петак, 28.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:55

Више од половине грађана Србије гласало би за улазак у ЕУ

среда, 22.01.2020. у 15:01
(Фото Википедија)

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 54 одсто грађана Србије гласало би за, а 24 одсто против док остали или не би гласали или не знају шта би одговорили, изјавила је данас министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић.

Говорећи о резултатима најновијег испитивања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије”, Јоксимовић је истакла да најновији подаци показују да се наставља тренд стабилне натполовичне подршке евроинтеграцијама јер су и у претходне две године одговори на то питање били готово идентични.

Јоксимовић је појаснила да је сам процес једно, а да је крајњи циљ друго, „пут може бити тежак, захтеван, не увек лак и политички компликован, али је путовање исплативо због крајњег циља до кога треба да стигнете и где мислите да треба да будете”, преноси Бета.

„Због тога је подршка можда нижа у смислу процеса, али када питате људе - а да ли сте за пуноправно чланство” 54 одсто грађана каже да је апсолутно за чланство”, рекла је она.

У претходном истраживању, обављеном у првој половини 2019, на питање о чланству Србије у ЕУ позитивно је одговорило 53 одсто испитаника.

„Уверена сам да је већинска подршка грађана процесу европске интеграције резултат системског спровођења реформи у областима које су од значаја за бржи пут Србије ка чланству у ЕУ, пре свега у равномерном и одрживом регионалном развоју, уз добро планирање и релативно висок ниво искоришћености фондова ЕУ”, поручила је Јоксимовић.

Како је додала, корист коју грађани, локалне заједнице и држава у целини имају од тих пројеката је видљива и значајно доприноси бољем квалитету свакодневног живота.

За 48 одсто испитаника чланство у ЕУ било би корисно за Србију а појам ЕУ грађани повезују са већим могућностима за запошљавање и бољом будућношћу за младе (по 16 одсто), могућностима путовања унутар ЕУ (15 одсто) и уређенијим друштвом (10 одсто).

Ново истраживање је показало и да чак 73 одсто испитаника подржава реформе које воде у чланство у ЕУ и сагласни су да би их требало спроводити и да их Унија не поставља као услов.

„Грађани сматрају да су реформе важне за добробит грађана и стварање боље и уређеније Србије, али и да су инструмент за чланство у ЕУ”, истакла је Јоксимовић.

Као реформу која има најпозитивнији утицај на њихов свакодневни живот, испитаници виде борбу против корупције (19 одсто) а следе реформа здравственог система (17 одсто), боља заштита људских права и реформа правосуђа (по 13 процената).

Говорећи о претприступним фондовима ЕУ, Јоксимовић је подсетила да Србија предњачи у региону по искоришћености новца који јој је на тај начин стављен на располагање, односно годишње око 200 милиона евра.

Истраживање је показало и да је као највећег донатора развојне помоћи 26 одсто испитаника препознало ЕУ док се на другом месту, према перцепцији грађана, налази Русија, на трећем Кина а на четвртом Јапан.

Готово сваки трећи грађнин Србије зна за бар један пројекат финансиран из ЕУ фондова и то најчешће за пројекте из области заштите животне средине, образовања и здравства.

ЕУ и њене чланице, према званичним подацима, од 2000. до краја 2016. су са 4,3 милијарде евра реализованих бесповратних средстава биле највећи донатори Србије.

Појединачно гледано, Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, Немачка 368 милиона, Шведска 232 милиона а Италија 188 милиона.

И овог пута, највећи проценат грађана, њих 62 одсто, сматра да би односе ; Београда и Приштине требало решавати независно од очекивања ЕУ и процеса европских интеграција.

Истраживање је спровело Министарство за европске интеграције а рађено је према стандарду Евробарометра. Учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година.


Коментари44
35446
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован К.
И ови коментари су својеврсни показатељ, тако да можемо да видимо да је тек понеки коментатор за улазак Србије у ЕУ.
Hajduk Veljko
Treba odvojiti emocionalno od racionalnog. Ne mora se Evropa voleti, ali, svi mladi, a I stariji, odnose u tu istu omrznutu Evropu. Okruzeni smo sa svih strana NATO zemljama. 70% robne razmene je sa Evropom. Devizne doznake su uglavnom iz Evrope. U Evropi se zakoni donose, primenjuju I postuju.
Боривоје Банковић
Још једна вежба на тему „ко је бољи од ЕУ“ са логиком као у Нушићевој аутобиографији: „Пошто су лађа, чамац и кришка од лубенице дугуљастог облика, то и ципела на нози мора бити дугуљастог облика“. За Европу смо сировинска база, извор јефтине школоване радне снаге и тржиште за нижеразредну, углавном кинеску робу, на коју лепе своје етикете и продају нам по пуној цени као нешто квалитетно. Кад избацимо посредника и почнемо да послујемо директно са произвођачима, можда ћемо и стићи некуда.
Препоручујем 16
Јован
Па, добро. Онда распишете референдум и дозволите нам да се сами изјаснимо.
stanislav
Apsolutno netačno. Prazna priča. Nema tolike podrške.
Jana
"...Појединачно гледано, Европска комисија донирала је 2,96 милијарди евра, ..." Otkad se ratna steta naziva 'donacija'? Kad to rascistimo videcemo koliko 'donacija' oni nama duguju...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља