понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:23

Све мање студената на Универзитету у Београду

Евидентан пад интересовања за основне студије на буџету Београдског универзитета, док је на мастер и докторским програмима попуњена тек половина понуђених места
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићсубота, 25.01.2020. у 20:00
Зграда Ректората - Фото А.Васиљевић

Константан пад интересовања студената за упис студијских програма на факултетима Универзитета у Београду показала је анализа коју је деканима на последњој седници Сената предочио проф. др Петар Булат, проректор за наставу. Све је већи јаз између броја предвиђених и броја уписаних студената на свим нивоима од основних до докторских студија. После овогодишњег уписа бруцоша није попуњено 7,5 одсто буџетских и још 28 одсто самофинансирајућих места на основним студијама.

На мастер програмима остало је упражњено пет одсто места на буџету и чак 54 одсто од укупног броја понуђених за самофинансирајуће студенте. На докторским студијама уписано је 990 студената, од тога 463 на буџету, остало је 11 одсто непопуњених места на буџету и 62,78 одсто за потенцијалне самофинансирајуће докторанде.

– Није добро што је дошло до пада броја уписаних на основне студије на буџету. На мастер и докторским студијама на буџету број уписаних студената не одступа много од вишегодишњег просека. Знатно је већи број понуђених, а непопуњених самофинансирајућих места на мастер и докторским студијама, што може да указује на то да наши потенцијални студенти немају новца, да су нам цене високе за актуелну економску ситуацију или је, можда, проблем што нам програми нису довољно атрактивни – указао је Булат.

Као један од могућих разлога за више од половине непопуњених квота за самофинансирајуће студенте на мастер и докторским програмима, др Владимир Цветковић, професор Факултета безбедности, навео је да je „ове програме лакше уписати и завршити на приватним факултетима”. На то је Булат констатовао да Београдски универзитет не може да изађе као победник из борбе с факултетима који праве лаке програме за мало новца. Али проректор за наставу је сигуран да државни факултети могу да добију битку за студенте уколико понуде квалитетне програме које је лако материјализовати на тржишту рада без обзира на то колико их је тешко завршити.

– Сигурно постоје статистички подаци колико се ових година студената уписује на приватне факултете, можда би нам та информација боље показала да ли имамо „преливање”, да ли је оправдана сумња да се иде на лакше факултете, или је пад броја студената на нашем универзитету изазван низом других параметара и разлога. Морамо да охрабримо наше колеге које имају више везе с министарством да онај фамозни закон о финансирању високог образовања, који је почео да се ради прошле године, а сада су се нешто ућутали, изађе на видело. Тада ћемо моћи сигурније да проценимо да ли средства која обезбеђује министарство могу да покрију трошкове школовања за студенте које уписујемо и да ли ће нам убудуће бити потребна силна места небуџетских студената. Морамо то да знамо да бисмо могли прецизније да се ускладимо са савременим потребама друштва – указао је проф. др Иван Гржетић, декан Хемијског факултета.

Да је потребно урадити опсежнију анализу, као и да се декани „мало одлепе од релативно стереотипне приче о томе да ли су студије прескупе” предложио је проф. др Небојша Лалић, декан Медицинског факултета. Приметио је да би факултети требало боље да дефинишу своје место у систему високог образовања јер ту има неколико стратешких питања која се не могу избећи. Међу њима је и питање мастера.

– Ако завршите мастер у медицини, то вам за запослење не значи ништа. Није препознато у номенклатури занимања. Како онда можемо процењивати да ли имамо много или мало места на мастеру кад немамо добру подлогу за такве процене. Пад броја уписаних на основним студијама би, евентуално, могао да нас забрине, али опет зависно од дубине анализе која треба да се предузме. До тада можемо бити задовољни јер смо успели да задржимо ниво у високом школству у условима у којима живимо – закључио је Лалић.

Убудуће буџетска места студијским програмима, а не факултетима

Министарство просвете, науке и технолошког развоја формирало је комисију која ће припремати упис за 2020/2021. годину, објаснио је деканима проф. др Петар Булат, проректор за наставу УБ на седници Сената. У оквиру тих припрема, рекао је, већ се дискутује о давању буџетских места, али не факултетима него по судијским програмима.

– Бојим се да ће ове године бити заустављено преливање буџетских места с програма на програм које смо имали на појединим факултетима. Припремају се значајне реформе уписа, које ће водити у значајне промене финансирања – указао је Булат.

Изнетим запажањем подстакао је проф. др Иванку Поповић, ректорку УБ, да пружи додатно појашњење. Напоменула је да је управа универзитета у константном и редовном контакту с представницима ресорног министарства и са самим министром просвете.

– Измене финансирања које се припремају нису с намером да се оно смањи, већ да се обезбеди да факултети не добијају мање средстава иако имају мање студената. Договори су конструктивни и мислим да министарство жели да нас подржи у мери у којој то може – разјаснила Поповићева.


Коментари69
eee89
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ruđer
Nije ni sve do univerziteta. Deca danas imaju mnogo veće mogućnosti studiranja u inostranstvu nego ranije. I mogućnosti rada. Osim toga, mnoge firme i ovde i tamo zaposljavaju ljude sa privatnih neakreditovanih studija, jer na kraju krajeva, nije im bitna vaša diploma, nego vaš CV i portfolio. Možete da zavrsite državni fakultet i da ostanete nesposobni i nepismeni.
cepidlaka
to je isto važilo i za Poljoprivredni u Zemunu.
Дан
Поштовани, Болоњски процес имао је за циљ да успостави функционалну везу између ментора и студената у освајању нових научних спознаја. Тзв. Хумболтов или класични модел универзитета подразумијевао је сувопарну рекапитулацију наизуст меморисаних чињеница, које је би већина данас тешко увезала у неку продуктивну активност. Истина, није раније свако могао бити судент, а ни професор. Болољски процес је покушај европске науке да парира америчкој кванитетом. Процес јесте извјесна временска динамика.
Дан
Поштовани, Болоњски процес имао је за циљ да успостави функционалну везу између ментора и студената у освајању нових научних спознаја. Тзв. Хумболтов или класични модел универзитета подразумијевао је сувопарну рекапитулацију наизуст меморисаних чињеница, које је би већина данас тешко увезала у неку продуктивну активност. Истина, није раније свако могао бити судент, а ни професор. Болољски процес је покушај европске науке да парира америчкој кванитетом. Процес јесте извјесна временска динамика.
Roki
Potrebno je da se uradi kompletna reforma visokoškolskog obrazovanja.Treba dati akcenat na praktičan rad.Gradivo na državnim fakultetima je zastarelo i previše se forsira bubanje, odnosno učenje napamet.Dosta ima nepotrebnih podataka koje studenti moraju da znaju, što ih demotiviše da upisuju državne fakultete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља