уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.01.2020. у 22:30 Миленија Симић-Миладиновић

Нису сви одликаши најбољи ђаци

Од 67.543 осмака, колико их је било прошле године, 8.779 су били вуковци, док је готово сваки други ученик одличан, а сваки пети је имао у књижици све петице
Сваки школарац жели да има што бољи просек оцена (Фото А. Васиљевић)

Иако би само ђаци који постижу изузетне резултате требало да буду награђени дипломом „Вук Караџић”, из осмолетки Србије са овим признањем излази сваки седми ученик. У појединим школским управама и окрузима проценат је и већи, тако да исто признање добије сваки пети, односно шести ученик – чињенице су из последњег извештаја Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) о резултатима завршног испита школске 2018/19. Да ли се то нехотице у сенци важнијих реформи претвара у стандард? Наиме, изгледа као да из године у годину аналитичари исту констатацију само преписују из извештаја у извештај. Мало другачије формулисан, суштински истоветан закључак намеће се и у публикацијама ЗВКОВ-а од пре две, три, пет или седам година, откако се доносиоцима одлука у образовању константно указује на „неочекивано”, „прилично”, „као и свих година раније” – велики број вуковаца.

Услови за стицање дипломе „Вук Караџић” требало би да буду веома захтевни да би се лауреати у генерацији издвојили као изузетни по знању, али и додатном ангажовању, употпуњено најмање једном наградом с такмичења. Упркос томе, Вукова диплома се и дан-данас завређује по истим критеријумима који су пре безмало две деценије прописани Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи. Из тог документа, из 1993. године, датира правило које и врапци знају – да се „Вук Караџић” додељује ученику за изузетан општи успех у учењу и примерном владању, ако од петог до осмог разреда на крају сваке школске године постигне одличан успех из свих предмета и поред тога завреди најмање једну посебну диплому или неку од прве три награде на општинском или градском такмичењу.

Исти правилник предвиђа и јавности мање знани критеријум који школе махом занемарују. То је да се ово признање, изузетно, може доделити ученику који из објективних разлога не постигне одличан успех из предмета, као што су музичка, ликовна култура и физичко васпитање, за које је поред залагања потребна и одговарајућа способност.

Статистика потврђује да осмаци лако испуњавају услове за Вукову диплому, упркос томе што би она требало да буде круна успеха у школовању и на такмичењима. Од укупно 63.544 ђака који су осмолетку завршили на српском језику и у јуну прошле године полагали малу матуру, 8.530 су вуковци, дакле ванредним резултатима истакао се сваки седми осмак. На језицима националних мањина завршни испит лане полагало је 3.999 осмака, међу којима је било укупно 249 вуковаца, што значи сваки шести у генерацији (преглед од 2013. до 2019. године дат је у табели).

Више пута је истакнуто да процентуална заступљеност вуковаца и одликаша на крају осмог разреда и њиховог успеха на завршном испиту показују да су оцене недовољно информативне и не уливају поверење. Задужени за вредновање квалитета образовања примећују да је општи успех ђака на крају основног образовања изузетно висок јер је готово сваки други осмак у генерацији одличан, а сваки пети са свим петицама. Разлози за такав скор могу бити разноврсни, на пример, већа мотивација ученика, појачано ангажовање наставника, додатне ваннаставне активности, па и необјективно и попустљиво оцењивање.

Да се наставници не придржавају стриктно правилника о оцењивању и да им се критеријум прилично разликују, сведоче и резултати спољашњег вредновања који указују да је само у око 40 одсто школа остварен прописан стандард који се односи на квалитет оцењивања. Неуједначеност у вредновању ђачког успеха оценом доводи у питање правичност селекције ученика при упису у средњу школу, и притом у најнеповољнији положај ставља осмаке који остварују врло добре и одличне резултате у школама с високим критеријумима. Стручњаци, такође, наглашавају да нарушавање принципа правичности у оцењивању, осим директних последица, има и индиректан лош утицај јер се ђацима на тај начин шаље порука којом се деградира васпитна улога школе.

Најмање Вукових диплома у Ваљеву

Кад се упореде подаци из извештаја ЗВКОВ-а од 2011. до 2019. године јасно је да постоје озбиљне разлике у просечном броју вуковаца по школским управама. Шампиони по највећем броју осмака с Вуковом дипломом годинама заредом су Лесковац, Ниш и Јагодина, а најмање вуковаца излази из осмолетки у Ваљеву и Ужицу.

И петичари оману на малој матури

Као што се очекује, просечан успех вуковаца на малој матури виши је у односу на републички просек. Међутим, у неким окрузима, као што су Косовско-поморавски, Борски и Зајечарски, носиоци дипломе „Вук Караџић” по броју освојених бодова прошле године нису достигли републички просек из српског, математике и на комбинованом тесту.

Коментари15
08e06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nomen Nescio
У Доњем Милановцу директор притиска наставнике да дижу оцене деци политички подобних родитеља.
svetoar krulj
-Odlican ucenik -je Ucenik koji zna ono sto pise u Udzbeniku i Profesor doda na predavanju.To je samo deo znanja,dogadjaja i problema sa kojima se Covek sece a u zivotu.Skolovanje na Univerzitetu traje 4-6godina Za to vreme ne moze se ,, sve,, nauciti.Odlikas ima potvrdu da je sve naucio sto traze Profesori.Za Obicnog Coveka su sve ostale godine -Postdiplomske studije?!Na studijama nema Tacija i Haradinaja-u zivotu ih ima.Na KiM su od 1945 KNOJ i KorpusJA Odlicni ili Obicni?A vidi gde smo?
milic
Ne znam kako je "Vukovu nagradu" resavao zakon u '60-tim godinama,ali sam siguran da smo tada "Vukovcima" zvali samo one odlikase koji su svake godine,od prvog do osmog razreda imali SVE PETICE.I tacno je da ih je bilo vrlo malo,kao uostalom i "obicnih"odlikasa.Danas je sve drugacije pa i skole i nastavnici i ucenici.Imam 3-oje unucica u 3-cem,5-tom i 7-mom razredu i sestru uciteljicu u penziji pa sam prilicno upoznat i sa sadasnjoscu.
Učiteljica
Kada se roditelj žali na ocenu poslednjih godina ode pravo u inspekciju.Inspekcija obavezno pronađe neku administrativnu sitnicu zbog koje ekspresno poništi ocenu.Kada se nastavnik žali na mobing roditelja ili direktora da "da" dvojku ili peticu,tog nastavnika upućuju na privatnu tužbu i sudski proces koji traje predugo i košta previše. Nema te ekspresnosti u zaštiti nastavnika.Zato se krene linijom manjeg otpora. Da ne pominjem armiju ucenjenih koji rade na određeno zbog zabrane zapošljavanja.
vox ex populi
Sramota. U moje vreme, pre 50-ak godina, u odeljenju je bilo 3-5 odličnih, 10-ak vrlodobrih ...... i par ponavljača. Ovo sa tzv. Vukovom nagradom je budalasto. Nemam druge reči. Toliko genijalaca, pa to nema ni u Kini.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља