петак, 28.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Зашто је дозвољен увоз пшенице

Четири месеца увоз жита и побољшивача биће потпуно ослобођен царине од 18 одсто, колика је тарифа за увоз из земаља ЕУ
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 21.01.2020. у 22:55
Kвалитетна пшеница је скупља, да ли ће се произвођачи „отимати да је купују” (Фото А. Васиљевић)

На захтев произвођача брашна и кондиторске индустрије, који тврде да на нашем тржишту нема довољно квалитетног жита, Влада Србије одобрила је бесцарински увоз меркантилне пшенице. Како сазнајемо, уредба, која ће остати на снази до 30. априла, не предвиђа квоте за увоз побољшивача и квалитетне пшенице којом ће се домаћа индустрија вероватно снабдевати из Хрватске и Мађарске.

Неки од представника пекарске индустрије и произвођача слаткиша већ су се изјаснили да за сада имају довољно залиха, а да ће се за увоз определити само ако им то буде исплативо или квалитетне сировине не буде на домаћем тржишту. Међутим, по незваничним информацијама, неки од највећих произвођача и те како су са нестрпљењем очекивали овакав корак државе. Посебно кондитори који су имали проблема са извозом због неквалитетних сировина.

– Процењено је да можда неће бити квалитетне пшенице, тако да је држава донела овакву уредбу. Четири месеца увоз ће бити потпуно ослобођен царине од 18 одсто, колика је тарифа за увоз из земаља ЕУ – рекао је за „Политику” Здравко Шајатовић, директор „Житоуније”. Како је нагласио, квалитетна пшеница је скупља, тако да не мисли да ће се произвођачи „отимати да је купују”. Вероватно само они највећи, који имају тржиште. Не верује да ће то бити неке велике количине.

– Битно је да имају избора и то се зове тржишна економија. Остало је демагогија, говорити да смо произвели 2,5 милиона тона, а увозимо пшеницу. Не верујем да ће се увести више од 1,5 одсто укупне домаће производње пшенице. Кога ће то угрозити? А извозницима ће помоћи – истиче Шајатовић.

Сличну иницијативу у септембру 2018. покренула је управо „Житоунија”, која окупља индустријске млинове, пекаре и фабрике тестенина, чије су чланице доминантни извозници брашна и тестенина. Од владе је тада затражено да се привремено дозволи бесцарински увоз меркантилне пшенице-побољшивача. Те године на домаћем тржишту због лоших временских услова велике количине пшенице продате су као сточна храна јер су биле лошијег квалитета.

Иако овај захтев тада није усвојен, намера млинара била је да увезу око 40.000 тона пшенице из Мађарске и мешајући је са домаћом побољшају квалитет наменског брашна за извоз, као и за производњу финог пецива. На тај корак, како су рекли, били су приморани „како не би изгубили извоз домаћег наменског брашна у земље из окружења”.

Овом предлогу успротивили су се неки од представника струке, сматрајући да држава не сме да се одрекне царине да би удовољила групи произвођача и извозника, већ да треба мерама да постиче сејање квалитетног сертификованог зрна у Србији.

– Време је показало да смо, нажалост, били у праву– каже Шајатовић коментаришући то што таква иницијатива из 2018. није прихваћена и додаје: – Из посла су нас добрим делом избацили босански млинови. Наменско брашно за производњу бурека или кора је за око 100 евра по тони скупље од оног типа 500. Без најквалитетније пшенице не можете да га произведете нити да извозите. Млинари из Босне све време без царине увозе квалитетну пшеницу и побољшиваче, претежно из Мађарске, и данас имају боље брашно него ми.

Према информацијама из „Житоуније”, пре три године српски извоз брашна је био рекордних 256.000 тона, а у 2019. је пао на 144.000 тона. Највише смо изгубили због немогућности пласмана брашна на Косово (увођење такса), али делимично и због мањег извоза на друга околна тржишта. Србија тренутно брашно највише извози у Македонију, Црну Гору и БиХ.

– Увоз квалитетне пшенице неће угрозити домаће пољопривредне произвођаче нити утицати на то да дође до поскупљења наменског брашна.

Мислим да је министарство пољопривреде овог пута направило реалну процену. Царине ће бити враћене у мају, што је сасвим пристојан рок због припреме за пријем робе из нове жетве – сматра Здравко Шајатовић.


Коментари16
06e6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav sarcanski
Problem je sto se proizvodnja kvalitetne psenice ne stimulise dovoljno, pa se seje veliki deo semena "sa tavana". Drzava jos nije propisala i osposobila mlinare za razvrstavanje psenice po kvalitetu, kao sto je to slucaj u Madjarskoj i Hrvatskoj. Za rezultat imamo kvalitet psenice za stocnu ishranu. Nesposobnost nadleznih za poljoprivredu je dostigla razmere katastrofe, a njima pripada i veliki deo "zasluga" za praznjenje sela!
Sara
Nasa Vojvodina vise nije zitnica Evrope? Pretekli su je Hrvati i Madjari?
Живко(пиши ћирилицом)
Демагогија је изјава да је увоз неопходан и увозници су спремни на свакојаке лажи да би оправдали увоз.Са најквалитетнијим земљиштем на свету и способним произвођачима и прерађивачима,ето сад нам се пласирају и такве небулозе.Што да заради наш сељак(нека он цркне..),важно је да зараде разни мешетари са јаким политичким везама.Зато нам омладина бежи одавде,јер је овде неиздрживо за способне и паметне! Не морате ово да пустите кроз сито, али ја сам нажалост у праву.....
MILE
E, ovo je prava BRUKA, pa zar je moguće da se u Srbiji nemože proizvesti kvalitetna pšenica,to je laž i to velika laž i pitam se gde su sada agronomi da brane struku i šta na to sve kažu proizvođači semenske robe. Bože me sačuvaj ko se sve bavi ovim poslom,pa nam danas tvrde da trebaju poboljšivače,jer eto brašno ne valja,u Srbiji je mogući problem semena,a tu vlada loša situacija,ali bez obzira ipak je ovo tragično. Neponovilo se!
Боро
А да се и нама грађанима дозволи увоз политичара и економоста? Ови домаћи нису баш неког квалитета!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља