понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:23

Црна Гора као теократска држава

понедељак, 20.01.2020. у 13:42
(Д. Стојановић)

Када је 1699. године склопљен Сремско-карловачки мир и турска граница спуштена на Саву и Дунав, Русија Петра Великог, као најјача потписница тог мира, постала је покровитељ православних хришћана под турском влашћу. То је подразумевало „слободно исповедање православне вере и забрану повећања постојећих пореза”. Народ (племенски главари) изабрали су 1697. године Данила Петровића за митрополита црногорског, брдског, скендеријског и приморског. Избор је потврђен завладичењем од стране патријарха Арсенија Чарнојевића 1700.  године у Сечују.

Од тог историјског догађаја, бивши царски хас Карадаг постао је поново Црна Гора, али са владичанском влашћу (духовном и световном) династије Петровић, која је трајала 150 година. За то време су се догађали страховити сукоби. Истрага потурица 1709. године, која је била и догађај и процес који се стално јављао у околним племенима и нахијама – брдским и херцеговачким. Сталне борбе са Турцима, уз новчану помоћ Русије и доласци њених емисара били су судбински за опстанак Црне Горе. Турска војска Мехмед-паше Ћуприлића спалила је све на шта је наишла, и одвела 4.000 Црногораца у заробљеништво. Насељени су у Гласиначком пољу, али што природним прираштајем, а много више доласком „ускока” из околних брдских и херцеговачких племена, становништво се брзо обнављало, као и цетињски манастир. У свим походима – већим, мањим или случајним приликама, Турци су одводили робље, нарочито женско.

Крвна освета подстицана од Турака је престајала онога момента када је почињао рат са Турцима. Често се завршавала кумствима, развио се култ највишег облика морала, а то је одбрана другог од себе. Држање задате речи било је јаче од званичног потписа. У случају да се задата реч не одржи, следила је морална, материјална осуда и освета.

Владике су спорове решавале уз помоћ клетви, суда добрих људи, али и доношењем закона и стварањем судских органа и осталих органа државне власти. Нарочито су инсистирали на школству, колико год је било могуће.

Та теократска држава је читав век пре Првог српског устанка била светионик слободе, пример непрестане борбе са Турском, Млетачком Републиком, Француском и Аустријом. Црна Гора је увек имала могућност да макар делимично победи, и да опстане. Највећи непријатељ црногорског народа били су сиромаштво и глад, од којих је страдало више народа него од похара.

Завршићу Кочићевом сентенцом: „Ко жарко љуби истину, слободу и отаџбину узвишен је као Бог, а презрен и гладан као пас.”

Момир Вукотић,
Батајница


Коментари5
03f21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana Spasojevic Tinkovic
Biti Crnogorac kao ime narodnosti a ne Srbin iz Crne gore - znaci Sremac, Banacanin, Bacvanin, Bosanac i tako dalje i dalje bi bili razni narodi a ne Srbin iz Srema, Backe, Banata i tako dalje. Ako kazem da sam Dorcolka to nije moja narodnost to je deo grada gde sam rodjena a Srpkinja sam. Mirjana Dorcolka
Banovci
Pa šta je sad po tebi bolje, bog ili pas?
Karadag
U otomanskom carstvu cest toponim, od Irana, preko Azerbejdzana pa do Balkana. Nista posebno nase "crnogorsko". I kad se po prvi put spominje "crnogorac"?
Леон Давидович
Било је ту много унутрашњих непријатеља и завера у сталној борби за превласт у Црној Гори. Између осталог ту је и појава лажног цара Шћепана Малог која је покварила односе Црне Горе и Руског царства.Петар 1. П. сусрео се са огромним проблемима. Против њега је кампању водио гувернадур Радоњић. У исто време људи са балканских простора у Русији су ковали завере против Петра у намери да се докопају власти у Ц.Г. Петар је разочаран напустио Русију.Успео је победити Бушатлију и обнављати Црну Гору.
Siniša Stojčić
Bravo Vukotiću!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља