среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 23.01.2020. у 20:00
ИСХРАНА

Воће, зачин и терапија

Лимун је извор витамина Це, добар је код реуматоидног артритиса и остеоартритиса, као и у превенцији артериосклерозе и свеопштег појачања имуног система
(Фотографије Пиксабеј)

Лимун је цитрусно воће киселог укуса које у ово зимско време својом бојом буди осећање топлоте и светлости. Има велику примену и користи се како у лимунадама и чајевима тако и у јелима и посластицама. Лимун има особину да истиче укус других намирница, па се често користи и као зачин.

Сматра се да лимун потиче из региона Кине и Индије, а почео је да се узгаја пре око 2.500 година. На простор данашње Шпаније донели су га у 11. веку Арапи који су држали тај регион Европе. Крсташи су лимун донели из Палестине и заслужни су за његово ширење на остатак Европе. Колумбо је на свом другом путовању пренео лимун у Нови свет. Данас су најважнији светски произвођачи лимуна Мексико, Бразил, Аргентина, САД, Кина, Индија, Италија, Шпанија, Грчка, Турска и Израел. У медитеранским местима, где није било пуно питке воде, често су се у бунаре убацивале кришке лимуна, јер се сматрало да лимун чисти воду. Савремена наука доказала је да лимун има антибактериолошка својства.

Постоје две главне сорте: еурека и лисбон. Еурека сорта је мало издуженог облика, има храпавију, дебљу кору и понеку семенку, док је лисбон више округла сорта с мање храпавом, тањом кором, готово без семенки. Лимун није воће које ћете одабрати за поподневну ужину, али богатство витамина Це му даје предност над осталим воћем, нарочито у сезони грипа. Доступан је током целе године. Има малу енергетску вредност, 29 кцал на 100 г. Сок од лимуна садржи од пет до шест одсто лимунске киселине, што му даје кисео укус, тако да је пе-ха вредност лимуна између два и три.

Као и многи други цитруси, и лимун садржи флавоноиде који имају антиоксидативна својства. Он је најпознатији извор витамина Це, који је један од најважнијих антиоксиданаса у природи, односно примарни антиоксиданс растворљив у води и бори се против слободних радикала. Због тога је ова воћка добра у терапији реуматоидног артритиса и остеоартритиса, као и у превенцији артериосклерозе и свеопштег појачања имуног система.

Када бирате лимун, одаберите онај који је потпуно зрео, јер тада садржи највећи садржај антиоксиданаса. Бирајте плод који има кору која није сувише храпава, јер је тада танка, а сам лимун сочнији. Такви су обично округласти плодови. Избегавајте оне који имају мекша места, удубљења или наборе, јер то значи да је лимун натучен и презрео и да ће брзо да иструне. Бирајте оне једнообразне жуте боје, без зелених трагова, јер су ови други киселији и нису потпуно сазрели.

На собној температури лимун ће остати свеж недељу дана, под условом да није на директно осунчаном месту. Ако желите да траје дуже (и до четири недеље), држите лимун у фрижидеру у доњој прегради.

Увек цедите лимун док је на собној температури, јер ће тако дати више сока. Наравно, пре сечења га оперите. Ако вам се жури, а држите лимун у фрижидеру, потопите га у посуду с топлом водом неколико минута. Пре него што почнете с резањем лимуна протрљајте га дланом о равну површину и добићете више сока.

За особе које имају проблем с високим крвним притиском и не смеју да користе со, лимунов сок може да буде добра замена.

Љубитељима леденог чаја препоручујем да у њега стављају коцкице леда, који је замрзнут с нешто сока од лимуна, али не превише.

Авокадо прелијте лимуновим соком и тако га једите.

Када спремате рибу, у тигањ око ње ставите и огуљен и танко исечен лимун на колутове. Колутови ће омекшати и моћи ће да се једу заједно с рибом.

Да бисте припремили укусан и ароматичан прелив за салату, исцедите лимунов сок и помешајте га с маслиновим уљем и свеже сецканим белим луком и бибером.

И за крај још једна занимљива комбинација: скувајте интегрални пиринач с грашком, празилуком, семенкама бундеве (огуљене), пилећим грудима у коцкицама и соком лимуна.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com

Коментари0
a1802
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља