субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.01.2020. у 20:00

Век и по српске школе глуме

Изложба у Југословенској кинотеци подсећа на генерације глумаца и професора чијом упорношћу је створен континуитет у области уметничког образовања у Србији
Глумци у генерацији 1950-51. у класи Раше Плаовића (Фото: архива ФДУ)

Поводом 150 година од почетка институционалног драмског школовања у нашој земљи, у Југословенској кинотеци, Узун Миркова 1, сутра у 18 сати биће отворена изложба „Век и по српске школе глуме”. Кроз документе, фотографије, видео и аудио материјале поставка подсећа на историјски развој српске драмске школе, који је обележен упорношћу, нeмирењем сa нeуспeсимa и тeжњом дa сe ствoри континуитет у овој области.

Још у 19. веку, по оснивању Народног позоришта 1868. први управник Јован Ђорђевић основао је привремену Позоришну школу 1870, као облик додатног образовања за већ ангажоване глумце. Школом је руководио Алекса Бачвански, глумац који је имао 20-годишње искуство у мађарском позоришту. Од кандидата се тада тражило „да женске нису млађе од 15, а мушки од 18 година, да је добре природе за позорницу, да има звучан, непогрешљив, чист изговор, да је доброг моралног владања, да има школских знања колико се може тражити од особе којој је 15 или 18 година”.

И за данашње услове импресивно звучи листа тадашњих предмета: теорија драматске поезије са историјом драматске књижевности домаће и странске, историја позоришне уметности, српски језик и познавање стихова, естетика, историја српскога народа, а од практичних декламовање, игра лицем и удовима, мачевање, певање, играње и пантомима.

Наставници су Бачвански, Јован Ђорђевић и Јован Бошковић, а од ученика траг су оставили Мара Гргурова, Тоша Анастасијевић и нарочито Пера Добриновић. Школа се услед кризе угасила 1873, да би до поновног оснивања дошло 1909, али и она функционише један семестар, опет због мањка финансија.

После стварања државе СХС, на иницијативу Бранислава Нушића, као начелника у Министарству просвете, почела је с радом 1921. нова Глумачко-балетска школа чији је директор песник и редитељ Велимир Живојиновић Масука. До 1927, током постојања школе, наставу су држали: Милан Грол, Милан Богдановић, др Винко Витезица, др Јован Максимовић, др Милоје Милојевић, Злата Марковац, Клавдија Исаченко, Сима Пандуровић, Милан Kашанин, др Ранко Младеновић.

Глуму су предавали Михаило Исајловић, дипломац Бечког конзерваторијума, Пера Добриновић и Јуриј Ракитин, а школу похађали: Милан Ајваз, Борислав Михаиловић и Мата Милошевић... Четврта глумачка школа у Београду почела је са радом 1934. поново у окриљу Народног позоришта. Њени полазници данас су добро знана имена: Капиталина Ерић, Бранка Веселиновић, Димитрије Парлић, Дивна Ђоковић...

У Београду су основане 1937. Ликовна и Музичка академија која је имала и одсек за позоришну уметност све до бомбардовања 1944. Похађа га славна генерација: Бата Миладиновић, Јован Путник, Предраг Динуловић, Љиљана Крстић, Радош Новаковић, Димитрије Парлић, Бора Ханауска, Даница Мокрањац, Неда Деполо, Соја Јовановић, Мића Томић, Мирјана Коџић...

У ослобођеном Београду Музичка академија почела је са радом 1945. али реформом је убрзо укинут одсек за позоришну уметност. У општем замаху обнове после ослобођења земље, основан је Драмски студио при Народном позоришту, да би Висока школа за филмску глуму и режију почела с радом 1947, чији је директор Вјекослав Афрић, предратни првак хрватског глумишта и редитељ нашег првог поратног филма „Славица”.

У међувремену, 1948. почиње и Академија за позоришну уметност, чији је први директор књижевник Душан Матић, а студенти Лола Ђукић, Kсенија Јовановић, Мира Траиловић, Владимир Петрић...

Академија је била у једном стану у Вука Kараџића 12 где уче вршњаци Вера Белогрлић, Босиљка Боци, Стојан Дечермић, Звонимир Ференчић, Радмила Гутеша, Душан Јакшић, Предраг Лаковић, Оливера Марковић, Маја Димитријевић, Ђуза Стојиљковић, Михајло Викторовић. Академија 1951. добија пет соба у Ускочкој 2 а, изнад робне куће, предратног „Митића”.

Убрзо су на одсеку за глуму стасали познати наставници Миња Дедић, Огњенка Милићевић, Миленко Маричић и Предраг Бајчетић, а академија се 1962. преселила у Kнез Михаилову 46, изнад ресторана „Kоларац”...

У нову зграду прелази 1974. Преименовање у Факултет драмских уметности десило се током завршних радова на изградњи зграде на Новом Београду, данас Булевару уметности. Од средине осамдесетих година прошлог века до данас педагошки печат дала је нова генерација професора: Владимир Јевтовић, Гордана Марић, Бранислав Мићуновић, Биљана Машић Алексић, Драган Петровић, Анита Манчић, Срђан Ј. Карановић и Марија Миленковић – навео је професор Светозар Рапајић, аутор текста у каталогу изложбе.

Приредила М. С.

Коментари3
5a6d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Moram da pitam...
Da li bi moglo da se navede koja su imena ljudi sa fotografije. Hvala.
Pavle
Генерација 1950/51, класа професора Радомира Плаовића Борислав Гвојић, Петар Банићевић, асистент Дара Вукотић, Дејан Чавић, Славка Ружичић (Јеринић), Павле Минчић, Вера Тонић (Дедић), Бранислав Јеринић, Зорица Качаревић, Драган Лаковић
Siniša Stojčić
Srpska škola glume jedna od najboljih na svetu. Bio sam blizu, i žao mi je što nisam uspeo u Novom Sadu. Šteta što sve manje ima amaterskih družina, one su bila baza

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља