среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 26.01.2020. у 18:00 Ђорђе Вукадиновић
ПОГЛЕДИ

Црногорске литије и чудо

Да је знао оно што сада зна, велико је питање да ли би се Мило Ђукановић одлучио да форсира доношење „Закона о слободи в(ј)ероиспов(иј)ести”. Чак ни највећи оптимисти међу црногорским опозиционарима нису очекивали да ће реакција народа бити овако масовна, жестока и мудра.

Очекивало се да ће „просрпска” опозиција покушати да направи неку врсту гужве и опструкције у црногорском парламенту не би ли спречила његово доношење – или макар показала да то усвајање није прихваћено без борбе и отпора. Претпостављало се и да ће због усвајања закона бити неких протеста, да ће бити бачене неке петарде и каменице (а да ће полиција интервенисати, бацити понеки сузавац и „растерати екстремисте”) и то би било то.

И можда би тако заиста и било да се овај пут није намерило на нешто другачијег и организованијег противника него што је то већ помало израубована и пословично разједињена црногорска опозиција. Противника оличеног у цркви (СПЦ), Митрополији црногорско-приморској и митрополиту Амфилохију лично.

Искусном и лукавом Ђукановићу се догодило оно што се обично, пре или касније, дешава свим окошталим ауторитарним владарима – подлегао је сопственој пропаганди и побркао стварност са сликом коју нуди искривљено режимско огледало. После више од деценије формалне независности и већ двадесетак година како фактички самостално управља црногорском државном политиком, Ђукановић је поверовао да је црногорска јавност већ довољно лоботомизована „дукљанском” пропагандом и да ће, захваљујући томе, он без већих потреса моћи да – поред целокупне световне – преузме полуге и дизгине и духовне власти у Црној Гори.

Власт, заједно с добрим делом опозиције, образовни систем, практично сви медији и комплетан НВО сектор годинама су радили на „расрбљивању” Црне Горе и чинило се да је тај идентитетски инжењеринг већ далеко одмакао. Али изгледа да „жаба” ипак није била довољно скувана. Поготово када је, предлогом и усвајањем овог закона, политичка температура нагло подигнута до максимума. Заправо, можда би се чак могло рећи да је овим законом и недвосмисленим атаком на СПЦ у Црној Гори, њене светиње и њену имовину Ђукановић нехотице учинио услугу српском елементу – тргнуо га и натерао на мобилизацију, бунт и отпор који је био већ готово пресахнуо.

Епицентар тог отпора свакако су митрополија и митрополит Амфилохије, с комплетним свештенством и монаштвом. Али не треба занемарити ни остале епископије и владике (поготово владику Јоаникија) који делују на територији Црне Горе. Такође, упркос сталним покушајима да се и ту направи неки раздор, комплетан врх СПЦ, с патријархом и Светим Синодом стао је иза митрополита, а више или мање масовне литије у знак подршке борби против спорног закона организоване су у свим епархијама српске цркве.

Ипак, оно што је све највише изненадило (једне пријатно, а друге непријатно) јесте масовност и одлучност великог броја грађана Црне Горе који су стали уз цркву и устали против овог дискриминаторског закона. Наравно да језгро тог протеста и тих литија чини српски етнички и политички елемент. Али је од круцијалног значаја за успех те борбе и то што она није остала затворена само у српски политички елемент, него рачуна на ширу, православну, па и грађанску („људско-правну”) подршку и солидарност већинске Црне Горе. И управо је то оно што је вероватно највише забринуло Ђукановића и његове саветнике – па су, стога, грчевито и хитно покушали да замене тезе, представљајући себе као жртву неког „великосрпског” пројекта, па и шире, геополитичке „руско-православне” завере.

Како је на догађаје у Црној Гори реаговала држава Србија? По представницима власти – реаговало се одлично, мудро и уздржано. По мени, погрешно, млако и неадекватно. Као да је реч о проблему у некој афричкој далекој земљи, а не о атаку на своју цркву и свој народ. Најпре су се „правили мртви” и давали изјаве као кандидаткиње на избору за мис света (типа: мир у свету, нико није крив). А када се видело да је враг однео шалу, почели су да се мешају, али или трапаво, или чак с намером да режиму у Подгорици помогну. И након свега што смо од стране званичног Београда на ову тему чули и видели, заиста остаје дилема: Да ли су само немоћни да се Ђукановићу супротставе и плаше га се – или су, заправо, његови сарадници и саучесници?!

Посебна прича су неке тобожње „велике патриоте” (углавном прорежимске, мада је било и других) које су у време најжешћих притисака на митрополита и СПЦ кренуле да спекулишу о Амфилохијевим „грешкама из прошлости” и – наводним – диловима с Ђукановићем. Нико, разуме се, није безгрешан и сигурно да је на дневнополитичкој равни било различитих процена, несрећних изјава и гафова. Али, исто тако, нема сумње да је досадашњи степен отпора, мудрости, организованости и народног јединства који је исказан у организовању протестних литија у Црној Гори такав да не само да амнестира све Амфилохијеве, евентуалне, грешке из прошлости, него представља и својеврсно (људско или божје) чудо.

Уредник сајта НСПМ, народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари30
dae19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Mikavica
Samo ste zaboravili da vaznu ulogu u stvaranjue autenticne crnogorske pravoslavne crkve igra mitropolit Miras Dedeic i da ce sa njim na celu Crna Gora imati svoju vlastitu crkvu.
slavko
U Crnoj gori se stvara klima kao u Hrvatskoj negde 1989-90 godine. I zna se kako je sve završilo. Ali neki nikako da nauče.
Trifun
@Slavko Ko to stvara (klimu u CG) i kako ce se sve zavrsiti?Ko koga napada sada u Montenegru?Ko je koga napao ,proterao i etnicki ocistio u Hrvatskoj?Samo ne zaboravite da se "Kolo srece okrece,vreteci ne prestaje.."sto bi rekao poznati dubrovacki Srbin Ivan Gundulic
Titogorac
Milo je najveći srpski sofista baš zato što tačno zna kako stvari stoje. Crnogorska mitologija mu služi jedino kao opijum za narod. Preci su mu bili crnogorci samo po geografskom poreklu. Srpska Crna Gora je 1916. zauvek prestala da postoji, a Milogorci su se njene zaostavštine odrekli samim tim što su se odrekli srpstva. Godine 2006. je osnovana crnogorska Crna Gora. Zato Milo u intervjuu Tanjugu preti Srbima ustaškim sredstvima i metodama. Njegov Zakon o slobodi je jedno od tih srdestava.
Trifun
@Titogorac Obnova spomenika Brozu u Podgorici/exTitogradu je najavila povratak Milove politike na Brozovu/komunisticku tradiciju,kada su Srbi i SPC u pitanju:Kada su crkve pretvarane u stale i rusene.Kada je stvarana instant "CG nacija".Kada je srusena obnovljena Njegoseva kapela na Lovcenu.Kada je brat brata i najblize rodjake slao na Goli otok da bi se dodvorio Brozu gospodaru,koga Milo pokusava da imitira.Jos samo da,kao Tudjman,obuce belu "marsalsku"uniformu..
Reakcija naroda?
G. Đorđe, fali vam pridev "spontana". Spontana реакција народа g. Đorđe. Spontana, u organizaciji FSB i MCP, sa Crnogorcima iz Hercegovine ...
Реална опасност
С обзиром да је 1918. велика сила од 500 војника српске војске окупирала Црну Гору, постоји реална опасност да то сада учини 200-300 Херцеговаца.
MladaBosna
Crna Gora Srpska Sparta. Vecina naroda crnogorskog je porucila NE damo svetinje nase Mitropolije SPC. Nato.montenegro je OKUPACIJA.
Misa
Em mi je milo pa sve drago sto je Dj. Vukadinovic iskritikovao kapetana u potoku. Upitao bi Dj. Vukadinovica, a gde je u svemu ovome opozicija iz Srbije? Kakvu je ona uputila poruku Djukanovicu i Vladi C. Gore? Da li opoziciju ne interesuju Srbi u C.Gori? A dobro znamo da je skoro celokupna sadasnja opozicija koja kritikuje ovu "vlast" bila nosilac vlasti kad je C. Gora proglasila nezavisnost. Pa me interesuje sta su oni tad uradili da se ovo sto se danas desava nebi desilo?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља