. септембра 2019, али га је либијска страна и тада отказала. ММФ препознаје комплексност овог питања, имајући у виду компликовану политичку ситуацију у којој представници либијске стране по сопственом признању нису у прилици да приступе коначном договору, као и напоре српске стране да се утврди прави ниво обавеза и постигне договор, кажу у централној банци

Коментари16
77a6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Dug Srbije iz ovog milenijuma je 10x veći, o njemu se ne govori, do kada ćemo ga vraćati i koliko generacija? Da li će te dugove Srbije da vraćaju oni koji prema malom Šengenu dođu da rade u Srbiji, ili migranti, u znak zahvalnosti da ćemo im poveriti rešavanje problema nataliteta Srbije?
violeta
Ne razumem se u dugove i vracanja , ali je nas sadasnji dug prevelik, sve je necisto, staro decenijama, drugi nam racunaju, otimaju, traze ! To ne bih nikada cinila ovako neznalacki , cutke! Ekonomisti su u ovoj zemlji, kao strucnjaci, potpuno zatajili > Zasto i dokle sve ovo ?
Зоран Маторац
Све те дугове можемо да пребијемо са оним што они нама дугују за оно што су нам разорили током бомбардовања.
Sara
nostalgija@ Ko je nostalgicar pojma nemam! Ako je Srbima pripisana nostalgicnost i dug od zajednickog kredita,trebale su se pripisat i nekretnine po svetu gde su bila sedista ambasada.
Драган П.
Није тачно да је Србија преузела целокупан дуг СФРЈ на себе. У овом чланку лепо је наглашено да се говори о српском делу тог дуга. И остале земље бивше СФРЈ имају своје делове истог тог дуга. Е сад, по ком критеријуму је својевремено тај дуг расподељен, то је нешто што би било интересантно да сазнамо.
Sara
Gos. Dusan T@ Meni nije jasno zasto je dugovanja preuzela Srbija.? Sve objekte koje smo imali po svetu (ambasade) podeljeni su na ravne casti.Zasto se dug nije delio, svi su koristili taj novac od kredita......
Nostalgija
Hteli ste Jugoslaviju, pa imaj te je! Srbi su bili jedini Jugosloveni, pa budite i jedini sa dugovima. Srbi su jedini jugonostalgičari, pa eto vam dug.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља