субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:04

Марковић позива Амфилохија на договор

Премијер Црне Горе је рекао да је митрополија за њега легитимна адреса за разговор и да о Закону о слободи вероисповести не може одлучивати ниједан страни актер, па ни Александар Вучић
Аутор: Новица Ђурићчетвртак, 23.01.2020. у 11:39
Душко Марковић (Фото Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника

Подгорица Влада Црне Горе ће о Закону о слободи вероисповести разговарати с актерима унутар Црне Горе. О томе не може одлучивати ниједан председник, па ни председник Србије Александар Вучић, поручио је јуче црногорски премијер Душко Марковић. Председник владе је напоменуо да Црна Гора жели Србију „као поузданог и успешног суседа”. „Да о питању разлика разговарамо на државном нивоу, а не преко медија и програмираних аналитичара и интелектуалаца”, казао је он.

Он је додао да су за владу коју предводи „легитимна адреса за разговор Митрополија црногорско-приморска и митрополит Амфилохије”, којем ће се, како је најавио, до краја недеље званично обратити за наставак разговора о спорном закону, за који МЦП и Српска православна црква тврде да је осмишљен тако да омогући отимање њихове имовине у Црној Гори.

Марковић је, неуобичајено, био гост у јутарњем програму Телевизије Црне Горе, где је рекао да жели дијалог о закону, али да је немогуће да се, како је тражила митрополија, тај акт повуче, па да се онда о њему разговара.

„Не може црква тражити повлачење закона јер нема уставне могућности за то”, речи су Марковића, који је рекао и да контроверзни акт може бити оспорен у целости или у појединим нормама, али кроз процедуру која је за то предвиђена – предлогом да се оцени уставност закона или да се у парламенту формира посланичка већина која би га изменила амандманима или ставила ван снаге док се не донесе нови.

На питање како види излаз из ове ситуације, Марковић је рекао како су правно неутемељена очекивања да ће литије и молебани, којима митрополија и верници СПЦ протестују због закона, бити довољно јак разлог да се он повуче.

„Тешко је у питање довести уставност закона, јер га је као позитивног оценила Венецијанска комисија. Верујем да постоји разума код митрополита да се са владом настави разговор о овом важном питању. Ово није само питање закона, већ укупних друштвених односа у земљи”, оценио је премијер, додајући како је уверен да ће „митрополит одолети притиску политизације скупова ради освајања власти пре или након избора”.

Марковић је устврдио да није тачно да се „законом дозвољава верницима Црногорске православне цркве да користе манастире и цркве у којима служи свештенство митрополије”.

„Имовина коју је Српска православна црква стекла након 1918. године на законит начин остаће њихова имовина”, казао је Марковић. „И она имовина која ће бити државна, и власништво МЦП, служиће само вери. Црногорски закон о слободи вероисповести најлибералнији је од закона Србије, Хрватске, али и земаља Европске уније”, истакао је он.

Црногорски премијер је оценио да паљење црногорске заставе у Београду показује „јасан однос према држави Црној Гори и њеном праву да суверено одлучује о унутрашњим питањима”.

„Разочаравајуће је све оно што се дешавало за месец дана од усвајања Закона о слободи вероисповести у црногорском парламенту. То није био само отпор закону већ је прерастао у обрачун са Црном Гором и њеним институцијама и правом да суверено одлучује о унутрашњим питањима. Тај атак и невиђену пропаганду носили су актери унутар земље, али најдрастичније и најбруталније актери из суседне Србије”, сматра Марковић.


Коментари17
afb27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Ovom politicaru kosa pobelila od briga.
AH__
kukvicki narodi imaju procentualno najvise hrabrih kriminalaca_pa vi sebe pronadjite na kojem ste mjestu na forbosovoj listi_
Trifun
@Danilo SPC ima svoje eparhije i hramove sirom sveta:Od Amerike do Australije,gde zivi srpska dijaspora.Niko u svetu ne pokusava oduzeti hramove,a eparhije SPC proglasiti autokefalnim pravoslavnim crkvama Amerike,Australije,Nemacke,Austrije..Jedino to pokusavaju u nekim exYU drzavama,radi stvaranja novog nacionalnog identiteta-nove nacije.To je radila Paveliceva NDH,to rade u Makedoniji,sada u CG i "Kosovu"...Po istom principu,kao i SPC,i druge pravosl.crkve(ruska,grcka..)imaju eparhije po svetu
др Милан Лекић
"Оно што је СПЦ саградила после 1918. и има доказе, остаће њено власништво"? Овај човјек и њему слични мисли да потезом пера присвоји храмове Немањића нанизане као перла дуж читаве обале српског Поморја, од Свача до Суторине. Он би да договара са митрополитом - које цркве, то не сме да изговори. Како мисле да отму најстарије задужбине Св. Саве на том простору - цркву Светога Саве Освећеног у Старом граду у Будви и Светога Николе у Бигову? Од Режевића до Будве све је метох манастира Дечана итд...
Стојадин Савић
Читајући коментаре ових проНАТОваца (можда је све то једна особа-бот) стиче се следећи утисак: да су бесни што је једна по њима назадна организација, СПЦ, без много труда успела да пробуди политичку и културну демократију у Црној Гори, нешто што Мило и клика нису успели за 30 година. Такође, успела је да обори демографске тврдње да Срба има само "30 посто". Паметном доста.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља