понедељак, 24.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:51

Улога шума у смањењу глобалног загревања

понедељак, 20.01.2020. у 12:58

У „Политикином” додатку „Култура, уметност наука” од 29. децембра  2019. године, у чланку „Климатска апокалипса”, износи се тврдња да нам прети радикална дестабилизација живота на Земљи, коју нећемо моћи спречити. Глобално загревање је велики проблем који свет мора да реши по цену свог опстанка. Са сунчаним зрацима, стиже на Земљу и енергија. Да није атмосфере и угљен-диоксида у њој, ова енергија би се израчила у васиону, као што је то случај са Месецом и осталим планетама. На Земљи наступа хемијски процес у коме се угљен-диоксид једини са водом и минералима из земљишта и стварају угљени-хидрати, у којима се депонује енергија, а који су основни састојак биљног света, а тиме и шума. Овај процес непрекидно траје. Енергија се гомила у шумама, па се у тренутку, кад директно делују Сунчеви зраци, шума пали и настају шумски пожари, којим се депонована енергија једним делом ослобађа у атмосферу, а већим делом у виду нагорелих остатака шуме депонује у земљиште.

Од шумских пожара, који су природни феномен и трају милионима година, настали су угаљ, уљани шкриљци, нафта и гас, заједно названи фосилним горивима. На овај начин успостављена је равнотежа између енергије која долази од Сунца и енергије која се троши на Земљи. Ова равнотежа трајала је све до 20. века, када почиње интензивно коришћење фосилних горива, чиме се ослобађа нова енергија, која заједно са текућом енергијом која долази од Сунца, изазива повећање температуре на Земљи, то јест доводи до глобалног загревања са свим његовим негативним ефектима. Решење се тражи у мањем коришћењу фосилних горива, у првом реду угља, који збор учешћа сумпора додатно загађује ваздух, и већем коришћењу текуће сунчане енергије, односно обновљивих видова енергије. Србији због великог коришћења угља предстоји да повећа коришћење алтернативних видова енергије. У томе велику улогу треба да одиграју шуме, како у потрошњи угљен-диоксида, тако и у производњи обновљивих видова енергије.

На нашој географској ширини, где сунчани зраци падају под углом од 45 степени и пада хиљаду милиметара кише, депоновање енергије преко шуме је 19.300 киловат-часова по хектару, што даје прираст од 5,5 метара кубних по хектару букве. Због пражњења села, све више пољопривредног земљишта се претвара у шуме, тако да се сваке године површина под шумом повећава за 15.000 хектара, те се може очекивати да ћемо 2025. године под шумом имати два и по милиона хектара, што чини 33 одсто површине Србије. Поштујући мере узгоја шума, и кад се из шуме намире сви потрошачи дрвета, могуће је добијање 17,5 милијарди киловат-часова обновљиве енергије из шума, односно три и по милиона тона пелета, што замењује шест милиона тона лигнита или милион и по тона сирове нафте или 1,5 милијарди метара кубних природног гаса. Вредност произведеног пелета била би 700 милиона евра, што би био значајан допринос порасту националног дохотка, а Србија би извршила своје обавезе добијања обновљиве енергије до 2030. године.

Мр. инж. Срђан Танасковић,
Београд


Коментари5
f387e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milic
Priroda je stvorila jako dobre,korisne i lepe stvari,ali i metode odrzavanja brojnosti svih biljaka i bica.Taj posao priroda nije zavrsila,radi ga i dalje,ali uz gresku,jer je pomislila da je sa razvojem sisara zvanog covek,zavrsila veliki posao.Pogresila je jedino sto nije uvidela aktivnosti tog sisara,najrazvijenije zivotinje,koja ce je zestoko ometati i u vecoj meri cak ukociti njen posao.A,covek,k'o covek,uvek je neko drugi patoloski kriv za njegove nebuloze koje ni on ne zna zasto ih cini.
Леон Давидович
Када униште шуме пожарима као што предлажу за Аустралију неки амерички стручњаци и када добију пустињу онда неће више бити пожара јер неће имати шта да гори.Ваљда је некима и циљ да Земља постане пустиња?Шуме су један од главних регулатора састава ваздуха јер обе везују угљен диоксид и ослобађају кисеоник. Исто тако ако их и не спалимо угљен диоксид ће се временом док биљна маса сасвим буде претворена у неорганске материје вратити у ваздух.То је дакле тих процес обнове састојака ваздуха.
Читалац
Огњиште је било средиште српске куће, на њему се кувало и грејало , дим из огњишта, од дрвета ,био је симбол живота и трајања, а не смрти и пропадања.Дрво третирано разним хемикалијама -пелет тешко да је бољи избор од дрвета.
Jovan P.
Šume se pale zbog deponovane energije u šumskom zemljištu, kaže autor ovog članka, što meni zvuči besmisleno jer ja mislim da je uzrok šumskih požara ljudska nebriga a vrlo često i zločinačka namera. A planeta se po mom mišljenju zagreva tako što je zaštitni ozonski omotač oko planete sve tanji jer ga uništavaju hiljade aviona i milioni automobila a šume koje proizvode kiseonik i štite zemljište o zagrevanja nemilosrdno se uništavaju što industrijskom eksploatacijom tj. sečenjem, što požarima.
Draskone
Velika je šteta poseći tolike šume za proizvodnju peleta kao zamene za ugalj i naftu. Šume su kao električna energija. Šteta je koristiti ih za toplotnu energiju. Njihove druge koristi su višestruke. Energetska korist je samo jedan segment. Pelet više zagađuje nego gas. Ali dok ne prestane zagrevanje pomoću gorivog procesa nešto mora. Ako biramo manje zlo onda su gas i pelet prihvatljivi. Ipak najviše će nam po moći energetska efikasnost, termoizolacija i nove niskoenergetske tehnologije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља