уторак, 25.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:18

Медијском стратегијом против злоупотреба слободе говора

Ђорђе Милићевић (СПС) осврнуо се на насловне стране с „метом исцртаном на челу легитимно изабраног председника Александра Вучића” и питао да ли је „ово слобода медија или медијски линч”
Аутор: Мирјана Чекеревацпетак, 24.01.2020. у 19:00
Након усвајања Медијске стратегије следи измена закона: Скупштина Србије (Фото А. Васиљевић)

Расправу у појединостима о изменама Закона о култури посланици Скупштине Србије искористили су јуче да, како су истицали, кад је већ ту министар Владан Вукосављевић, прокоментаришу стање у нашим медијима и да затраже његово мишљење. Уз много примера свако је, са своје тачке гледишта, износио шта не ваља у медијима, али и какав третман имају различити медији у јавности, а министар Вукосављевић им је одговорио да је „коначно усаглашен текст медијске стратегије, а након њеног усвајања, приступиће се изменама медијских закона”.

Причу о медијима покренуо је Ђорђе Милићевић (СПС) упознавши, како је рекао, министра с оним што су претходног дана у скупштинском холу изјављивали представници дела опозиције која бојкотује рад парламента. Навео је да је „јасно да постоји мржња према Александру Вучићу, Ивици Дачићу, али није јасно да неко може да мрзи своју државу, а представници дела опозиције у холу довели су у питање дипломатске активности председника и министра спољних послова када се ради о повлачењу признања независности КиМ”. Осврнуо се на насловне стране појединих медија с „метом исцртаном на челу легитимно изабраног председника Александра Вучића” и питао да ли је „ово слобода медија, или медијски линч и хоће ли Министарство културе и информисања предложити адекватан законски оквир за остваривање медијске слободе, али и са заштитом друштва и појединаца од ширења идеја насиља и мржње кроз медије и да се министарство увек оглашава да то осуђује.”

Министар Вукосављевић му је одговорио да је логично прво да се усвоји медијска стратегија, а „верујем да ће у кратком року сетом медијских закона моћи да се регулишу нека од тих питања, врло деликатна, на која сте указали”. Додао је: „Укупно понашање и морал једног друштва у датом историјском тренутку заснива се на отприлике два постулата – укупном схватању моралних вредности и примени закона. Многе појаве које сте ви навели забрињавајуће су – то су претње, говор мржње, инкриминација без доказа, тога је превише у нашем друштву. Такве ствари мање дотичу Министарство културе и информисања јер је оно надлежно за стварање законског оквира за слободно функционисање медија. Кад се ради о клеветама, претњама, угрожавању личне безбедности, ту се примењују Кривични законик или Закон о прекршајима.”

Александар Марковић (СНС) говорио је о „фабриковању афера” које креира део опозиције и пласира их у скупштинском холу, а „онда се то данима врти у њиховим медијима, а када докажемо да је то лаж, нема никакве реакције или њиховог извињења”.

Неђо Јовановић (СПС) казао је да је слобода медија везана за слободу говора, „али злоупотреба слободе говора доводи до урушавања медија, сведоци смо да се то свакодневно догађа”. Навео је да су политичари на мети критике, да они морају имати више толеранције према критици, али: „Где су границе толеранције и када коначно треба да реагује правосуђе?”

Вукосављевић му је одговорио: „Тешко да више могу да се сложим с вама него што се слажем. Сврсисходно је понављати да су закони ти, поред стандардних обичаја морала, који врше корекције у пожељном правцу у једном друштву. Оног часа када се дотакне туђа слобода или право, реагују они који су од друштва овлашћени да чувају законе. Ми смо иначе у ситуацији, било је много примера, да су поједини представници појединих медија рекли – ако нас суд казни с толико и толико биће нам онемогућен рад – и како на то одговорити? Ми као друштво морамо да се определимо да у поштовању закона, части, угледа и безбедности људи не сме бити изузетака у погледу поштовања закона. Границе, дакле, постоје, а одређени су и субјекти који те границе треба да чувају. Као што војска чува државне границе, тако неки органи чувају границе морала, политичке, породичне, морамо да порадимо на томе.”

Вјерица Радета (СРС) рекла је да су медији у Србији углавном приватни и да не може нико, као што поједини посланици покушавају, а и министар се у једном делу сложио, да их уређује. Она је поменула писање новинарке листа „Данас”, рекавши да она смета зато што је последњих дана негативно писала о Александру Вучићу, али „она је писала много горе ствари, да је у Сребреници почињен геноцид, месецима тврди да је Косово република, да ли је могуће да то није и испред Вучића и било кога од нас”. Додала је да је та новинарка вређала и вређа месецима Војислава Шешеља и истакла: „Оно против чега морамо да се боримо јесте то да се сузбије та прича о геноциду у Сребреници и да је Косово држава. Нико не говори о РТС-у, а о њему једино можемо на неки начин овде да говоримо. Где су на РТС-у озбиљне емисије из културе или политичке емисије. Ваша надлежност је министре да се мало више умешате у јавни сервис, пре свега у тај културни програм.” Министар Вукосављевић јој је одговорио да је сагласан с њеним излагањем о РТС-у и додао: „Али ви као искусан политичар савршено знате које су надлежности Министарства културе и информисања у вези с интервенцијама.”


Коментари3
8bd1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Roko
Sta u opste znaci mediska strategija to mi lici na nekakav bunker i sada se dogovaramo kako cemo pucati na neistimisljenike. Medioji moraju biti totalno slobodni i da se svaka izjava mora smatrati kao privatno misljenje a jedini sud je javnost jer je to misljenje upereno javnosti. UKoliko neko nekome u direktnoj komunikaciji ucini uvredu on ga moze tuziti sudu ako ima svedoka.
Saska
Nece medijski zakoni nista resti, dok je skupstina puna govora mrznje.
bioetičar
Ministre, čuvari morala ne postoje, moral je pojedinačna osobina. Ko čuva tuđi moral, smatrajući da je iznad, u stvari tutoriše. A vi izgleda imate potrebu da tutorišete, a pitanje morala shvatate subjektivno. Nadam se da ne polazite od sebe.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља